Hiseni traži okončanje mandata Misije UN

– Od misija UN i EU očekujemo da uspostave vladavinu prava i obezbede miran život u Pokrajini, umesto da počinioce zločina puštaju na slobodu. Želimo da se obezbedi normalan život u Pokrajini, želimo mir i bezbednost svih građana na KiM. Siguran sam da i Srbi i Albanci mogu, bez straha i nasilja, da žive jedni pored drugih i jedni sa drugima – poručio je Tadić na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o Kosovu za period od 1. novembra 2008. do 9. marta 2009.

Jučerašnjoj sednici, kojoj je predsedavao ambasador Libijske džamahirije pri UN Ibrahim Dabaši, nije prisustvovao generalni sekretar UN Ban Ki Mun, s kojim se Tadić sastao kasno sinoćpo srednjoevropskom vremenu. SB UN juče su se obratili i šef Unmika Lamberto Zanijer i ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni, koji je zatražio da se okonča mandat Unmika i optužio Beograd da „podržava ilegalne strukture“ na Kosovu i ometa saradnju Prištine sa susedima i međunarodnom zajednicom.

Boris Tadić je juče pozvao sve članice UN da poštuju činjenicu da Međunarodni sud pravde odlučuje o pitanju da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom, upozorivši da „niko ne bi smeo svojim postupcima da prejudicira ishod odluke“. On je naglasio da „nikako ne bi trebalo ohrabrivati nova priznanja tzv. nezavisnog Kosova“, a da sve države članice UN koje se dosad nisu opredelile za priznavanje nezavisnosti treba da nastave da budu uzdržane, dok Međunarodni sud pravde ne obavi svoj posao“.

– Srbija se zalaže za nove pregovore, jer jedino oni mogu obezbediti pravedno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje. Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova ni posredno, ni neposredno i nastaviće s diplomatskom, pravnom i mirnom odbranom svog integriteta. Uvereni smo da će odluka MSP biti od izuzetne koristi za čitavu svetsku organizaciju, jer će sprečiti da Kosovo posluži kao krajnje opasan presedan u svim delovima sveta gde postoje secesionističke težnje – naglasio je predsednik Srbije.

Tadić je ukazao na značaj „primene Plana od šest tačaka i punog raspoređivanja Euleksa“, do kojih će doći u dogovoru svih relevantnih činilaca, među kojima je pre svih – Srbija“. On je pozvao prištinske vlasti da se ne suprotstavljaju volji međunarodne zajednice, niti obavezujućoj rešenosti SB UN. Prema Tadićevim rečima, Srbija je „spremna da u potpunosti sarađuje sa Euleksom na teritoriji svoje pokrajine“, a pošto je „Misija EU pod okriljem UN potvrđena, Euleks je dobrodošao na KiM“.

On je ponovio da je za Srbiju od izuzetnog značaja da „Unmik bude u punoj meri prisutan na teritoriji KiM, uz nesmanjeno finansiranje misije, jer bez Misije UN nije moguće u potpunosti ispuniti odredbe Rezolucije 1244, niti Plan od šest tačaka Ban Ki-Muna“. Tadić je najavio da je Srbija „spremna i za nastavak razgovora na svim nivoima s predstavnicima UN uz podršku Euleksa, u cilju primene Plana od šest tačaka pod okriljem Rezolucije 1244 i u skladu sa međunarodnim pravom“.

– Od izuzetne važnosti za stabilnost je da Unmik i Euleks obezbede kretanje demokratski izabranim zvaničnicima Republike Srbije na celokupnom prostoru Kosova. Prištinske vlasti ne smeju ih i zaustavljati na administrativnoj liniji, jer to duboko uznemirava srpsko stanovništvo Pokrajine – upozorio je Tadić.

Navodeći primere poslednjih napada na kosovske Srbe, Tadić je naglasio da za njih „ni danas nema bezbednosti, slobode kretanja, pravde, struje, vode, niti poštovanja osnovnih civilizacijskih normi“. On je rekao da „ne može da se složi s optimističkim procenama iz Izveštaja generalnog sekretara UN, čije tvrdnje demantuje realno stanje na terenu“.

Lamberto Zanijer, šef Unmika, ocenio je juče pred SB UN da je situacija na Kosovu u celini gledano stabilna, da se rekonfiguracija Unmika uspešno sprovodi, ali da „ostaje još puno toga što treba da se uradi“. Zanijer je rekao da etnička napetost, ipak, vlada u nekim delovima Kosova, a „posebno u okolini Severne Mitrovice“. On je pozvao lidere na Kosovu da ulože dodatne napore za smanjenje etničke napetosti. Prema Zanijerovim rečima, Euleks je potpuno preuzeo operativnu odgovornost u oblasti vladavine prava „u skladu sa Rezolucijom 1244, pod okriljem i u statusno neutralnom okviru UN“.

Ukazujući na problem zabrane ulaska zvaničnicima Srbije na Kosovo, Zanijer je ocenio da to nepotrebno „povećava tenzije“ i pozvao na „konstruktivno angažovanje svih strana“ kako bi se problem rešio. Skender Hiseni, ministar spoljnih poslova Kosova, izjavio je juče da je Kosovo ostvarilo značajan napredak i zatražio da se okonča mandat Unmika zbog „praktičnih i pragmatičnih razloga“. Hiseni tvrdi da kosovske vlasti rade na pronalaženju načina za poboljšanje položaja i uslova života manjina, posebno Srba, ali da u tome vlasti Srbije uopšte ne pomažu, većnastavljaju da „podržavaju i ohrabruju ilegalne strukture“. On je rekao da situacija na severu Kosova izaziva „najveću zabrinutost“ i ocenio da na tom području vlada bezakonje i da je, uz podršku Beograda, postalo utočište za razne kriminalne i ilegalne ekonomske aktivnosti.

– Beograd pokušava da ometa našu saradnju sa susedima i međunarodnom zajednicom, blokirajući naše učešće u regionalnim i međunarodnim grupama i organizacijama. Beograd blokira naš izvoz u Srbiju – kazao je Hiseni, napomenuvši da je Vlada Kosova spremna da se „angažuje sa Beogradom na rešavanju pitanja“, pod uslovom da u tome nastupaju kao „dve nezavisne i suverene države“.

Ambasadori država članica SB UN tokom rasprave izneli su različite ocene o mandatu misije UN na Kosovu. Države koje su priznale samoproglašenu državu Kosovo pozdravile su rekonfiguraciju Unmika i aktivnosti Euleksa na preuzimanju nadležnosti i istakle da je kosovska nezavisnost nepovratna. Ambasadori Kine i Rusije naglasili su da Unmik treba da nastavi da obavalja svoju ulogu kako je predviđeno Rezolucijom 1244.

Polemika Tadić – Hiseni

Predsednik Srbije protestovao je juče zbog učešća ministra spoljnih poslova Kosova na sednici SB UN i posle obraćanja svih učesnika, ušao s njim u polemiku. Tadić je osporio tvrdnje koje je Hiseni izneo o navodnim provokacijama Beograda, sprečavanju izvoza kosovskih proizvoda i KBS, optuživši šefa kosovske diplomatije da je „pokušao da obmane učesnike sastanka tvrdnjama da Srbija blokira trgovinu s Kosovom“. Hiseni je uzvratio ocenom da bi se iz izlaganja predsednika Srbije moglo pomisliti da je „Srbija jedina žrtva svih ratova i strašnih tragedija“, napomenuvši da Tadić nije rekao koliko je džamija i katoličkih crkva na Kosovu uništeno, niti je pomenuo žrtve, iako je niz ključnih događaja izazvao NATO intervenciju, uključujući ubistvo porodice Jašari i slučaj Račak. On je osporio da je 200.000 Srba napustilo Kosovo i zatražio od srpskih vlasti da rasvetle sudbinu oko 2.000 nestalih Albanaca. „Ja ne zaboravljam žrtve, ja sam jedini predsednik regionu koji se poklonio svim žrtvama i izvinio za te žrtve. Isto očekujem i od drugih“, naglasio je Tadić i podsetio da je zahtev za kosovskom nezavisnost postojao mnogo pre rata i Miloševićevog režima.

Kosovske nelogičnosti međunarodne zajednice

„Srbi su pre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine“, rekao je juče Tadić. On je podsetio SB UN da se danas navršava 10 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije u kojem je poginulo 2.500 civila od toga 89 dece, napominjući da brojke stradalih ne obuhvataju preminule od leukemije i drugih malignih oboljenja izazvanih zakasnelim dejstvom bombi sa osiromašenim uranijumom“. Tadićje naveo i da je „u 2.300 vazdušnih udara širom zemlje srušeno 148 stambenih objekata, 62 mosta, oštećeno 300 škola, bolnica i državnih institucija, 176 spomenika kulture“, kao i da je „uništena trećina elektronskih kapaciteta zemlje, bombardovane dve rafinerije nafte sa teškim ekološkim posledicama“.