Prema analizi Danasa, rad kabineta Mirka Cvetkovića u prvih 12 meseci obeležilo je i deset spornih pitanja, na koja javnost Srbije ili do danas nije dobila odgovor ili su članovi Vlade bezuspešno pokušali da ih prikriju, to jest da im umanje značaj.

Politike što se tiče, hronološki gledano tema broj jedan pripada Miladinu Kovačeviću, srpskom studentu u Americi, koji je uz pomoć službenika ambasade Srbije uspeo da napusti SAD, gde je bio uhapšen zbog nanošenja teških telesnih povreda. Vlada je odlučila da zaštiti Kovačevića, isplati milion dolara odštete i zataška ceo slučaj. Naravno, bezuspešno.

Sledeća na redu je gungula stvorena oko Zakona protiv diskriminacije. Veče pred raspravu u Skupštini Srbije o predlogu tog akta, vladika bački Irinej telefonirao je nekome u vlasti (ne zna se da li ministru vera Šijakoviću ili kabinetu predsednika Republike), ovaj je telefonirao Cvetkoviću, a ovaj zakazao telefonsku sednicu Vlade i predlog je povučen. Nadležni ministri pri tom su zaobiđeni. Posle par nedelja snažnog pritiska dela javnosti, Predlog zakona protiv diskriminacije vraćen je u skupštinsku proceduru bez suštinskih izmena.

SPC je intervenisala i u slučaju Predloga statuta Vojvodine, ovog puta uz podršku SPS. Konsenzus unutar vladajuće koalicije na pokrajinskom nivou pretvorio se u devet meseci agonije oko još neusvojenog akta. Troje ministara Vlade Srbije već pola godine navodno piše nacrt zakona o prenosu nadležnosti. Navodno, jer neki od njih govore da je posao odavno završen, a neki da traju „tehnička usaglašavanja“.

Vlada je više od pola godine pokušavala da zabašuri problem izdavanja biometrijskih pasoša Srbije kosovskim Albancima. Čak su i obično pouzdani izvori govorili novinarima Danasa da tu „nema priče“. Na kraju je ispalo da je to najvažniji problem u procesu ukidanja šengenskih viza. U isto veme, MUP je proglasio Akcioni plan za ispunjavanje kriterijuma iz Mape puta – državnom tajnom. Upornost Danasa rezultovala je skidanjem oznake tajne s tog dokumenta.

Ucene manjih koalicionih partnera postaju maltene svakodnevica – nekada je reč o „sitnicama“ poput Predloga zakona o komorama, koji je na kraju povučen zbog pritisaka SPS i SVM, a nekada o „krupnicama“, kao kada PUPS uslovljava podršku povećanjem penzija, a G17 plus preti izlaskom iz Vlade zbog Zemuna i Voždovca.

Još je zanimljivije sa spornim pitanjima Vlade Srbije kada je reč o ekonomiji. Prodaja NIS ruskom Gaspromnjeftu jedan je od najtežih tereta koji je odmah po formiranju morao da ponese kabinet Mirka Cvetkovića. Kako je taj posao nasleđen od prethodne administracije, kao i zbog viših interesa (podrška Rusije u borbi za Kosovo), premijer i aktuelni ministri nisu pokušali da prekinu prodaju. Međutim, činjenica je i da se nisu potrudili da za najvredniju srpsku kompaniju dobiju više od 400 miliona evra.

Velika afera koja je pretila da ozbiljno uzdrma Vladu je „slučaj Krišto“. Bivši direktor beogradskog aerodroma isplatio je sebi i saradnicima visoke bonuse uprkos izbijanju ekonomske krize, a Vlada je tom prilikom demonstrirala da nema kontrolu nad platama u javnim preduzećima i državnim agencijama. Ni danas nije poznato da li su plate direktora zaista oborene na prihvatljiv nivo jer premijer nije održao obećanje da će svakog meseca objavljivati platni spisak (poznate su samo zarade isplaćene u februaru).

Zbog negativne reakcije javnosti na podatke o platama direktora, Vladi je bilo nemoguće da uvede „solidarni porez“ od šest odsto na bruto plate iznad 12.000 dinara, kako je preporučivao MMF, jer bi time i bogati i siromašni jednako snosili teret krize.

Vlada Mirka Cvetkovića obrukala se u Skupštini Srbije usvajanjem amandmana na Zakon o akcizama kojim su usvojene promene akciza na cigarete mimo dogovora s najvećim proizvođačima u zemlji. Iako nije dokazano ko je konkretno „zaslužan“ da većina poslanika glasa za sporne amandmane bilo je jasno da odgovaraju proizvođačima jeftinijih cigareta. Mediji su tada izveštavali o poseti predstavnika kompanije Monus poslanicima u Skupštini.

Afera koja je kratko vreme zabavljala javnost bilo je i odbijanje Vlade da dozvoli izvoz oružja u Libiju preko firme Melvale jer je, navodno, vlasnik na crnoj listi UN. Međutim, nikada nije odgovoreno kako je ista firma prethodnih godina dozvole dobijala bez ikakvih problema.

U aferu je pretilo da se pretoči rešavanje problema s koncesijom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. U jednom trenutku u javnost je procurila ideja da koncesionar „ispod tezge“ (bez tendera) dobije izgradnju pojedinih deonica Koridora 10 kako bi odustao od sudskog spora protiv Srbije. Nakon negativnih reakcija javnosti, ta mogućnost je zaboravljena. Isti slučaj bio je i sa spekulacijama da bi jedno od najprofitabilnijih preduzeća (Telekom Srbija) moglo da bude prodato zarad popune budžeta. Osuda takvog poteza od strane stručne javnosti prekinula je bilo kakvo pominjanje te opcije.

Razlozi za glavobolju

* Milion dolara za Miladina Kovačevića

*Povlačenje zakona protiv diskriminacije

* Blokada statuta i zakona o nadležnostima Vojvodine

* Zataškavanje problema sa izdavanjem pasoša kosovskim Albancima

* Netransparentna prodaja NIS za malu cenu

* Problemi s koncesijom za autoput Horgoš-Požega

* Izostanak kontrole nad direktorskim platama

* Bezuspešni pokušaj uvođenja „solidarnog poreza“

* Zakon o akcizama na cigarete

* Izvoz oružja u Libiju