Glasalo više od polovine birača

U Srbiji su juče održani predsednički izbori na kojima učestvuje devet kandidata. U birački spisak upisano je 6.708.697 birača koji su mogli da glasaju na 8.481 biračkom mestu, od sedam do 20 časova. Pravo glasa na predsedničkim izborima ima još 37.053 birača u inostranstvu, 9.187 na odsluženju vojnog roka i 8.201 u zatvorima.
Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja. Glasači koji imaju prebivalište u Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD i Portugalu glasali su prekjuče. Na Kosovu i Metohiji u birački spisak upisan je 112.861 birač na 277 biračkih mesta.

LDP: Glasalo se i na slavama

Beograd – Posmatrači LDP uočili su juče karakteristične nepravilnosti na više od 10 biračkih mesta, na koje će uložiti prigovor, rekao je poslanik te stranke u Skupštini Srbije Ivan Andrić. Reč je o istoj vrsti prekršaja počinjenih, između ostalog na biračkim mestima u Ivanjici, Priboju, Mionici, rekao je Andrić. U tim mestima kontrolori su odlazili u kuće gde ljudi slave Svetog Jovana i primenjivali proceduru koja se primenjuje na bolesne i nepokretne, rekao je Andrić i dodao da se ispostavilo da su pored domaćina glasali i svi gosti na slavi.

Prema prvim procenama CESID izlaznost na predsedničkim izborima u Srbiji do 17 sati bila je oko 48 odsto upisanih birača. Kako je rekao izvršni direktor CESID Zoran Lučić nesumnjivo je da je „odziv strahovito visok“. To je, prema njegovim rečima, „nezabeležena izlaznost otkako CESID meri odziv birača“.

Predsednički mandat pet godina

Mandat predsednika traje pet godina i počeće danom polaganja zakletve u parlamentu. RIK će izdati uverenje o izboru za predsednika Srbije odmah posle objavljivanja konačnih rezultata. Jedna ličnost može da bude predsednik Srbije najviše u dva mandata. Ovlašćenja predsednika Srbije propisana su Ustavom Srbije, donetim u jesen 2006. i najšira su u oblasti odbrane, spoljne politike i pri izboru sudija Ustavnog suda. Razrešenje predsednika Republike u parlamentu može da predloži najmanje jedna trećina poslanika, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih poslanika. Predsednika i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama, a postoji mogućnost da se obezbeđuju i druga lica, što propisuje Vlada. Predsednika Republike u slučaju sprečenosti zamenjuje predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca.

U Srbiji je do 14 časova na predsedničke izbore izašlo oko 33 odsto birača, saopštila je prethodno Republička izborna komisija. Najveći odziv bio je u centralnoj Srbiji – 33,07 odsto birača, a najmanji u Beogradu, gde je glasalo 31,24 odsto upisanih u birački spisak, rečeno je na konferenciji za novinare. Prema rečima zamenika predsednika RIK Dejana Đurđevića, glasanje je do tog vremena teklo regularno i nije stigao nijedan prigovor. Prema podacima RIK u Vojvodini je do 14 časova glasalo 32,12 odsto birača.
Član RIK Dragan Vukmirović rekao je da je u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine, kada je do 14 časova glasalo 30,45 odsto birača, odziv birača veći, kao i u odnosu na prethodne predsedničke izbore održane 2004, jer je tada do 14 časova na biračka mesta izašlo 22,75 odsto građana.
To su prvi predsednički izbori od usvajanja novog Ustava Srbije novembra 2006. Na listi su: Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Mađarska koalicija), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno-demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret snaga Srbije).
Predsedničke izbore u Srbiji pratili su domaći i strani posmatrači. Izbore prati 23 posmatrača OEBS i tri posmatrača Međuparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država. Među posmatračima su i predstavnici Slovačke, kao i osmoro delegata Državne dume Rusije. Izbore prati i 3.087 posmatrača CESID.
Konačni, zvanični rezultati prvog kruga izbora za predsednika Srbije trebalo bi da budu objavljeni najkasnije četiri dana od zatvaranja biračkih mesta, odnosno najkasnije do četvrtka 24. januara u 20 sati. Birački odbori su dužni da dan posle izbora, do 21. januara u 14 sati, utvrde rezultate glasanja i dostave izborni materijal Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Za predsednika Republike biće izabran kandidat koji u prvom krugu dobije većinu glasova birača koji su glasali.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, odnosno 3. februara. U drugi krug predsedničkih izbora ulaze dva kandidata koja su osvojila najveći broj glasova u prvom krugu. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike biće izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
Zakon omogućava podnošenje prigovora RIK zbog povrede izbornog prava koji je moguće dostaviti u roku od 24 sata od donošenja odluke, izvršene radnje ili propusta. RIK je dužan da reši po prigovoru i odluku dostavi podnosiocu u roku od 48 sati, a na tu odluku moguće je izjaviti žalbu u narednih 48 sati. Takođe, u naredna 24 sata od prijema žalbe moguće je dostavljanje žalbe i prigovora Vrhovnom sudu Srbije.