Podela Kosova nije opcija. Kosovo će u okviru svojih sadašnjih granica ući u EU u isto vreme kada i Srbija, ocenjuje za Danas Dejvid Filips, direktor programa za izgradnju mira i prava Instituta za studije ljudskih prava američkog Univerziteta Kolumbija, u pisanim odgovorima na pitanje o tome kako je došlo do toga da dva i po meseca, nakon što je Institut objavio analizu i predloge za rešenje kosovskog pitanja, u javnosti počinje da se govori o mogućnosti realizacije upravo tih predloga.

Filips je predložio da se promeni format dijaloga, jasno definišu teme pregovora i postavi rok od najviše dve godine, kao i da se angažuju ugledni međunarodni pregovarači.

– Predlažemo rok od 18 meseci uz mogućnost produžetka tog roka na još šest meseci, ali ne više od toga. EU bi trebalo da postavi specijalnog izaslanika za medijaciju. Federika Mogerini i dalje može da igra ceremonijalnu ulogu, ali potreban je iskusni pregovarač da preuzme vodeću ulogu. Preporučujemo da Volfgang Šojble bude ta osoba. Takođe preporučujemo da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, a verujemo da Kondoliza Rajs, koja ima iskustva na Balkanu i vrlo je uvažena – može da efikasno radi u timu sa Šojbleom da se okončaju ti pregovori – kazao je tada Filips.

* Predložili ste da Federika Mogerini nastavi da igra ceremonijalnu ulogu u Briselskom dijalogu, ali i istakli potrebu za iskusnim pregovaračem da preuzme vodeću ulogu, predlažući Volfganga Šojblea da bude ta osoba. To se sada ostvaruje. Zbog čega je on po vama najbolji izbor? Da li ste ga kontaktirali ili obavestili prilikom predlaganja?

– Svakako Mogerini bi trebalo da ostane uključena. Naporno je radila tokom više godina. Ali, ako će dijalog da postane pregovaranje sa stvarnim ishodima, biće joj potreban iskusan profesionalni pregovarač kako bi se unapredila svoje napore. Vreme je da se glave sudare. „Morate razbiti jaja da biste napravili omlet.“

* Vaš predlog da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog, Kondolizu Rajs, takođe se ostvaruje. Izrazili ste verovanje da bi Šojble i Rajs bili odličan tim za okončanje kosovskog pitanja. Zašto?

– SAD imaju jedinstvenu polugu, koja se može iskoristiti kako bi se pozvalo na kompromise neophodne za dogovor. Specijalni izaslanik SAD sa iskustvom na Balkanu i bliskim vezama sa Vašingtonom mogao bi konstruktivno da pomogne u razgovorima.

* U Srbiji se govori o tome da ukoliko SAD budu uključene u dijalog, trebalo bi onda uključiti i Rusiju. Kako to komentarišete?

– Zašto bi Rusija sedela za tim stolom? Moskva već ima značajan uticaj na aktivnosti vojno obaveštajne agencije – GRU u regionu, kao i na obaveštajne operacije u „vatrogasnoj“ bazi u Nišu. Međunarodni medijatori mogu obaveštavati ruske zvaničnike, ali to uz distancu.

* Predložili ste i rok od 18 meseci do priznanja Kosova od strane Srbije. Kako sada stvari stoje, deluje li vam to ostvarljivo?

– Sat počinje da otkucava kada se promeni format medijacije i započne ozbiljan razgovor. To se još nije dogodilo. Ako ima političke volje i efikasne treće strane, odnosi između Kosova i Srbije mogu se brzo poboljšati. Rok od 18 meseci je održiv ukoliko postoje odgovarajući uslovi.

Kosovo treba da osnuje vojsku

* Mnogo se u poslednje vreme govori i o snažnom uključivanju SAD u dešavanja u regionu zbog pojačanog uticaja Rusije. Vidite li sve balkanske države kao članice NATO u skorijoj budućnosti?

– Da. Kosovo bi trebalo da osnuje nacionalnu vojsku u skladu sa procedurama koje predviđa ustav. Kosovska nacionalna armija bi se pridružila programu NATO Partnerstvo za mir. Srbija bi trebalo da bude potpunije integrisana u evroatlantske institucije, uključujući NATO i EU. Bliža saradnja bi ubrzala mir i prosperitet stvaranjem mreže zajedničkih interesa između zemalja Zapadnog Balkana, Evrope i Sjedinjenih Država.