EU ne dozvoljava presedan za Srbiju

Na pitanje Danasa „da li je tačno da Beograd i Brisel traže način kako bi Srbija podnela kandidaturu za članstvo koju bi EU prihvatila i bez deblokade SSP-a i hapšenja Ratka Mladića“, Renov portparol je odgovorio da postoje jasne procedure.

– Ne znamo za takvu glasinu. Samo bih želeo da vas podsetim da postoje utvrđene procedure za razmatranje aplikacija za članstvo u Uniji, koje uključuju razmatranje od strane Saveta, a potom zahtev Saveta upućen Komisiji da sastavi detaljno mišljenje o spremnosti zemlje aplikanta. Ovo se odnosi na sve zemlje koje apliciraju za članstvo u EU i nije nešto o čemu se može odlučivati iz dana u dan Želeli bismo da podsetimo da je uspostavljen postupak za zemlje koje podnose kandidaturu za članstvo u EU, koji uključuje razmatranje Saveta, a zatim tražiti od Komisije da sastavi detaljan izveštaj o spremnosti zemlje. To se odnosi na sve zemlje koje se prijave za članstvo u Uniji i nije nešto što se može učiniti iz dana u dan – kaže za Danas portparol komesara za proširenje Amadeu Altafaj Tardio.

O tome da EU i Srbija pregovaraju o mogućim ustupcima prilikom podnošenja kandidature za članstvo u javnosti je prvi govorio Ivan Vejvoda, direktor Beogradskog fonda za demokratiju. To su potom za Danas potvrdili i izvori bliski Vladi Srbije koji tvrde da, iako se Holandija i dalje protivi da bude odblokiran SSP bez isporučenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, postoji mogućnost da Srbija pređe na sledeći nivo integracija.

Prema rečima naših izvora upućenih u državnu politiku Srbije prema EU, ishod pregovora između Beograda i Brisela zavisi od izveštaja o napretku Srbije u integracijama za period oktobar 2008 – oktobar 2009, koji bi početkom sledećeg meseca predstavnici Evropske komisije trebalo da saopšte.

„Ako u izveštaju EK bude konstatovan napredak, odnosno ispunjavanje kriterijuma i ciljeva iz prošlogodišnjeg izveštaja, otvaraju se mogućnosti za podnošenje zahteva za kandidaturu koje bi imalo smisla. Mi svakako ne želimo da apliciramo za članstvo, a da potom taj papir stoji zagubljen u nekoj fioci u Briselu i zbog toga pokušavamo da intenzivnim pregovorima sa EU dođemo do rešenja koje bi podrazumevalo prelazak u status zemlje kandidata. Ovde bi se pre svega radilo o jasnoj podršci EU i njenom čvrstom opredeljenju za evropsku perspektivu Srbije, iako u praksi ne bismo osetili neke značajnije posledice. Ovakva podrška bila bi izuzetno dragocena i na međunarodnom i na unutrašnjem planu“, ističu Danasovi sagovornici.

Oni nisu mogli da preciziraju kada bi se mogao saznati konačan ishod navodnih pregovora između Beograda i Brisela, ali kao izvesno ističu da bi u narednih nekoliko meseci Srbija trebalo da podnese zahtev za kandidaturu.

Prema rečima Tanje Miščević, profesorke FPN i bivše direktorke Kancelarije za evropske integracije, „institucije EU su izrazito fleksibilne i nije nemoguće da ukoliko države članice procene da je potrebno napraviti ustupke, to se zaista i realizuje“.

– Budući da je u slučaju primanja zahteva Srbije za sticanje zvaničnog statusa kandidata za priključenje EU reč o političkoj odluci unutar Unije, ne bi bio nikakav problem u birokratskom sistemu da se ona realizuje – naglašava Tanja Miščević.

Na pitanje da li je zaista reč samo o političkoj odluci, jer Srbija treba da ispuni i tehničke zahteve u procesu integracija, Miščevićeva odgovara da činjenica da Srbija jednostrano primenjuje Prelazni sporazum sa Unijom i to ne samo u trgovinskom već i u harmonijskom (političkom) smislu, olakšava donošenje te odluke. To znači, objašnjava ona, da Srbija praktično nakon što bi SSP bio odblokiran, u tehničkom smislu, ne bi ni imala na tom planu više ništa da učini.

Ipak, Tanja Miščević navodi i dva razloga za sumnju da je ovakav presedan moguć.

– Prvi razlog zbog kojeg sumnjam u pozitivan ishod nalazi se u činjenici da Ratko Mladić nije isporučen Tribunalu i da se Holandija upravo iz tog razloga protivi napredovanju Srbije u integracijama. A, pošto je neophodno postići konsenzus unutar Unije i po pitanju pozitivnog odgovora na zahtev za kandidaturu, ne vidim zbog čega bi Holandija odustala od svog stava. Drugi razlog zbog kojeg sumnjam da bi se ova namera mogla sprovesti je činjenica da bi druge zemlje Zapadnog Balkana postavile pitanje zbog čega se Srbiji daju ustupci, a njima ne – zaključuje Miščevićeva.

Miodrag Vuković, predsednik Odbora za evropske integracije u crnogorskom parlamentu, kaže za Danas da „Crna Gora ne bi tražila presedan već bi očekivala da ga dobije“.

– Ukoliko bi na Srbiju bio primenjen presedan u integracijama, mi bismo isto očekivali da bude učinjeno ne samo Crnoj Gori, nego svim zemljama Zapadnog Balkana. Ne možemo mi svi vozom do EU, a Srbija avionom. Nijedna zemlja nema problem neizvršenih obaveza prema Hagu kao Srbija i zato bi u najmanju ruku očekivali iste kriterijume za sve zemlje Zapadnog Balkana kada je reč o evropskim integracijama – zaključuje Vuković.