Foto: Vojkan Ristić

Predsednik najstarije albanske partije na jugu Srbije PDD Riza Haljimi ocenio je da je „koalicija oko naprednjaka prešla cenzus zahvaljujući glasovima Albanaca“. U prilog Haljimijevoj konstataciji ide činjenica da su na biračkom mestu na kome je jedino ponovljeno glasanje (u opciji je bilo još pet glasačkih mesta gde su uočene nepravilnosti) upisana 1.433 birača, a tu nema Srba.

Prema koalicionom dogovoru jedan odbornički mandat sa srpske liste pripašće SNS, a drugi PUPS. Alternativa za promene (AP) koju predvodi Šćiprim Arifi, koji je nakon raspisivanja vanrednih lokalnih izbora od strane vlade Srbije, i uz protivljenje drugih albanskih partija, postavljen za predsednika privremenog organa je apsolutni pobednik ovih izbora sa 15 osvojenih mandata. Arifiju je neophodno kako bi formirao lokalnu vlast još četiri odbornika, čime bi imao „minimalac“ za većinu koju čini 19 lokalnih parlamentaraca.

Politički izvori iz redova albanskih političkih partija „kao prirodnu koaliciju“ vide Alternativu za promene (15) pojačanu sa tri odbornika Pokreta za reforme Demokratske partije Albanaca (PR – DPA) koja je otcepljeno političko krilo iz prethodno vladajuće Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmija Mustafe. NJima bi se mogao pridružiti i jedan odbornika Demokratske unije doline (DUD) dr Skendera Destanija, što stvara tesnu većinu od 19 odbornika. Ulaskom u vladajuću koaliciju dva odbornika sa srpske liste dobija se relaksirana većina. Ovakav ishod je najrealniji i po proceni Srba u Preševu, s obzirom da je Arifi tokom predizborne kampanje bio optuživan kao „politička marioneta u rukama Beograda“. Haljimi ukazuje i na drugu mogućnost koja je manje politički realna, a to je stvaranje šire koalicije u kojoj bi bili DPA Ragmija Mustafe (11 odbornika), njegova PDD (6), Srpska lista (2) i DUD (1), što onda u zbiru daje opet većinu od 20 odbornika.

Na najvećem političkom dobitku su srpske partije, koje će posle skoro deset godina političke apstinencije u ovoj opštini u kojoj živi 97 procenata etničkih Albanaca ne samo imati svoje predstavnike u lokalnom parlamentu već će ukoliko postanu očekivani deo vladajuće koalicije dobiti i deo „kadrovskog kolača“ u sastavu nove lokalne samouprave. U celoj situaciji ne treba zanemariti ni činjenicu da se o novoj vlasti u Preševu, pitaju i Priština i Tirana, što pokazuju i svakodnevni susreti ovdašnjih predsednika političkih partija sa čelnicima vlasti u susedstvu, što otvara polje različite političke kombinatorike koja ne isključuje i neprirodne koalicije.

Različita podrška Prištine i Tirane

Vrh vlasti u Prištini predsednik i premijer dali su otvorenu podršku Alternativi za promene i njenom lideru Šćiprimu Arifiju, koji poslednjih dana obavlja kako tvrde albanski izvori u Preševu „intenzivne konsultacije oko formiranja koalicione vlasti u Preševu“. Na drugoj strani predsednik Albanije Bujar Nišani imao je sastanak sa liderom DPA Ragmijem Mustafom, dosadašnjim predsednikom opštine, što se tumači kao podrška njegovom radikalnijem političkom kursu