Snježana Milivojević: Dijalog o medijima se uopšte ni ne vodi 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Mediji su ključni deo dijaloga vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima, koji se u stvari ne vodi. Sve drugo nekako se može prikriti lažnim ustupcima a da se ništa ne promeni. Mogu se prekrajati izborne jedinice ili menjati cenzus ali bez slobodnih medija nema slobodnih izbora, ocenjuje za Danas Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.

O delu dijaloga vlasti i opozicije koji se odnosi na uspostavljanje medijskih sloboda kao pretpostavke za fer i demokratske izbore, sagovornica Danasa dodaje da se promena medijskih uslova odnosi i na funkcionersku kampanju, na primer, jer, kako objašnjava, nje nema bez kamera koje obezbedjuju neograničen medijski prostor za nedozvoljene aktivnosti javnih funkcionera u vreme izborne kampanje.

– Mediji su važni ne zbog nekoliko sekundi ili emisija više, nego zato što bez njih nema slobodnog formiranja političke volje. Poslednjih godina smo svedoci šta zatrovani medijski prostor može da uradi i u demokratskim društvima. Demokratije ne umiru zato što neko oružjem zauzme Skupštinu, nego zato što se institucije i sloboda guše, a to uvek počinje napadima na medije. Zato se je ovaj deo dijaloga najvažniji, i baš zato ga nema – ističe Snježana Milivojević.

Upitana o apsurdnosti činjenice da se o slobodi medija uopšte pregovara, s obzirom na nužnost postojanja kao temelja bilo kakvog pa i izbornog procesa, Milivojević kaže da u ovdašnjem društvu nema luksuza da se iščuđava.

– Politički dogovori da se stvari promene, jer u institucijama to nije moguće, prave se na početku tranzicije. Na tu tačku smo se vratili posle 20, čak i 30 godina. Pet godina posle ’najboljih zakona o medijima’ u društvu smo sa nesrećnim zemljama koj se se bore za prag izborne demokratije. Kada ljudi kažu da je gore nego 90-tih ustvari kažu medijski ambijent je neslobodan i podjednako toksičan kao tada, a potrošeni su inistrumenti od kojih se nekada mnogo očekivalo: novi pravni okvir, regulatorna tela, instuitucije koje štite slobodu medija, garantovana autonomija i profesionalizam. Sve to vlast je uspela da uzurpira i zato sada govorimo o zarobljenim medijima. Dijalog, dakle, nije apsurd nego buđenje. Priznanje da tranzicija nije uspela a da je vreme potrošeno. Nađeni su novi instrumenti da vlast kontroliše većinu medija, a vodi otvoreni rat protiv onih malo koje ne kontroliše. Jedini apsurd je što nema javne svesti o veličini ovog nesupeha. Ovoga puta sami moramo da nadjemo rešenja. Situacijia je gora nego u demokratskaim društvima, a fasada sprečava da vidimo kako se mediji bore protiv otvoreno autokratskog poretka – napominje naša sagovornica.

O zahtevima opozicije u vezi sa nastupima na Javnom servisu i odgovorima i načinima na koji su RTS i RTV uključeni u taj proces, Snježana Milivojević kaže da je velika pobeda vlasti to što je opoziciju odvojila od društva i što se to posmatra kao „oni protiv njih“ a ne sudbina svih nas.

– Umesto da vlast objašnjava zašto je zatvorila svaki prostor i ne prepušta ni milimetar medijskog vremena, opozicija se stalno brani kako se ne bori samo za sebe. Tome služe dva dijaloga i kvazi- demokratska leksika. Javni servisi se navodno muče ’kako da izveštavaju o vanparlamentarnoj opoziciji’ umesto da kritički pišu o jedinom parlamentu u Evropi u kome nema opozicije. Energija protesta i očekivanja okrenuta je protiv društva, a bez te veze javnosti i opozicije ne vidim kako će se izvršti pritisak i ograničiti sada neograničena vlast. Kombinacijom ismevanja, plašenja i ponižavanja građana došli smo do besmisla u kome se promocija kriminala i bezvlašća proglašavaju za edukativni program. Javni servisi jesu najvažniji za oslobađanje medija. Iako je to institucija iz prošlog veka, to je medij koji pripada svima. Univerzalni pristup povezan je sa javnim finansiranjem, pa kada se javnim novcem finansiraju parcijalni ili partijski interesi on gubi smisao. Zato što smo blizu da se taj krug zatvori javni servisi i jesu deo političkog dijaloga – ističe Milivojević.

Drugi je problem što tu nema dobrog rešenja, smatra ona, jer sama činjenica da direktori i glavni urednici Javnog servisa sede sa odabranim partijama i sa njima pričaju o svojim programima, sramotna je za ljude koji vode najuticajniji javni medij.

– To jeste porazno za sve nas ali je velika profesionalna sramota za njih. Program javnog servisa se već uređuje izvan njega. Odluka da se o izbornoj ulozi medija ponovo razgovara nakon tri decenije višestranačkih izbora je samo javno priznanje da oni to ne znaju i ne smeju da rade. I zbog toga se ovaj razgovor i vodi izvan medija. Nažalost, odluka da se taj dijalog vodi ’bet prisustva EU’ garantuju da će on biti neuspešan – kaže sagovornica Danasa.

Ona ne veruje da je moguće „osloboditi“ medije do izbora 2022. godine kao i da će vlast, odnosno Aleksandar Vučić i SNS zaista izaći u susret i uticati, s obzirom na svo iskustvo unazad skoro deceniju, na okolnosti koji bi mogle da odrede fer i demokratske izbore.

– Ne, ne verujem da je to moguće. Mediji naravno neće biti slobodni ali ne verujem ni da će biti bolji za izbore 2022. Najviše što možemo da očekujemo je ovo što sada postoji, oštra podela na većinu medija u funkciji manjine i tolerisana manjina medija koji rade u javnom interesu. Istorija medija nas uči da su kritički mediji uvek manjina, ali da su društva demokratska tek kad garantuju medijsku autonomiju – zaključuje Snježana Milivojević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.