Paralelni proces evropskih integracija KiM i Srbije praktično je počeo još 2003, posle Samita EU u Solunu i zato ne treba da čudi najnovija izjava predstavnika Evropske komisije u Prištini Renca Davidija da su kriterijumi za integracije Kosova „isti kao oni koji se primenjuju i u drugim zemljama“.

EU je na solunskom samitu ponudila zemljama zapadnog Balkana Evropsko partnerstvo, kao jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za članstvo.

Tada je, kako nam je ranije objašnjeno u Kancelariji za evropske integracije, konstatovana činjenica da se na teritoriji Kosova na osnovu Rezolucije 1244 nalazi administrativna misija međunarodne organizacije Unimik, koji ima prerogative da prati tok reformi unutar te teritorije, a da istovremeno Srbija nema nikakvu polugu kojom bi mogla da ih natera da se u svom razvoju kreću na jednu ili drugu stranu. Međutim, kako nam je rečeno, to svakako ne znači da je na sebe neko preuzeo odgovornost da definiše budući status Kosova.

Zoran Živković, koji je u vreme samita u Solunu bio predsednik Vlade Srbije, kaže za Danas da je EU tada ponudila deklaraciju u kojoj je izrazila nameru da u sebe integriše i zemlje Balkana.

– Još tada je bilo jasno da Unija ima različit pristup Srbiji i Crnoj Gori, koje su tada bile u državnoj zajednici, i Kosovu. Ono nije bilo deo te deklaracije i nije predstavljeno kao zasebna država, ali se govorilo o različitom pristupu i tretmanu. Bilo nam je jasno da će problemi koji postoje na Kosovu biti samo otežavajuće okolnosti za ulazak Srbije u EU ako međunarodna zajednica nešto ne preduzme. Kada su Srbija i Crna Gora pregovarale 2003. o SSP-u došlo je do problema oko 50 poljoprivrednih proizvoda i tada su Crna Gora i Srbija zajednički predložile da idu paralelno u evropskim integracijama – objasnio je Živković.

Dušan Proroković, funkcioner DSS-a i bivši državni sekretar Ministarstva za KiM, kaže za Danas da su uporedni procesi evropskih integracija Srbije, Crne Gore i Kosova bili posledica odluke o paralelnim kolosecima zbog različitih sistema zakonodavstva.

– Međutim, ono što se dešava od 20. januara 2008. usvajanjem zajedničkog akcionog plana EU za Kosovo jeste priznavanje te teritorije kao nezavisne države, a ne dvostruke trake u evropskim integracijama zbog različitih zakonodavnih sitema – ističe Proroković. On izjave evropskih zvaničnika o integracijama Kosova ocenjuje kao slobodno tumačenje 135. člana SSP-a, kao i drugog poglavlja Sporazuma koji EK tumači tako da Srbija i KiM moraju da uđu u režim dobrosusedskih odnosa.

Na pitanje Danasa zašto je predstavnik Evropske komisije u Prištini Renco Davidi rekao da su kriterijumi za integracije Kosova „isti kao oni koji se primenjuju u drugim zemljama“, portparolka kancelarije EK na Kosovu Dragana Stolićističe da Kosovo „kao i ostatak regiona zapadnog Balkana, ima jasnu evropsku perspektivu“.

– Evropska komisija koristi iste instrumente za Kosovo kao i širom regiona, kao što su redovna izveštavanja, Evropsko partnerstvo i redovan dijalog putem Mehanizma za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja koji čine sastanci na tehničkom i političkom nivou. Na jesen 2009, Komisija planira novu fazu u kosovskom odnosu sa EU. Sprovešćemo studiju o tome kako Kosovo može dalje napredovati u procesu stabilizacije i pridruživanja uporedo sa ostatkom regiona. Očekuje se da će 2009. biti dobra godina za Kosovo, ali takođe i za ostatak regiona u smislu pozitivnih razvoja u procesu pretpridruživanja – rekla je Dragana Stolićiz EK za Danas.

Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, za naš list kaže da EK ne tretira Kosovo kao zasebnu državu.

– Rešenje o paralelnim kolocesima Srbije i Crne Gore bilo je praktično rešenje, kako bi se proces integracija u dve zemlje ujednačio. Položaj Kosova i sada i tada je bio specifičan, ali se ono nije moglo zbog toga izuzeti iz procesa integracije zapadnog Balkana čiji je deo. Za Kosovo je nađen najprihvatljiviji model, tako da i za njega važe pravila integracija kao i za sve druge, iako ga EK ne tretira kao zasebnu državu – objašnjava Bobić.

Samit u Solunu

EU je na samitu u Solunu 21. juna 2003. zemljama zapadnog Balkana ponudila Evropsko partnerstvo. Savet ministara EU je 14. juna 2004. usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući i Kosovo, prema Rezoluciji 1244 SB UN-a. Partnerstvom su definisani kratkoročni (12-24 meseci) i srednjoročni (3-4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU. Ovaj instrument određuje odnose između Srbije, Crne Gore i Kosova sa EU sve do ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (što je faza koju je Podgorica obavila). Vlada Srbije je 22. aprila 2004. usvojila Informaciju o Evropskom parterstvu i potrebi usvajanja Akcionog plana za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva. Vlada je taj plan usvojila 7. aprila 2006. godine.