Trampove izgubljene iluzije 1Foto: EPA-EFE/Erin Schaff

Američki predsednik ipak ima karakteristiku koja je retka u politici: ono što kaže to i uradi. Tako je i sa udarom na Kongres u Vašingtonu na koji su 6. januara nasrnule njegove pristalice, dok su se članovi Predstavničkog doma i Senata spremali da proglase pobedu Džozefa Bajdena na izborima.

Ovu pobunu zbog koje je za trenutak Vašington ličio na Bogotu, kako je sa nevericom primetio jedan novinar CNN-a, Tramp je najavljivao danima, iako je čitava scena delovala patetično, sa bradatim ultradesničarima u traperskim uniformama koji su nosili južnjačke zastave iz vremena građanskog rata i robovlasništva koje je ostavilo trajni pečat na američko društvo.

U Sjedinjenim Američkim državama, ali i u ostatku sveta, ujedinjeni su glasovi da je Tramp odgovoran za nasilje u kome je poginulo pet osoba, među kojima i jedan policajac. U video poruci koju je uputio iz Bele kuće dok su njegove pristalice jurišale na Kapitol hil, pozvao ih je da se vrate kućama, uz konstataciju da ih „voli“ i da je njegova „ubedljiva“ izborna pobeda ukradena.

Sledećeg dana je sve bilo gotovo – potpredsednik Majk Pens je u svojstvu predsednika Senata zvanično proglasio Bajdena za pobednika, odbijajući zahtev koji mu je Tramp uputio da iskoristi priliku i ne prizna demokratu za novog predsednika, čime bi se grubo ogrešio o svoje nadležnosti, a niz visokih predstavnika administracije, među kojima su i najodaniji državni sekretari (ministri), podnelo je ostavke.

Shvatajući da je ostao sam, Tramp je promenio ton i izjavio da je „skandalizovan“ nasiljem na Kapitol hilu, kao i da je usresređen na mirnu primopredaju vlasti 20. januara, priznajući tako indirektno pobedu svog rivala, iako je još jednom ponovio da se ne slaže sa rezultatima izbora.

Već sledećeg dana je saopštio da neće prisustvovati inauguraciji novog predsednika, što će biti prvi put da se tako nešto dogodi u tradiciji dugoj više od sto godina. Američka štampa piše da bi mogao da napusti Belu kuću 19. januara i pređe u svoj luksuzni klub na Floridi. Do tada će ostati izolovan i pod pritiskom.

Njegov omiljeni kanal za komunikaciju, Tviter, ukinuo mu je nalog, „zbog rizika od podsticanja na nasilje“, a potom je izbačen i sa svih drugih drugih društvenih mreža, od Fejsbuka do Tiktoka, što u današnjem svetu znači da mu je uskraćeno pravo da se obraća javnosti.

„Neće nas ućutkati“, poručio je Tramp koji je najavio da će uskoro pokrenuti novu internet platformu u poruci na zvaničnom nalogu američkog predsednika, koja je ubrzo izbrisana.

Osveta demokrata

Tramp je za dva meseca prešao put od potencijalnog povratnika do parije. Na izborima 3. novembra izbegao je fijasko kome su se nadale demokrate i dobio najveći broj glasova koji je ikada osvojio neki republikanski kandidat na predsedničkim izborima, zbog istorijskog odziva građana.

Demokrate su dobile manji broj mesta od očekivanog u Predstavničkom domu i izgledalo je da će republikanci da zadrže većinu u Senatu. Iako je izgubio od Bajdena, Tramp je bio u poziciji da snažno utiče na Republikansku partiju,  a možda i da se kandiduje na sledećim izborima 2024. godine.

Nakon 6. januara to izgleda nemoguće. Vol strit džrnal piše kako „ova nedelja verovatno označava kraj“ Donalda Trampa kao „ozbiljne političke figura“. „ Najbolje za sve, uključujući i njega, biće ako mirno ode“, konstatuje ovaj list. Besne demokrate i manji broj republikanaca traže da se ukloni sa funkcije, smatrajući ga opasnim za naciju. Bajden je Trampove pristalice koji su upali u Kongres nazvao „razuzdanom ruljom“, „pobunjenicima“ i „domaćim teroristima“.

O Trampu se u najvišim državnim institucijama govori kao o neuračunljivom tipu koji je izgubio svaku kontrolu, toliko da je predsednica Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi, saopštila da je razgovarala sa vrhom vojske o tome kako da „spreče nestabilnog predsednika da pokrene vojni napad ili pristupi kodovima za lansiranje nuklearnog napada“.

Od potpredsednika Majka Pensa tražila je da se pozove na 25. amandman koji dopušta ovakvu mogućnost. Pens nije za ovakav ishod, već da se sačeka kraj predsedničkog mandata. Pelosi je potom Trampu uputila ultimatum – ako „odmah“ ne podnese ostavku protiv njega će biti podignuta optužnica zbog uloge u „podsticanju nasilja protiv vlade Sjedinjenih Američkih Država“.

Republikanci smatraju da bi ovakva procedura uklanjanja predsednika kome je ostalo manje od dve nedelje u Beloj kući dodatno uzdrmala poljuljano nacionalno jedinstvo. Ukoliko do toga dođe, to bi moglo i da poremeti početak Bajdenovog mandata i podstakne nove sukobe demokrata i republikanaca, iako je budući predsednik u kampanji govorio o pomirenju i kompromisu sa suprotnim taborom, naročito kada je reč o spornim pitanjima poput zdravstvenog sistema i imigracije.

Borba do kraja

Tramp je prethodno iscrpeo sva pravna sredstva pred američkim sudovima, verujući da će uspeti da preokrene rezultat izbora u njegovu korist.

Od izbora 3. novembra ponavljao je da je pokraden, što je jedan broj njegovih birača, kojih je ukupno oko 74 miliona, ubedilo da su njihovi glasovi pokradeni. Republikanci se nisu bunili, iz straha da ne izgube glasačku bazu. Ovo je, međutim, izazvalo tenzije koje su dovele do upada u Kongres.

Trampu se pripisuje i da je kriv što su republikanci za dlaku izgubili Senat nakon glasanja u američkoj državi Džordžiji gde su 5. januara ponovljeni izbori za dva senatorska mesta pošto nijedan od kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova na novembarskim izborima.

Mandate su osvojili demokratski kandidati, pa je odnos snaga u Senatu sada ravnopravan, 50-50, što novoizabranoj potpredsednici Kamali Haris omogućava da odlučuje u pitanjima u kojima su senatori izjednačeni.

Sa Senatom u kome demokrate imaju poslednju reč, Bajden ne mora da brine o vetu republikanaca na odluke koje će da donosi. U kampanji za dva senatorska mesta iz Džordžije objavljen je telefonski snimak razgovora Trampa sa predstavnikom republikanaca iz ove američke države, u kome od njega traži da mu pronađe 11 780 glasova koji će mu omogućiti da preokrene izborni rezultat.

Karl Bernštajn, jedan od dvojice novinara „Vašington posta“ koji su pokrenuli aferu Votergejt, ocenio je da je ovo otkriće još gore od snimaka koji su srušili Ričarda Niksona.

Tramp je došao na vlast 2016. godine kao proizvod autentičnog izbornog bunta protiv sistema koji je proizveo velike nejednakosti, oličenog u kandidatkinji demokrata, Hilari Klinton, ali nije uspeo da ovaj politički kapital pretvori u politiku koja će ublažiti velike društvene podele u društvu, već ih je, naprotiv, podstakao.

Bunt protiv elite u Vašingtonu koji mu je otvorio put ka vlasti 2016. godine doživeo je simboličan kraj upadom njegovih pristalica u Kongres, koji po svemu sudeći označava i kraj njegove političke karijere.

Sramota za demokratiju

Događaji na Kapitol hilu izazvali su različite komentare širom sveta, od čuđenja do ironije predstavnika onih zemalja koje su često meta Vašingtona, poput Kine i Irana, ali i Rusije, Turske i Venecuele.

„Ovo je dno“, reagovao je Konstantin Kosačov, šef odbora za spoljne poslove u gornjem domu ruskog parlamenta, primećujući da američka demokratija „šepa na obe noge“. Za bivšeg predsednika Sovjetskog saveza, Mihaila Gorbačova, neredi u Vašingtonu su doveli u pitanje dalju sudbinu Sjedinjenih država. Turski predsednik Redžep Erdogan, izjavio je „sramota za demokratiju“ to što se dogodilo u Sjedinjenim državama, „takozvanoj kolevci demokratije“. „Videli smo da su republikanci i demokrate isti“, zaključio je paša sa Bosfora.

Zapadna demokratija je „krhka i ranjiva“, ocenio je iranski predsednik Hasan Rohani, upozoravajući da su zapadne zemlje tlo za populizam. Indijski premijer Narendra Modi je pozvao američke vlasti da ne dozvole „da se demokratski proces uništi nezakonitim protestima“, dok je bivši predsednik Nigerije, Atiku Abubakar, izjavio da je „ovo lekcija koju treba naučiti, da su jake institucije, a ne jake ličnosti bedem bogate demokratske kulture“.

Pekingu nije mnogo trebalo da podseti da su pre osamnaest meseci u parlament Hong Konga upali demonstranti koje podržava Vašington.

U kontekstu novog hladnog rata sa Amerikancima, Kinezi ističu svoj jednopartijski model, uspešno obuzdavanje pandemije kovida i obnovljeni privredni rast, dok se Zapad još uvek bori sa virusom.

Kina je ubeđena da je došlo njeno vreme naspram Zapada čija je moć na zalasku. Snimci sa Kapitol hila joj idu u prilog. Dolazak Bajdena ih mnogo ne brine, pošto preuzima vlast u trenutku kada su SAD podeljene, uz veliki broj Trampovih glasača koji su besni jer veruju da su izbori pokradeni.

Ironija je utoliko veća što je Bajden proglasio da će jedna od glavnih smernica njegove diplomatije biti odbrana demokratije.

close
Trampove izgubljene iluzije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.