Na jučerašnjoj sednici Odbora za evropske poslove Parlamenta Kraljevine Holandije nije usvojena inicijativa poslanika opozicione Hrišćansko-demokratske stranke (CDA) da se ratifikovanje SSP Srbije i EU uvrsti u skupštinski dnevni red, s obzirom na to da su vlasti u Beogradu uhapsile i izručile najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića. Razlog – Goran Hadžić je još na slobodi, rekli su našem listu holandski parlamentarci.

Ajren Elfased, poslanik Partije Zelenih, ističe za Danas da je jedino njegova stranka podržala inicijativu CDA, dok su ostale partije, poput vladajućih – Partije za slobodu i demokratiju i Laburističke partije, ali i Socijalističke stranke, bile protiv. „Nije bilo veće debate o potvrđivanju SSP. Protivnici ideje su naveli da je još rano razmatrati ovo pitanje, jer je Goran Hadžić na slobodi, iako je poslednji izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bio pozitivan za zvanični Beograd zbog hapšenja Ratka Mladića“, objašnjava Elfased.

Prema njegovim rečima, na sednici Odbora za evropske poslove nije bilo reči o tome da li Srbija može ili treba da dobije status kandidata i datum pregovora za članstvo u EU do kraja ove godine, već isključivo o SSP. Elfased navodi da je većina partija u Holandiji „evroskeptična“, ali da predstavnici tih stranaka ne bi mogli da stopiraju dalji put Srbije u EU ukoliko bi se i Goran Hadžić uskoro našao u Hagu.

Podsetimo, Kraljevina Holandija je evropski put Srbije uslovljavala „punom saradnjom“ Beograda s Haškim Tribunalom, a kao glavni element te saradnje navodilo se hapšenje i izručenje Ratka Mladića.

Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, ocenjuje za Danas da je ratifikacija SSP „niži stepen“ procesa evropske integracije od kandidature za članstvo u EU. Ipak, kako ukazuje, „inercija loše slike koju Holandija ima o Srbiji, najpre zbog genocida u Srebrenici, i dalje se nastavlja“. Prema njegovim rečima, odbijanje da se otpočne ratifikacija Sporazuma u parlamentu u Hagu je „poslednji trzaj uzdržanosti politike u Holandiji prema Srbiji“. Todorić dodaje da se većina holandskih stranaka protivi proširenju EU i migraciji stanovništva.

Inače, SSP sa Srbijom je do sada ratifikovalo 18 od 27 zemalja članica EU, a u januaru je to učinio i Evropski parlament. Devet evropskih zemalja još nije potvrdilo Sporazum, većina zbog komplikovane procedure u njihovim parlamentima. Politički problem Srbija ima s Holandijom, Belgijom i Poljskom. Dok je za Holanđane novi prioritet Goran Hadžić, stav Belgijanaca tek treba da bude poznat, dok Beograd s Poljacima ima spor oko vlasništva nad zgradom Ambasade Srbije u Varšavi.

SSP predstavlja prvi ugovorni odnos između EU i zemlje Zapadnog Balkana koja želi da postane njena članica. Stupanje na snagu Sporazuma predviđeno je, međutim, tek kada ga ratifikuju sve države članice EU, zemlja potpisnica i Evropski parlament. Taj proces može da traje dve godine i duže od toga. Da bi se „skratilo“ vreme između potpisivanja i stupanja na snagu SSP-a, između države i EU se uporedo potpisuje takozvani Prelazni sporazum, koji stupa na snagu odmah i koji predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Delević: Nastaviti s reformama

Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, izrazila je žaljenje zbog toga što holandski poslanici nisu prihvatili da raspravljaju o ratifikaciji SSP, ali je istakla da će Srbija nastaviti da sprovodi reforme. Na konferenciji za novinare u vladi, Delevićeva je ukazala da bi najbolji odgovor Srbije na to bio nastavak pridržavanja obaveza koje proističu iz procesa evropskih integracija, pre svega jer to treba da radi zbog sebe.