DW: Poruke uoči samita u Poznanju - put Zapadnog Balkana u EU i dalje trnovit 1Foto:Pixabay

Cilj procesa je da se Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija podrže na putu u Evropsku uniju.

Kako prenosi Dojče vele (Deutsche Welle), u video poruci uoči samita Merkel je navela da je taj put i dalje trnovit jer, iako je situacija danas mirna, „postoji niz napetosti koje se moraju prevazići, mnoštvo uslova mora još da se ispuni, kako bi sve zemlje Zapadnog Balkana ispunile sve pretpostavke za pristupanje EU“.

Najbolji primer za prepreke je konflikt Srbije i Kosova, navodi DW i dodaje da ni takozvana inicijativa Merkel-Makron za sada nije mogla dati nove impulse dijalogu Beograda i Prištine koji je zapao u ćorsokak.

DW podseća da je Samit u Parizu koji je bio planiran za 1. jul otkazan zbog nespremnosti Prištine da ukine stoprocentne namete na robu iz Srbije koje je Priština uvela kao reakciju na delimično uspešne diplomatske napore Beograda u sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama kao što je Interpol.

Te napetosti ne ometaju samo statusne pregovore već i uvođenje zajedničkog ekonomskog prostora. Jedan ekonomski stručnjak Nemačke rekao je da je do novembra prošle godine saradnja trgovinskih komora Srbije i Kosova bila primer dobre saradnje mimo svih političkih prepreka, navodi DW.

U Poznanju će zemlje članice EU kao što su Nemačka, Francuska, Austrija, Italija, Poljska, Bugarska pa i Grčka pokušati da podstaknu saradnju uprkos sukobima. Biće reč o zajedničkim infrastrukturnim projektima, naučnoj saradnji, uzajamnom priznanju diploma, razmeni mladih i olakšicama u trgovini, kao što je spajanje carinskih kontrola u samo jednu na graničnim prelazima.

I druge teme kao što je bezbednost, jačanje građanskog društva, ili jačanje društvene pozicije romske manjine, biće prodiskutovane na različitim forumima.

DW kao primere uspeha navodi smanjenje cena rominga od 1. jula i osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) u Tirani, ali i dodaje da su i dalje prisutni „brojni izazovi političke prirode“.

DW podseća i da je nemačka kancelarka ocenila da primer okončanja spora oko imena Severne Makedonije uliva nadu.

„Spor je trajao godinama i na osnovu političke hrabrosti severnomakedonskog premijera Zorana Zaeva i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, konflikt je uspešno okončan, pa se otvorila perspektiva za početak pristupnih pregovora i za učlanjenje u NATO. Takvi pozitivni primeri bi trebalo da nas ohrabre da rešavamo probleme u BiH ili između Srbije i Kosova“, rekla je.

Međutim, postoje eksperti koji smatraju da su za napredak potrebne nove elite. Švajcarski istoričar Oliver Jens Šmit je u razgovoru za DW kritikovao „stabilokratsku“ politiku EU u regionu, koja nevladinom sektoru poklanja malo pažnje i jedva da primećuje proteste protiv autokratskog načina vladavine u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.

„To se pretvorilo u fundamentalan problem politike Evropske unije na Balkanu, da je verodostojnost EU u očima mnogih građana pretrpela štetu“.

Osim toga, dodaje DW, EU nije jednoglasna u pogledu Zapadnog Balkana.

Francuski predsednik Emanuel Makron neće doći u Poznanj, a nedavno je izjavio da će se založiti za to da ne bude proširenja Evropske unije pre njene unutrašnje reforme. Sa druge strane, dodaje DW, nemačka kancelarka Angela Merkel ne odustaje dokle god je na dužnosti. Šta će posle toga biti sa „Berlinskom inicijativom“ nije izvesno, procenjuju krugovi bliski nemačkoj vladi.

Samit Zpadnog Balkana se ove godine održava u Poznanju pošto Poljska predsedava Berlinskom procesu. Uz zapadnobalkansku šestorku – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija, na Samitu će učestvovati i partneri iz EU – Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Grčka, Bugarska, Velika Britanija i domaćin Poljska.

U okviru Berlinskog procesa do sada je održano pet samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.