– Praksa usaglašavanja Srbije sa deklaracijama koje visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini objavljuje u ime tog dvadesetosmočlanog bloka bila je protekle godine u drastičnom padu u odnosu na usaglašavanje pre ukrajinske krize. Ipak, stepen usaglašenosti u 2015. iznosio je 65,83 odsto, što je za 15 odsto više nego u 2014. godini, zaključuje se u dokumentu pod nazivom „Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2015“, koji je objavio Nacionalni konvent o EU – radna grupa za pregovaračka poglavlja 30 i 31. Osnovnu verziju ovog izveštaja izradio je istraživački tim Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
U dokumentu se konstatuje da je EU tokom 2015. objavila 40 deklaracija kojima je pozvala treće zemlje na usaglašavanje, od čega se 10 posredno ili neposredno odnosilo na Ukrajinu i neposredno ili posredno na Rusiju. „Srbija se nije usaglasila ni sa jednom od njih. Sedam deklaracija odnosile su se na dopunjavanje liste postojećih restriktivnih mera i njihovo produžavanje koje su usmerene prema licima i/ili entitetima. Ostale deklaracije su se odnosile na obeležavanje godišnjice obaranja civilnog aviona MH17 malezijske avio-kompanije u oblasti Donjecka, obeležavanje godišnjice izbora na Krimu i aneksije Krima od strane Rusije. Poslednja deklaracija se odnosi narestriktivne mere protiv pobunjeničkih vođa samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike“, konstatuje se.
Kako se ukazuje, Srbija je i 2015. nastavila da vodi politiku nemešanja u vezi sa sukobima na istoku Ukrajine, ali je paradoksalno to što je zvanični stav Srbije da podržava puni teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, a nije se pridružila deklaraciji EU iz marta prošle godine, u vezi sa obeležavanjem godišnjice aneksije Krima. „Dodatno opterećenje ili prednost za vođenje ovakve politike bila je uloga presedavajuće države OEBS-om koju je Srbija vršila tokom 2015. godine, gde je glavna tema bila rešavanje situacije u Ukrajini. Upravo ta uloga je omogućila Srbiji da održava kontakte na najvišem nivou kako sa Rusijom, tako i sa Ukrajinom, sprovodeći politiku balansiranja u trenutku velike krizei da doprinese ublažavanju krize, mada sukobi ograničenog intenziteta i dalje traju“, navodi se u studiji.
Autori izveštaja tvrde da je balansiranje između EU i Rusije na duži rok „zasigurno politički neodrživa opcija“, ukoliko Srbija teži ka punopravnom članstvu u EU. U tom kontekstu, podseća se da članstvo u Uniji pre svega zahteva politiku solidarnosti između država članica, zasnovanu na, koliko god je to moguće, vrednosnom pristupu.
„Smatramo da je potrebno da u srednjem roku Srbija razvije mehanizam efikasnijeg usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kako bi se ispunio zahtev Unije za progresivnim usaglašavanjem. Konačno, mišljenja smo da je neophodno da Srbija u svoj spoljnopolitički pristup sveobuhvatno ugradi vrednosti na kojima počiva spoljnopolitički pristup EU (ljudska prava, demokratizacija, vladavina prava), čime bi se sigurno doprinelo većem usaglašavanju i pre uspostavljanja pomenutog mehanizma. Time bi se i iskazala veća solidarnost sa državama EU i ojačala percepcija ozbiljnosti Srbije kao kandidata za članstvo u EU“, zaključuje se u dokumentu.
Slučaj smrtne kazne
U dokumentu se navodi i da se Srbija 2015, kao ni prethodnih godina uglavnom nije usaglašavala sa deklaracijama EU koje su su se odnosile na restriktivne mere u BiH i Zimbabveu.“Možda najzanimljiviji slučaj neusaglašavanja je Zajednička deklaracija visokog predstavnika i generalnog sekretara Saveta Evrope o obeležavanju Svetskog dana protiv smrtne kazne sa kojom se Srbija nije usaglasila, iako je 2002. godine ukinula smrtnu kaznu, što je od 2006. potvrđeno i Ustavom“, ukazuje se u ovom izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
