Đilas: Ne razmišljam trenutno o kandidaturi za gradonačelnika

Najveći uticaj na mene imaju ljudi koji mi prilaze na ulici i razgovaraju sa mnom. Neki mi kažu da je ranije bilo bolje, da bi trebalo da se kandidujem, neki mi dobacuju loše stvari. Te emocije me malo pogode, pa počnem da razmišljam o tome. Ali se onda setim koliko puta sam bio na naslovnim stranicama tabloida, rekao je Đilas gostujući u Novom danu na N1 televiziji.

Na pitanje da li razmišlja da se vrati u politiku, Đilas je rekao da će „ako se vrati u politiku, da će se baviti ekonomijom“. „Vodio sam jedan prelep grad, ne moram da se predstavljam u politici kao neko nov. Imam da se pohvalim dobrim stvarima, imam i neke loše, ali trenutno ne razmišljam o tome. Sve odluke u životu donosim brzo. Kada se budemo približili beogradskim izborima, onda ću sesti i razmišljati o tome“, rekao je Đilas.

„Dozvolite da sam subjektivan, a o tome ko treba da bude gradonačelnik i kako treba da izgleda Beograd, treba da kažu građani“, rekao je Đilas.

Nekadašnji gradonačelnik Beograda odbacio je optužbe Siniše Malog da je Đilas ostavio dug u gradskoj kasi od 1,1 milijardu evra, rekavši da je to „čista politika“. „Posle četiri godine vi pričate koliki je dug Beogrda tada bio…Uđite na sajt Javne uprave i vidite koliki je dug…Kada sam ja odlazio, dug je bio 380 miliona evra, smanjen je na 5-6 posto, dug je uvek bio isti“, objasnio je Đilas i naveo da je te 2014. godine novi gradonačelnik Mali predložio odbornicima da se usvoji toliki dug, i da ne zna zašto se sad bavimo time.

Na tvrdnju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o Siniši Malom rekao da je Mali bio najbolji gradonačelnik do sada, Đilas se nasmejao i rekao: „Nama u Srbiji fali malo osmeha, evo nasmejali ste me tom tvrdnjom. Ako mene pitate znam barem dvojicu koji su bili bolji, a to su Branko Pešić i Nenad Bogdanović. A nikad nisam čuo da neko ko je najbolji odlazi, nego ostane tu gde jeste“.

Država može da bude dobar vlasnik

Đilas je u novom broju nedeljnika NIN objavio autorski tekst pod naslovom „Moj koncept ekonomskog razvoja Srbije“.

Za Novi dan on je rekao da je odlučio da se oglasi iz želje da ukaže na činjenice za koje smatra da su ključne za ekonomski razvoj Srbije.

„Svi želimo da živimo bolje. Kao čovek koji je učestvovao u političkom životu, kao nekadašnji gradonačelnik, sportski radnik, želeo sam da sva ta iskustva spojim i sistematizujem i pojavila se ideja ekonomskog koncepta, koji bi uz neke izmene, razgovore, diskusije mogao da se primeni u praksi, kako bismo svi mogli da živimo značajno bolje“, kazao je Đilas.

Kako je rekao, ključna stvar u ovom konceptu je jača i bolja uloga države u privredi Srbije.

„U ovom konceptu, država je investitor, vlasnik ozbiljnih kompanija…Pošao sam od činjenice da svi oni koji se bave ekonomijom i uređenjem trenutno ne gledaju realno…svi planovi su zastareli….Današnji investitori su dobrodošli ali to nisu dovoljno velike firme da mogu da zaposle veliki broj radnika“, objašnjava Đilas.

Dodaje da u Srbiji danas ima milion nezadovoljnih ljudi, da velikih domaćih kompanije nemamo, a da državne nisu kompanije, nego da su „ustanove za smeštaj raznoraznih partijskih i drugih kadrova“. „Toga je bilo i ranije, ali je sada situacija gora nego ikad, jer imate ljude bez ikakvih kvalifikacija, bez završenih fakulteta“.

Prema njegovim rečima, polazi se od loše premise, da je država uvek loš vlasnik, a to, kako kaže, nije tačno. „Država može da bude sjajan vlasnik. Ako pogledate, četvrtina najvećih svetskih kompanija je u državnom vlasništvu“, rekao je Đilas objašnjavajući svoje viđenje izlaska iz loše ekonomske situacije u kojoj smo, kako je rekao, poslednjih 20 godina.

Država, prema njemu, može i treba da razvija tri ključne oblasti, a to su: poljoprivreda, energetika i IT sektor.

Ako u državnim kompanijama damo visoke plate profesionalnom menadžmentu, koji za isto toliko radi u nekim privatnim i stranim kompanijama, ako radnicima damo bonuse, zašto i oni ne bi radili za tu firme i razvijali posao, upitao je Đilas.

Naveo je primer nekih nemačkih kompanija, kao što su telekom, DHL, aerodrom u Frankfurtu, koje su u nekom procentu u vlasništvu države i koje posluju veoma uspešno. Naveo je i primer Rumunije, koja je, shvativši da im odlazi zdravstveni kadar u Nemačku, odlučila da poveća plate lekarima i medicinskim sestrama kako bi ih zadržala u zemlji.

„Ne treba da se štedi na penzionerima, na građanima. Treba uštedeti na kompanijama koje su trenutno gubitaši“, rekao je Đilas.

On je dodao da treba urediti i bankarski sektor i stranim bankama „dati rok od šest meseci“ da srede stanje i uvedu pravila, a ne „da se ponašaju kako hoće“.