EUObserver: Zašto se Srbija ne pridružuje sankcijama EU protiv Belorusije

Briselski portal podseća da se Beograd od januara 2014, kada je počeo pristupne pregovore sa EU,  do aprila 2019. pridržavao svih restriktivnih mera EU protiv Minska, ali da se sada ponosi dobrim odnosima sa Belorusijom i  neće da sledi politiku EU.

Kao prvo, navodi Euobserver, Srbija je mogla da se pridruži EU u osudi Belorusije kada su njene veze sa Rusijom bile na silaznoj putanji i dok se okretala ka SAD, tokom predsedavanja Donalda Trampa.

Sada se, međutim, Srbija plaši pritiska Bajdenove administracije oko Kosova, što je prisiljava da se okrene prema Moskvi u potrazi za diplomatskim zaštitnikom.

U isto vreme, Putin je, kako bi se suprotstavio Zapadu, uzeo Lukašenka pod svoju zaštitu, uprkos ranijim neslaganjima sa beloruskim liderom, čineći malo verovatnim da će se Beograd uplitati sa štićenikom Moskve.

Drugo, navodi EUobserver, odnosi Srbije sa EU trenutno su nelagodni.

EU počinje da primećuje pad vladavine prava u Srbiji, što izaziva gnevne reakcije predsednika Vučića.

Odnosi sa EU oko Kosova su takođe klimavi, jer se govori da jedna od pet država članica EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo, Grčka, razmatra priznavanje Kosova, što potencijalno slabi srpsku diplomatsku poziciju u kosovskom sporu.

Iako bi osuda Minska Vučiću donela neke poene u Briselu, sa trenutnim tenzijama sa Briselom zbog manjkavosti na unutrašnjem planu i Kosova, malo je verovatno da će Vučić ići protiv zemalja koje su mu glavna podrška jer ne priznaju kosovsku nezavisnost – Rusije i Belorusije.

EUobserver navodi da Beograd ima neke bilateralne koristi od rada sa Minskom i da ekonomske veze nisu dinamične. Krajem 2019. godine Belorusija je bila 34. najveći partner Srbije po izvozu i 37. po uvozu.

Podseća se da je Srbija  2019. godine potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koju vodi Rusija, zamenjujući bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koje je prethodno potpisala sa Rusijom i Belorusijom.

Prethodno, Srbija i Belorusija su 2015. godine potpisale memorandum o vojnoj saradnji. Belorusija je 2021. godine donirala Srbiji četiri mlazna aviona MiG-29 ruske proizvodnje, a 2019. četiri.

Iako je EU i dalje najveći i najvažniji ekonomski partner Srbije koji nadmašuje EAEU, srpsko rukovodstvo ima vrlo malo podsticaja da odustane od saradnje sa ljudima poput Lukašenka, jer su šanse za članstvo Srbije u EU daleke, ocenjuje portal.

Snažnu ulogu u tome igraju i domaći faktori, uključujući javno mnjenje i lobiste, dodaje EUObserver.

U aprilu 1999. godine, tokom bombardovanja NATO-a, u znak solidarnosti sa Srbijom, Lukašenko je posetio Beograd. Osuđivanje Lukašenka moglo bi koštati na domaćem planu, posebno među glasačima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), među kojima je očekivano visoka solidarnost prema postsovjetskim liderima poput Lukašenka.

Postoje takođe i moćni igrači veta, dodaje EUObserver.

Ključ je Bogojub Karić, srpski oligarh sa dubokim poslovnim interesima sa Lukašenkovim režimom. Nedavno je objavljeno da je Lukašenkova vlada dodelila milijardu dolara (820 miliona evra) projekata za nekretnine u Minsku kompanijama u vlasništvu Karića.

Bogoljubov brat Dragomir je šef poslaničke grupe prijateljstva sa Belorusijom u srpskom parlamentu. Kako je porodica Karić deo vladajuće koalicije, može se očekivati da će oni biti uticajni činilac u oblikovanju politike prema Belorusiji.

U tim okolnostima, malo je verovatno da će se Srbija pridružiti sankcijama EU protiv Belorusije ukoliko Moskva ne okrene leđa Lukašenku. Umesto toga, baš kao što je odbilo da uvede sankcije protiv Rusije zbog Ukrajine, srpsko rukovodstvo će nastaviti da odlaže problem, ocenjuje EUObserver.