Nove vlasti što se tiče, nastavak dijaloga s Prištinom i to što se Tomislav Nikolić drži predsedničkih ustavnih ovlašćenja jedino je dobro što su uradili – ističe u razgovoru za Danas Srbijanka Turajlić, penzionisana profesorka Beogradskog univerziteta.

Kako ocenjujete ponašanje i položaj DS danas u društvu i na političkoj sceni?

– Poslednjih pet-šest godina DS deluje kao neko ko je potpuno izgubio kompas. Čak je izgleda zaboravila i zašto je uopšte nastala. Čini se da DS sebe razume kao mašinu koja drži vlast i koristi se od te vlasti. I u ovih par meseci koliko su u opoziciji, demokrate deluju potpuno obezglavljeno.

Vidite li da je DS spremna da uči iz svojih grešaka?

– Ne znam da li će DS biti spremna za to, ali mislim da bi to bilo neophodno za Srbiju. Evidentno je da je građanima potrebna stranka koja bi imala jasan program i koja bi mogla da ih uveri da je konačno spremna da počne da gradi državu s institucijama koje će biti ustrojene tako da ovo postane ozbiljna država.

Imaju li demokrate taj potencijal?

– Moram da verujem da ga imaju. Ako nema toga u DS, ne znam gde bi ga bilo. Zbrka oko izbora predsednika liči mi na farsu koja pokazuje da nisu mnogo naučili. Teško mi je da razumem da stranka koja je navodna perjanica demokratije nije u stanju da unutar sebe organizuje poštene izbore, nego se sve svodi na tihu nagodbu dve ličnosti koje su prema nekim kriterijumima najjače. To ne može biti dobro, jer se sve nagodbe dešavaju unutar uskog kruga, što znači da ostatak stranke nije uključen. Taj njihov dogovor je smrt demokratije i ne mogu da shvatim da ljudi koji pretenduju da vode DS na taj način pogaze svaku ideju demokratije. To je zaprepašćujuće. Plus, to je dogovor dve osobe koje su bile na čelu te stranke i koje moraju biti najodgovornije za njen izborni poraz. Kao građanin ih držim najodgovornijim za činjenicu da imamo ovu vladu.

Kakav je potencijal Dragana Đilasa kao novog predsednika DS?

– On je vrstan menadžer i to je pokazao kao gradonačelnik Beograda. Nisam imala prilike da ga vidim u ozbiljnoj politici, sem u nekim situacijama u kojima se nije pokazao najbolje. Primer za to je Parada ponosa, gde je pokazao nesvesnost da se zakon mora poštovati čak i ako mu se ne dopada. U tom smislu imam rezervu. Nisam sigurna da su njegove menadžerske sposobnosti dovoljne za vođenje stranke koja je potpuno izgubila svoj politički kompas. Plašim da on nema ni svest da menadžerstvo nije dovoljno da bi se potpuno izgubljena stranka politički profilisala i zauzela mesto koje joj pripada.

Koliki će biti značaj Tadića kao počasnog predsednika DS?

– To zavisi od stranke.

Da li je mesto počasnog predsednika sada njegova „prava mera“?

– Ne umem da procenim njegovu meru. Mislim da je on kriv za mnogo toga što nam se desilo i nadam se da mu neće dati da radi još nešto, jer ne verujem da bi to moglo na dobro da izađe. Potpuno bih razumela i podržala odluku da je Dragoljub Mićunović izabran za počasnog predsednika. Ovo mi deluje kao ružna nagodba i utešna nagrada, koja zapravo nema smisla.

U praznini opozicionog delovanja DS otvara se prostor za LDP. Kako ga ta stranka koristi?

– Od osnivanja sam zdušno podržavala LDP. Čini mi se da se negde na tom putu malo izgubio, a možda je to bilo neminovno jer je teško biti stalno u opoziciji. Ovog momenta ne vidim koju ulogu bi LDP hteo da ima na političkoj sceni i kako bi tu ulogu mogao da ostvari, bez obzira na poslednja dešavanja u stranci.

Kako biste ocenili dosadašnje poteze Vlade Srbije i premijera Dačića, koji je otvorio dijalog s kosovskim premijerom Tačijem?

– Dijalog s Prištinom je gotovo jedino pozitivno što bih mogla da izdvojim iz dosadašnjeg rada vlade. Kod Dačića je problem u tome što svaki dan objašnjava da nije rekao ono što je juče rekao, pa čovek nje siguran koju politiku on zastupa. Kod nesretnog prvog potpredsednika vlade vidi se jedan fantastičan stepen histerije. On možda sebe doživljava kao Eliota Nesa, ali bi morao pažljivije da pogleda te filmove, pa da vidi da Eliot Nes nije na sva zvona najavljivao spektakularne akcije, koje se onda dese ili ne dese, nego je mukotrpno radio. Ta manipulacija koju preko medija čini prvi potpredsednik vlade deluje mi poražavajuće za Srbiju, jer on jasno pokazuje da ne poštuje nijednu instituciju. Problemi se ne mogu rešiti preko jednog čoveka, nego izgradnjom sistema. To je retorika koja se izgladnelom narodu jako dopada, a koja može da nas vrati u mračno doba retorike devedesetih.

A predsednik Nikolić?

– Treba istaći da se predsednik ponaša kao predsednik. To mora da mu se prizna. On je neko ko se, bar koliko sam uspela da pratim, ne meša u ono što nije njegov posao. To je, za razliku od bivšeg predsednika, veoma pozitivno. Funkcija predsednika se mora vratiti u ustavne okvire.

S obzirom na situaciju u zemlji, mislite li da su beli listići bili pravi potez?

– Ne mogu da tvrdim. Mogli su da budu. Nisu bili. Beli listići, kao ideja da se ne glasa ni za koga, privukli su relativno mali broj ljudi koji sebe nije mogao da vidi da glasa za DS, a sasvim sigurno se nikada neće videti kao glasači ovih koji su osvojili vlast. Lično, i dalje ne bih dala glas za DS i ovo što se desilo u toj stranci posle izbora i ponašanje posebno bivšeg predsednika ubedilo me da sam bila sasvim u pravu.

Hvale vredan napor Kuzmanovića

Drugi kandidat za predsednika DS je Branimir Kuzmanović. Šta mislite o njegovim idejama?

– Njega pamtim iz 1992. kao jednog od nekoliko studenata ETF koji su pokrenuli studentski protest, za koji mislim da je bio najozbiljniji tokom devedesetih. Kuzmanović je tada bio mlad i beskompromisan, imam utisak da je ostao takav i danas. On je seo i napisao i jasno rekao šta misli da treba menjati i čini mi se da to jesu elementi od kojih se može napraviti ozbiljna stranka za koju bismo mogli da glasamo u budućnosti. To je hvale vredan napor. Šteta je što se nije otvorio mnogo ozbiljniji i širi proces izbora u DS i što nema bar pet kandidata iz cele Srbije.

Hag ispao političan, ali šta s nama

Kako komentarišete oslobađajuće presude Haškog tribunala dvojici hrvatskih generala?

– Sud u Hagu je pre politička nego pravna institucija i to nije dobro za ceo region, jer se time gubi poverenje u sudstvo. Sigurno je da žrtve Oluje nisu same sebe prognale i ubijale. Neko je za to kriv i odgovoran. S druge strane, građani Srbije nemaju razloga da iskazuju toliko nezadovoljstvo, jer su na poslednjim izborima pokazali da ne misle da neko treba da snosi odgovornost za svoje prethodne postupke. Premijer nam je čovek koji je vodio politiku vlasti devedesetih i samim tim direktno je odgovoran za ono što se desilo građanima u Oluji. Prvi potpredsednik vlade i predsednik države zdušno su podržavali današnjeg premijera u ondašnjoj politici. Tužno je što je haški sud ispao krajnje političan, ali nema mesta velikom nezadovoljstvu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.