Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Međutim, broj reakcija iznenadio je mnoge.

Lavina komentara, osuda i kritika na lični račun Đilasa, njegovog dosadašnjeg rada i pozadine isticanja kandidature za analitičare, osim slabosti naprednjaka i socijalista, znači i njihov strah od rezultata koji bi bivši gradonačelnik mogao da ostvari.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da su reakcije SNS i SPS znak straha i da njima nesvesno Đilasu daju na značaju i priznaju njegovu snagu.

– Čak i za poznavaoce srpskih političkih prilika, bila je iznenađujuća ova histerična i gotovo nekontrolisana reakcija iz redova vladajuće koalicije na samu najavu mogućnosti da se Đilas uključi u trku. Nema praktično nikoga ko igra bilo kakvu ulogu u aktuelnoj vlasti, a da se u poslednja 24 časa nije najstrašnijim rečima i uvredama obrušio na Đilasa – a što, rekao bih, najviše govori o gotovo iracionalnom strahu koji vlast ima od njegove kandidature – navodi Vukadinović.

Politikolog Nikola Mladenović za Danas kaže da prve reakcije na ozvaničenje kandidature Đilasa podsećaju na dobro poznate tehnike medijske antipropagande u Srbiji u proteklih nekoliko godina.

– To su listom argumenti ad hominem protiv ličnosti opozicionara. To je socijalni populizam u kojem se protivnici brendiraju kao „tajkuni“. To je pretežno negativna kampanja prema takozvanoj „bivšoj vlasti“, umesto pokazivanja, veoma slabih, rezultata sadašnje vlasti. Ovo je samo uvod u kampanju koja će se izvesno tek intenzivirati. Ona će verovatno biti bespoštedna, kao što su i predsednički izbori pokazali – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, i vlasti i opoziciji jasno je da će rezultat u Beogradu uticati na vlast u Srbiji.

– Gubitak glavnog grada bi bio neprihvatljiv za koaliciju na vlasti iz više razloga. Ona se do sada oslanjala na mehanizme podređivanja pravosuđa i nezavisnih agencija, ograničavanje javne debate, na formalne i neformalne vidove ekonomskih pritisaka na građane i privredu. Gubitak glavnog grada bi u značajnoj meri ograničio moć vlasti. Ne samo da bi time bila osvojena formalna moć, već bi opozicija bila u boljem materijalnom stanju, ljudi bi bili ohrabreni da demonstriraju svoje nezadovoljstvo stanjem u Srbiji i proširio bi se potencijalni domen medijskih sloboda. Štaviše, pad do sada visoke popularnosti vlasti bi imao potencijal da oslobodi latentne sukobe koji već tinjaju u vladajućim strankama. Zbog ovoga će stranke republičke vlasti mobilisati sve svoje potencijale da ograniče pretnju – smatra Mladenović.