Poslednjih dana se u medijima, ali i na društvenim mrežama na internetu, mogu čuti kritike mnogih Srba iz inostranstva na račun organizacije glasanja za predstojeće parlamentarne i predsedničke izbore.

Žalbe dolaze, na primer, iz Španije gde zbog male zainteresovanosti srpska ambasada u Madridu neće otvoriti biračko mesto, pa većina onih koji su želeli da glasaju to neće moći da učini – sem ako specijalno zbog izbora ne dođe u Srbiju.

Kritike stižu i iz Francuske, jer je procedura za upis u birački spisak bila komplikovana. U Nemačkoj neki od naših građana nisu dobili poziv za glasanje, iako su se se upisali u birački spisak. Zbog veličine teritorije, u Kanadi je problem udaljenost od izbornih jedinica, dok iz Austrije poručuju da veliki broj ljudi u rasejanju nije bio upoznat s načinom upisa u jedinstveni spisak birača.

Inače, oni koji se nisu prijavili, svoje biračko pravo će moći da ostvare samo u Srbiji, i to u mestu prebivališta. U dijaspori će za predstojeće izbore biti otvoreno 38 biračkih mesta u 22 zemlje, što je gotovo upola manje nego što je to bio slučaj za parlamentarne izbore pre četiri godine, kada je bilo obezbeđeno 75 birališta, i to u 42 zemlje.

Ministar dijaspore i vera Srđan Srećković ističe za Danas da je dobro što za razliku od 1945. pa do 2004. Srbi u inostranstvu imaju pravo glasa i mogućnost da se izjasne o političkim prilikama u matici, „iako postupak iz objektivnih razloga nije jednostavan”. Kako ukazuje, procedura za glasanje je ista kao pre četiri godine i, iako je tehnički zahtevna, unapred je bila poznata.

„Građani iz dijaspore s pravom glasa se do 15 dana pre izbora prijavljuju za glasanje i ulaze na privremeni birački spisak za teritoriju konkretne ambasade ili konzulata, a biračko mesto se otvara ako ima najmanje 100 prijavljenih. Tako mora biti da bi se isključila mogućnost da neko više puta glasa. Nezgodno je i to što u velikom broju birači iz dijaspore moraju da pređu neuporedivo veće razdaljine nego građani s prebivalištem u Srbiji”, ukazuje Srećković.

I druge nadležne institucije u Srbiji ističu da je razlog za manji broj biračkih mesta u dijaspori ušteda za državu i građane, ali i da je dosad odziv za glasanje bio prilično mali.

Kako je rečeno u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu „zahvaljujući uvođenju jedinstvenog biračkog spiska, prvi put će biti otvoreno onoliko biračkih mesta u inostranstvu koliko je naših građana izrazilo želju da glasa podnošenjem pismenog zahteva”.

Od sledeći izbora e-mailom i poštom?

Kako Srećković kaže za Danas, jedinstveni birački spisak omogućava da se od narednih izbora, „ukoliko bude postignuta saglasnost“, omogući glasanje elektronskim putem ili poštom, „a to sada nije moguće zbog kontrole izbornog procesa”. “Čvrsto opredeljenje Srbije je da se dijaspora što intenzivnije uključuje u život svoje matice, što podrazumeva i glasanje na izborima i verujem da će nakon uvođenja jedinstvenog biračkog spiska od narednih izbora proces biti znatno olakšan, što dosad tehnički nije bilo moguće“, zaključuje Srđan Srećković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.