Hašim Tači: Ne marim za srpske taktike, imamo globalnu podršku

Protekle sedmice 44 države su podržale zahtev Republike Kosovo za članstvo u Unesku bude uvršten u agendu Izvršnog odbora. Ako pogledate agendu ovog odbora u proteklim godinama, to je rekordan broj država koje su kopotpisnice inicijative i pokazuje da postoji širok argument u svetu da Kosovo ne treba da ostane izolovano, već integrisano u međunarodnu zajednicu, kaže u razgovoru za Danas Hašim Tačim, zamenik premijera i šef diplomatije Kosova, komentarišući najnovije poteze međunarodne zajednice u vezi sa aplikacijom Kosova za članstvo u Unesku.

Kako komentarišete poslednje reakcije zvaničnog Beograda na moguće članstvo Kosova u toj organizaciji?

– Reakcije se kose sa Briselskim sporazumom, a u pojedinim delovima su takođe neprihvatljive. Poslali smo protestne note svim članicama zbog jezika koji koriste srpski zvaničnici, koji je u potpunosti neprihvatljiv. Srpski ambasador u Parizu pozvao je na svojevrstan hrišćanski front protiv Kosova, što je, najblaže govoreći, veoma ekstremistička reakcija. Mislim da većina država Uneska ceni to što mi nismo angažovani u sličnoj negativnoj kampanji, i, da kažem istinu, ne marim za  srpske taktike, fokusiran sam na prikupljanje glasova za mlade ljude Kosova da dobiju iste šanse kao i svi drugi mladi ljudi u svetu učešćem u globalnom telu posvećenom kulturi, obrazovanju, nauci. 

 Šta Kosovo planira da učini sledeće kada je reč o lobiranju za članstvo u Unesku?

– Imamo dobro razvijenu strategiju koja se sastojala od nekoliko faza. Sada ćemo se fokusirati na to da dobijemo pozitivnu preporuku Izvršnog odbora u oktobru i da potom takođe dobijemo dvotrećinsku većinu u novembru. Distribuirali smo na hiljade materijala, knjiga, publikacija i nastavićemo da obezbeđujemo prikladne informacije sa Kosova. Veoma smo počastvovani što nas je podržalo toliko mnogo država. 

 Kako gledate na ishod poslednje faze Briselskog dijaloga?

– U suštini, poslednja faza Briselskog sporazuma odnosila se na to da Srbija konačno prihvati Ahtisarijev plan. Oni su protraćili sedam godina, ali sada, korak po korak, prihvataju sve elemente Ahtisarijevog plana. Možete pitati zašto su potrošili toliko mnogo vremena, ali, kako kažemo mi na Balkanu, bolje ikad nego nikad. Implementacija je ključna, a takođe je ključno ponašanje u skladu sa Briselskim sporazumom. U Briselu, srpska vlada je veoma voljna da pokaže dobrosusedske manire prema Kosovu, ali zatim u Parizu ili Njujorku, oni i dalje koriste Miloševićev jezik prošlosti. Razumem da je predizborno vreme u Srbiji, i kao i uvek oni koriste Kosovo da zabeleže nacionalističke poene u javnosti, ali kao što smo već videli u Briselu, Kosovo i Srbija sve više cementiraju svoju interakciju kao dve nezavisne države. Energetski sistem će sada funkcionisati u skladu sa zakonom Kosova, telekomunikacioni sistem će biti integrisan u regulatornu mrežu Kosova, a Zajednica (srpskih opština) funkcionisaće bez izvršnih ovlašćenja, u okviru Ustava Kosova.

Šta se događa u vezi sa formiranjem oružanih snaga Kosova? Očekujete li da će pojedini srpski poslanici u kosovskom parlamentu to podržati?

– Kosovo će imati oružane snage jer ovo nije samo želja već i dokazana nužnost. Dobili smo dosta podrške od NATO-a za naše bezbednosne snage i njihovu evoluciju i sada smo takođe završili Bezbednosnu strategiju. Oružane snage Kosova biće multietnička vojska, pod civilnom kontrolom i veoma je dobro ukoliko ih srpski političari na Kosovu vide kao doprinos miru i stabilnoj sigurnosnoj arhitekturi na Balkana. Takođe smo svesni da ove snage moraju biti integrisane u atlantsku porodicu naroda kako bismo  u bliskom kontaktu sa našim saveznicima kompletirali ovu transformaciju na prikladan način.