Haradinaj najplaćeniji premijer u regionu

„U cilju poboljšanja materijalnog položaja, nekoliko kategorija zaposlenih sa posebnim odgovornostima i angažovanjima u Vladi Kosova“, Vlada je na sednici 20. decembra usvojila odluku o podizanju njihovih plata.

Tako će decembarska bruto plata premijera iznositi 2.950 eura, a do sada je bila oko 1.500 eura. To ga čini najplaćenijim premijerom u regionu.

Njegovih pet zamenika dobiće 2.500 eura, ministri će imati 2.000, zamenici ministara 1.150 eura, šef osoblja premijera 1.850 eura a njegovom zameniku 1.400. Šef kabineta premijera dobiće 1.670 eura, dok politički savetnici premijera će imati između 1.100 i 1.340 eura.

U međuvremenu, prosečna bruto plata na Kosovu u javnom sektoru je u 2016. godini iznosila 525 eura mesečno, a u privatnom 371 euro. Na taj prosek mnogo utiču visoke plate funkcionera u zemlji.

Minimalna plata na Kosovu već šest godina se ne menja i ona iznosi od 130 do 170 eura. Penzioneri primaju oko 80 eura mesečno, a oni koji su plaćali doprinos dobijaju između 140 i 240 eura.

Kosovo je jedna od najsiromašnijih država u Evropi. Stopa nezaposlenosti koja iznosi 30 posto je najprisutnija među mladim ljudima. Mladi do 25 godina čine 50 posto populacije.

Predstavnici opozicije usprotivili su se odluci o povećanju plata.

Aljbuljena Hadžiu iz pokreta Samoopredeljenje, koja ujedno predsedava i Skupštinskim odborom za zakonodavstvo, je zbog sukoba interesa odluku Vlade prosledila Agenciji za borbu protiv korupcije, od koje je zatražila da izvrši istragu i podnese krivičnu prijavu tužilaštvu.

Kako je ocenila, „odluka Vlade je skandalozna“.

„Ovu odluku poslaćemo i na Ustavni sud jer nije u skladu sa socioekonomskom situacijom u zemlji“, rekla je Hadžiu.

Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu navodi da je zabrinjavajuće ono što se dešava u Vladi.

„Poslednja ponašanja Vlade – bilo da je reč o zapošljavanju nekvalifikovanih osoba, politizaciji procesa ili povećanju plata sa savetnike u kabinetu premijera – je još jedan dokaz da se Kosovo pretvorilo u eksperiment. Govori se o ekonomskom rastu koji se neće desiti. U vreme kada je stepen siromaštva ekstreman, a nezaposlenost u porastu, plate vladinih zvaničnika se udvostručuju“, ukazuje Grdžaliu.

Jeton Zuljfaj iz nevladine organizacije Pokret Folj (Govori) kaže da je odluka Vlada bila ishitrena.

On ocenjuje da zakon nalaže da se plata premijera treba nivelisati sa sudstvom, što znači i da sudije i tužioci trebaju dobiti veće plate.

„Plate u privatnom sektoru, minimalne plate, sve su to razvojni indikatori zemlje. Povećanje plata u Vladi ne govori o stepenu razvoja, već o degradaciji vlasti. Plate trebaju da se menjaju u javnom i privatnom sektoru, kao rezultat ekonomskog razvoja“, zaključuje Jeton Zuljfaj.