Kurti kvari planove o modelu dve Nemačke kao rešenju za Kosovo 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Stalno se određuju neki rokovi, koji se potom ne poštuju. Ovaj proces pregovaranja može da traje, ne deset godina, nego još decenijama, što se vidi na primerima palestinskog pitanja, kiparskog problema, Zapadne Sahare, Pridnjestrovlja, Osetije i Abhazije , upozoravaju pojedini predstavnici zapadnih diplomatskih krugova.

Problem načelno dogovorenog, a nepotpisanog i neobjavljenog sporazuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića i odlazećeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija jeste u tome što Hoti uskoro neće biti premijer vlade u Prištini, a njegov naslednik na funkciji, Aljbin Kurti će tražiti da proces pregovaranja sa Beogradom krene ispočetka, bez ustupaka Prištine, i za to će imati podršku Sjedinjenih Američkih Država, kažu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući u poslednje vreme više puta iskazanu želju zvaničnog Brisela da u skorije vreme, odnosno do kraja ove godine, konačno bude raspleten “kosovski čvor”. Naši izvori potvrđuju tvrdnje koje je specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu Miroslav Lajčak izneo u nedavnom intervjuu za list Danas da je u julu 2020. Unija postigla dogovor “o svim parametrima i elementima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem”, te da je “ono što je potrebno da uradimo upravo sada jeste da pregovaramo suštini”.

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, dogovor koji pominje Lajčak bio bi nalik modelu dve Nemačke, predlogu koji je bio u igri pre nego što se  “na stolu” našla ideja razgraničenja, odnosno podele Kosova. Kako preciziraju diplomate, nakon što je podela sklonjena sa “briselskog stola”, umnogome zbog protivljenja Nemačke, “u igru” je pre izvesnog vremena vraćen pomenuti plan, što bi, u praksi značilo da Beograd i Priština normalizuju odnose, ali da Srbija zvanično ne prizna Kosovo, kao i da  srpske vlasti prestanu da “koče” članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije. Zauzvrat, Priština bi trebalo da  ispuni svoju davnašnju obavezu koja se odnosi na formiranje  Zajednice srpskih opština. Ali, kako se ističe, navedena zamisao je ozbiljno dovedena u pitanje nakon pobede Samoopredeljenja, predvođenog Kurtijem, na nedavnim parlamentarnim izborima na Kosovu.

“S Kurtijem će biti mnogo teže postići kompromis i sporazum, nego sa Hotijem, koji je bio znatno mekši pregovarač”, poručuju naši izvori, dok neki od njih podsećaju da se Kurti “neskriveno” zalaže za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, “a i teško je očekivati da bi pristao na dogovor koji ne sadrži klauzu po kojoj Srbija eksplicitno priznaje Kosovo kao državu”.

Komentarišući poruke koje ovih dana učestalo stižu iz sedišta EU da je potrebno pronaći rešenje za Kosovo posle decenije pregovaranja, te da bi bilo dobro da se to desi što pre, diplomate konstatuju da je to “briselska mantra koja se često ponavlja”.

“Stalno se određuju neki rokovi, koji se potom ne poštuju. Ovaj proces pregovaranja može da traje, ne deset godina, nego još decenijama, što se vidi na primerima palestinskog pitanja, kiparskog problema, Zapadne Sahare, Pridnjestrovlja u Moldaviji, Osetije i Abhazije u Gruziji, Nagorno-Karabaha  i nekih drugih neuralgičnih sporova na tlu Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike. Ako nema volje, ideja i spremnosti na ustupke, i kosovski čvor neće se rasplesti tako brzo. Hrvatska je primljena u EU, a u tom trenutku nije rešila teritorijalne sporove sa tri suseda: Slovenijom, Srbijom i Crnom Gorom. I Kipar je, iako podeljen, primljen u EU”, preciziraju izvori Demostata.

Govoreći na temu očekivanja Evropske unije, uključujući poruke koje je javnosti poslao Miroslav Lajčak, Franc-Lotar Altman, nemački univerzitetski profesor i politikog, navodi za Demostat:”Bojim se da su takve izjave u ovom trenutku samo pusta želja”.

-Kažem “pusta želja” jer je već odavno trebalo da dođe do konačnog sporazuma, ali ne vidim, ni u Beogradu ni u Prištini, neophodnu spremnost da se kreće u pravcu dogovora. Bilo bi potrebno da EU jače “pritisne” predsednika Vučića, što znači da bi trebalo da mu ponovo stave do znanja da je na kraju dana za dobijanje članstva u Uniji nužan konačni sporazum, ali u samoj EU postoje mnogi glasovi koji sumnjaju u to da bi Srbija pod Vučićem mogla da bude primerna članica, koja će prihvatiti sve osnovne vrednosti i pravila ove zajednice. Takav spekticizam zaista nije od koristi onim političarima koji žele da “gurnu” Srbiju u pravcu sporazuma o Kosovu, koji bi, potom, otvorio vrata za dalji napredak Srbije prema EU. Stoga, Brisel, i većina država članica EU očekuju od Beograda dve stvari – najpre, suštinska poboljšanja u smislu sprovođenja potrebnih reformi u pravosuđu i slobodi izražavanja, što, na prvom mestu, znači slobodu medija, a drugo – jasnu volju da konačno prihvati da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Iluzorno je očekivati da će se Priština vratiti pod bilo kakvu vrstu hegemonije Beograda! Dakle, ako želi da se pridruži EU, Srbija mora da dođe do konačnog sporazuma, smatra Altman.

Prema Altmanovom mišljenju, moramo, takođe, sačekati i videti šta će nova vlada u Prištini odgovoriti na poziv Brisela i Vašingtona o “suštinskim razgovorima sa Beogradom”.

-Ponavljam, Priština nikada neće prihvatiti povratak pod “vladavinu” Beograda, a mandatar za sastav nove vlade Kurti je već najavio da u aktuelnim okolnostima razgovori sa Beogradom nisu na vrhu liste prioriteta njegove vlade! Nedavne srpske manipulacije tokom vanrednih izbora na Kosovu, a koje su se ticale bošnjačke zajednice na Kosovu, zasigurno su pojačale osećanje u Prištini da Beograd nije voljan da “igra pošteno” sa svojom bivšom pokrajinom, zaključuje nemački profesor.

Gregori Rejmond, američki univerzitetski profesor i politikolog, ocenjuje za Demostat da je u teoriji moguće postići sporazum o Kosovu ove godine, “ali sumnjam da će se to desiti jer bi se mnogo toga stavilo na kocku”.

-Pregovori se obično odvijaju kroz seriju faza. Prva faza je dijagnostička, gde strane istražuju da li postoje bilo kakve realne šanse da se pregovorima sa drugom stranom postigne nekakav sporazum. Druga faza se obično naziva fazom formilisanja, što uključuje postizanje zajedničkog okvira za pregovore, i to je ono što Lajčak naziva “dogovor o parametrima”. Treća faza jeste usaglašavanje detalja, u kojoj pregovarači na obe strane započinju težak posao osmišljavanja nacrta sporazuma. To se obično naziva “diplomatska aritmetika”. Ponekad se dodaje više različitih pitanja koja zajedno čine paket koji politički lideri potom razmatraju kao celinu. To u nekim slučajevima znači da se odlažu razgovori o pojedinim problematičnim pitanjima, kako bi se najpre postigao napredak o ostalim temama, ali je proces svakako dug i težak. Kao što kaže stara izreka:”Đavo je u detaljima”. Lajčakovi komentari nagoveštavaju da dijalog Beograd-Priština ulazi u fazu detalja. Ali, pošto je to naporna faza, bio bih iznenađen da konačni sporazum bude postignut  onoliko brzo koliko EU misli. Ali, opet – ništa nije nemoguće, napominje Rejmond.

“Sporedni kanali” u pregovorima

Gregori Rejmond ističe da je Miroslav Lajčak “vešt i veoma iskusan diplomata”. U tom kontekstu, ne isključuje mogućnost da će Lajčak iskoristiti nekakav “sporedni kanal” u pregovorima Beograda i Prištine, koji bi “bio produktivan”, ali za koji se ne zna. “U tom slučaju, jasno je zašto je Lajčak optimista”, poručuje sagovornik Demostata.

Tekst preuzet sa portala Demostat

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

9 reagovanja na “Kurti kvari planove o modelu dve Nemačke kao rešenju za Kosovo”

  1. I 1944. kada je Kosovo uz pomoc nacisticke Nemacke i Hitlera bilo na slican nacin odvojeno od Srbije i nasilno albanizovano, bilo je Nemaca koji su smatrali da Kosovo nikada vise nece biti pod „hegemonijom“ Beograda ali avaj…

    • Nije tako . Baba mi je pričala o drugom svetskom ratu (ona je živela na Kosovu i imala 7 god ) rekla je da su Nemci poštovali civile čak sa nekima i hranu delili , A pravi zločinci su bili Bugari . Svi su se krili kad ih vide ubijali su civile silovali žene … Oni su zaslužni za proterivanje Srba sa Kosova

  2. Srbi na Kosovo moraju da shvate da nece vise nikad biti Srpske Vojske na Kosarama,a Srbija ih zavitlava da ce to skoro da se desi.Mantra ,,do godine u Prizrenu“ je iluzija,koja nece se ostvariti bez jednog krvavog rata,sa vise ucesnika.Srbija zasigurno to zna ali drzi Srpsku populaciju na Kosovo pod pritiskom i laznom nadom.Tako veci deo Srba nece da prihvati Kosovo kao svoju Drzavu i ostvari svoja legitimna prava u njoj.Dok Srpska lista 24 sata i 7 dana nedeljno radi protiv Kosova i svakim danom gura prst u jos nezaceljene rane i Srba i Albanaca, prava Srba ostaju pusto slovo na papiru.Srpska politika pravi katastrofalne greske sa Srbima van Srbije, pozivajuci ih na pobunu kao u Hrvatskoj,Bosni,Kosovu i Crnoj Gori.Ako takva politika ne prestane skoro,Srba u tim prostorima bice malo-neznatno.

    • Najbitnije da Srbija nikad ne prizna Kosovo zato sto je to nasilno oteta teritorija uz pomoc zapada. A ostalo ce pokazati vreme, pa makar trajalo 1000 godina.

      • Zamisli sebe da živiš na Kosovu…
        Uslov je da ne gledaš Pink i da ne čitaš Informer.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.