Goran Svilanović: Nastavak sa 1. strane
Poslednja runda pregovora u Beču o predlogu specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija završena je tokom vikenda bez dogovora, i on će sada svoj predlog do kraja marta uputiti Savetu bezbednosti. Beograd i Priština ostali su na suprotstavljenim stranama, a posle razgovora Ahtisari je rekao da su iscrpljene sve mogućnosti kompromisa i da daljih pregovora neće biti. Prema njegovim rečima, poslednji sastanak bio je mogućnost da dve strane smanje svoje razlike, ali da se to nije dogodilo. On je naveo da ne misli da ne treba da bude nekog neslaganja između učesnika u razgovorima, ali i da dalje rasprave neće doprineti rasvetljavanju problema i da će se zato razgovori premestiti u Savet bezbednost.

GALJAK: Evropska unija žali što nema dogovora

– Evropska unija žali što nije postignut dogovor između Beograda i Prištine tokom sastanka o statusu Kosova u Beču – izjavila je Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.

Ona je istakla da se EU nada da će rešenje moći da bude pronađeno kroz rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. EU je, prema njenim rečima, „već bila svesna teškoća koje su se pojavile tokom procesa i žali što one nisu mogle da budu prevaziđene“. Galjakova je prenela da EU ima „puno poverenje u Martija Ahtisarija i njegove dalje korake“.

– Žalimo što sastanak u Beču nije doveo do dogovora dve strane… Sada je potrebno da se pređe na narednu fazu procesa i nadamo se da će rešenje moći da bude pronađeno uz rezoluciju u Savetu bezbednosti – izjavila je Galjakova.

Ahtisari je najavio da je predlog podložan promenama sve dok ga ne pošalje generalnom sekretaru UN, koji će ga dalje predstaviti Savetu bezbednosti. Govoreći o izmenama u predlogu, Ahtisari je naveo da se u dopunjenom predlogu našlo 11 izmena. Međutim, on nije posebno govorio o amandmanima Beograda.
Predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ponovili su da je Ahtisarijev predlog za Srbiju neprihvatljiv, jer se kosi sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da Srbija želi rešenje kosovskog pitanja koje je „prihvatljivo i za Srbe i za Albance“ i da je to rešenje „suštinska autonomija“. Tadić je rekao da Srbija nije zadovoljna pregovorima, ali da ostaje opredeljena za pregovore i rešenje „koje bi trebalo da bude osnova za istorijsko pomirenje Albanaca i Srba“.
– Nije dopušteno oduzimati deo teritorije Srbije koji jeste Kosovo. U tom kontekstu želimo rešenje prihvatljivo i za Srbe i za Albance i smatramo da se pregovori u Beču ne tiču samo Srba i Albanaca već i čitavog regiona i evropske budućnosti regiona – rekao je Tadić.
Ako bi Ahtisarijev predlog bio prihvaćen, ocenio je Tadić, to bi bilo prvi put u novijoj istoriji da se jednoj demokratskoj, miroljubivoj zemlji oduzima teritorija da bi se zadovoljile političke aspiracije određene etničke grupe, koja uz to u susedstvu ima svoju matičnu državu.
Premijer Vojislav Koštunica je tokom razgovora pozvao da se „model suštinske autonomije uvede kao fundamentalno pitanje razgovora“. Koštunica je naveo da Ahtisarijev predlog mnogim odredbama neposredno krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, prekraja njene međunarodne granice, deli njenu teritoriju i omogućava da se otimanjem 15 odsto teritorije Srbije stvori još jedna albanska država na Balkanu. Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije dvostruko su zajamčeni Poveljom UN i Rezolucijom UN 1244 koje su na snazi.
Premijer Koštunica je ukazao da apeluje da se ti pregovori nastave, ali u suštinskom smislu reči.
– Umesto nazovi pregovora pravi pregovori – kazao je Koštunica nakon razgovora.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković kazao je da je predlog Ahtisarija koji će najverovatnije otići u SB UN opasan.
Zamenik specijalnog predstavnika Alber Roan naveo je da predlog predstavlja sredinu kojom nije zadovoljna nijedna od dve strane. Roan je kao primer za to naveo tvrdnje Albanaca da je u pitanju bolni kompromis.
Kosovski Albanci su ocenili da je Ahtisarijev predlog kompromis, kao i da definiše Kosovo kao nezavisnu državu. Premijer Kosova, Agim Čeku tražio je da rezolucija u Savetu bezbednosti o statusu Kosova bude doneta što pre. Čeku je ocenio da će predlog Kosovu doneti nezavisnost, koju će u početku nadzirati međunarodna zajednica.
– Nova rezolucija bi trebalo da podrži Ahtisarijev paket i prekine vezu sa Rezolucijom 1244. To znači da je Kosovo nezavisno i pruža mogućnost drugim zemljama da se prema Kosovu postave kao prema nezavisnoj državi – rekao je Čeku.
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači ocenio je da se ovim pregovorima završava period mračne istorije Kosova kao i da se otvara nova perspektiva za Kosovo i Srbiju na putu ka evroatlantskim integracijama. Tači je rekao i da Kosovo kao nezavisna država neće menjati granice ako se poštuje teritorijalni integritet Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu ocenio je na konferenciji za novinare posle razgovora da predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija predstavlja kompromis prihvatljiv za Prištinu. Sejdiu je naveo da je Priština pristala na „bolan kompromis“, posebno što se tiče decentralizacije vlasti na Kosovu.
– Delegacija Kosova na pregovorima je 75 odsto svojih napora posvetila poboljšanju uslova života manjina. Tako se došlo do rešenja da će manjina koja čini pet odsto stanovništva biti u institucijama zastupljena u dva do tri puta većem procentu od toga, a biće zastupljena i u Vladi Kosova – napomenuo je Sejdiu.
Član pregovaračkog tima Beograda Slobodan Samardžić smatra da dokument specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o Kosovu nije rezultat pregovora nego proizvod rada članova Ahtisarijevog tima i da se zato ne može prihvatiti kao dobar osnov za dalje postupanje.
– Ahtisari je juče najavio da će dokument izneti pred Savet bezbednosti UN, ali da to ne znači da će SB održati sednicu tim povodom, a još manje da će ga usvojiti jer za njega mora da glasa većina – rekao je Samardžić agenciji Beta.
Samardžić je rekao i da su pregovori u Beču bili organizovani tako da nisu ni mogli da daju neki rezultat i dodao da je Ahtisarijev tim sve vreme pregovora davao prednost Albancima, štitio ih od srpskih argumenata i na kraju napravio dokument koji odgovara albanskoj strani.
– Dokument koji ima oko 400 amandmana nije mogao da bude dalje pušten u proceduru. On je za jednu stranu neprihvatljiv i Savetu bezbednosti će to biti jasno – istakao je Samardžić i pojasnio da, sa sadržinske strane, dokument nije dobar jer „dovodi u pitanje osnovna načela pravnog poretka zagovarajući nezavisnost Kosova i direktno krši međunarodno pravo dovodeći u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije koji je garantovan dokumentima tog Saveta bezbednosti“.
On je takođe optužio Ahtisarija da „prosto hoće da se oslobodi daljih obaveza iako je svestan da nije napravio nijedan korak napred za 13 meseci pregovora“.
Samardžić smatra da nikakav kompromis neće biti postignut u Njujorku i da će biti održan još jedan krug razgovora „koji će kasnije definisati status Kosova u smislu kompromisa i očuvanja međunarodnog prava“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.