foto: www.president-ksgov.net

  Izabran sam za predsednika Republike Kosova, ogromnom većinom poslaničkih glasova, uključujući i glasove predstavnika manjinskih zajednica. Dakle, ja sam predsednik jedne građanske države i predsednik svih. Treba da budemo svesni da kada se naklanjamo civilnim žrtvama time pokazujemo da mislimo na njihove majke, decu i porodice, sve one koji su izgubili voljene članove, bez obzira koje su etničke pripadnosti. Da budemo jasni, kada mislimo na žrtve, uvek treba da mislimo i na agresore u ratu na Kosovu, ali u celoj toj tragičnoj priči o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, o genocidima u Bosni i na Kosovu, ime glavnog podstrekivača i glavnog izvršioca je bilo vezano za Beograd, sa vladavinom Slobodana Miloševića. Ali, to ne znači da treba da zaboravimo ili da ignorišemo srpske žrtve, građane Kosova koji su živote izgubili samo što su bili pripadnici istog naroda kao i okupaciona vlast – kaže u razgovoru za Danas predsednik Kosova Hašim Tači, odgovarajući na pitanje zašto se baš sada, posle 17 godina, poklonio pred srpskim civilima ubijenim posle rata u selu Staro Gracko na Kosovu.
Tači ističe da se „molimo i izražavamo žaljenje za svaku žrtvu iz bilo koje zajednice, bilo kada i od strane ma koga da je izvršeno, a očekujemo da i izvršioci budu osuđeni, kad tad, što pre to bolje“.

*Bilo je optužba s obe strane zbog ovog postupka, neki predstavnici Srba kao i mediji u Srbiji su rekli da je to ciničan postupak jer ste vi bili lider OVK koji je optužen za posleratne zločine prema Srbima, a neki Albanci su vas optužili za izdaju. Kako to komentarišete?

– Nacionalizam je bolest koja dotiče svaku državu i svaki narod, mi smo svedoci da i u Americi i u Evropi ima ekspanzije nacionalizma i etnocentrizma, koji krivicu za sve što je loše uvek traže kod suseda. Istina je da OVK nije počinila ni jedan jedini zločin nad Srbima nakon rata, jer je OVK demilitarizovana od ulaska NATO snaga. Ja sam potpisao demilitarizaciju i ja sam veoma ponosan što smo mesto u kojem su se najbrže uklonili kalašnjikovi sa puteva, u istoriji zapadnih intervencija. Bilo je veoma štetnih pojedinačnih postupaka, bilo je napada radi osvete ili napada koji su podstaknuti materijalnom korišću protiv Srba nakon rata, ali to nisu bila dela OVK. Ja sam bio politički lider albanske gerile, ali naši principi su bili potpuno isti kao i principi zapadnih država, protiv verskog fundamentalizma, kao i protiv mržnje kao političke platforme. Što se tiče napada od strane nekoliko Albanaca za ovaj moj postupak, ponovo ponavljam, ja sam predsednik svih, i ponavljam da mislim da je glavni princip harmonije na Kosovu to da većina uvek misli i da se stara o manjini. A o nekim posleratnim neznalicama ne želim da se bavim.

* Mislite li da će ovakvi postupci doneti pomirenje između Srba i Albanaca?

– Ne želim da govorim u etničkim terminima. Ovo je želja vlasti u Beogradu, da uprosti sve kao da je u pitanju jedan etnički sukob. Tamo se sve vreme upotrebljava jedan etnički diskurs. Republika Kosovo i narod na Kosovu treba da budu u miru sa Srbijom i narodom Srbije, jer smo susedi. Ovo traži i EU, ali ovo takođe zaslužuju naša deca. Ja sam koautor Briselskog sporazuma o normalizaciji, ali vidimo i sami da normalizacija nije dovoljna. Potrebno nam je pomirenje. Ovu poruku sam preneo i liderima EU. O ovoj fazi pomirenja sam razgovarao i sa papa Franjom u jednom dugom razgovoru tokom moje posete Vatikanu, o tome razgovaram i sa američkim lideršipom. Da li je moguće da zaboravimo prošlost? Ne, nikako. Kosovo će tek otvoriti poglavlje pronalaženja pravde po međunarodnom sudovima za Miloševićev genocid i za to smo se veoma dobro spremili. Ali, ne možemo da budemo blokirani u prošlosti i da se hranimo istorijom. Ja podržavam projekte, kao što je projekat Balkanskog fonda za razmenu mladih, koji je odobren u Berlinskom procesu. Sramota je da mladi Srbi ili Kosovari bolje poznaju vršnjake u Francuskoj ili Nemačkoj nego što se poznaju međusobno. Ovo može izazvati nove konflikte, jer mržnja dolazi iz neznanja. Međutim, da se vratim na srž vašeg pitanja, slažem se da je Briselski sporazum imao jaku regionalnu posledicu, jer je pomogao i Albaniji i Srbiji da se približe kao susedi. Ono što smo mi u Prištini uradili, pomoglo je relaksaciji odnosa između svih država i dovelo je do drugih procesa regionalne saradnje kao što je inicijativa kancelarke Merkel i godišnjih regionalnih samita. Drugo pitanje od životne važnosti za Kosovo i Srbiju, kao i za naše narode, jeste rasvetljavanje sudbine nestalih. Ne treba samo da optužujemo jedni druge, već kao prvo da preduzmemo odgovornost, svaka strana za sebe.

* Puno ste govorili o novom obliku dijaloga i danas takođe govorite o vašoj ulozi u procesu dijaloga u Briselu. Format razgovora u Briselu je bio ograničen na premijere. Mislite li da o pomirenju treba da razgovarate sa Nikolićem?

– Mislim da dijalog ne treba da postane rutina, da to radimo samo za oči i obraz Brisela, a da kod kuće nastavljamo sa dijalogom mržnje. Šokirani smo jezikom u tabloidima iz Beograda i jezikom nekoliko političara koji koriste kada govore o Kosovu. Kampanja Srbije protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije ima rasistički prizvuk i to je za žaljenje. Poštovanje duha sporazuma o normalizaciji i naši postupci su bitniji. Ali normalizacija se dešava. Da li znate da je na severu Kosova, tokom cele 2015. godine bilo samo pet međuetničkih incidenata? Odluke koje sam preduzeo kao premijer radi integracije severa i tokom briselskih pregovora donele su „dividendu mira“. Omekšale su situaciju. Ali, mir nije dovoljan. Imamo potrebu za novim radnim mestima, za razvijenom privredom, za jasnom situacijom i razmenama među nama. Ovo se može postići samo pomirenjem i ja želim da tome dam moj doprinos.

 

„Politika nije život“

*Pre nekoliko meseci ste postali predsednik Kosova, nakon osam godina u izvršnoj vlasti. Da li mislite da ste dostigli vrhunac političkog delovanja?

– Ja sam politički angažovan oko dve decenije. Kad sam bio studentski lider, organizovali smo nekoliko protesta i postupaka protiv srpske vlasti nakon ustavnih izmena 1991. godine. Mnogo vremena smo proveli u ilegali uz mali broj kolega i koleginica i imamo ceo svet kao svedoka da je ova upravo mala šaka ljudi uspela da osvoji simpatije i podršku čitavog demokratskog sveta, time što je i NATO intervenisao za oslobođenje Kosova. Nakon rata, izgubio sam na izborima i proveo sam neko vreme u opoziciji. Pobedio sam na izborima i proglasio sam nezavisnost Kosova. Mnogo smo radili da država ima najveći privredni rast na Balkanu i to smo postigli. Sada smo priznati od strane 112 država i Kosovo je nepovratna realnost. Kao predsednik, želim da vidim Kosovo u NATO i u EU. Verujem da će se ova dva procesa tokom mog mandata ojačati. Nisam umoran. Inspirišu me deca koju vidim slobodne u mom naselju, ili građani Kosova koji danas uživaju u nečemu u čemu ja i moja generacija nismo mogli. Nadam se da će i deca u Srbiji imati iste mogućnosti i radiću na stalnom dijalogu sa svim susedima, da se ratna poglavlja konačno zatvore. Ali, želim da naglasim da politika nije moj život. Predsedništvo je moj izlaz iz institucionalnog života kosovske politike.