Uredbom smo omogućili da svako bude jednak pri kupovini zemljišta da se ne bi desilo da neko, ko je s namerom kupio firmu da bi je zatvorio i otpustio ljude, dođe do zemljišta za male pare – kaže u razgovoru za Danas ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić povodom usvajanja uredbe o konverziji prava korišćenja u svojinu nad zemljištem za koju ističe da predstavlja poslednji korak ka punoj primeni Zakona o planiranju i izgradnji.

l Da li bi vlasnik Luke Beograd mogao da umanji naknadu time što je nastavio delatnost i da nakon konverzije pređe na izgradnju stanova i izigra zakon?

– Ne. Naknade nije oslobođen niko ko je do prava korišćenja zemljišta došao kroz privatizaciju, stečaj ili besteretnim putem. Samo, ako je neko nastavio delatnost, kalkulacija će pokazati da je vrednost zemljišta na kojem je industrijski pogon gotovo jednaka sumi koju je investirao u fabriku. To su pokazale naše računice, a takođe nam nije bila namera da naplatimo visoku naknadu od savesnih investitora koji su nastavili proizvodnju. Ono što je bila namera jeste da se od mešetara, koji su mislili da će doći do jeftinog zemljišta, naplati realna cena. To nije osveta bilo kome. Svako ima pravo da bira i ne mora da konvertuje pravo korišćenja u pravo svojine.

l Na primeru Luke Beograd javnost će ocenjivati uspeh zakona.

– Slažem se. Bili smo svesni od samog početka da je to pitanje veoma škakljivo i da bi moglo da bude predmet različitih interpretacija. Učinili smo ono što je najpoštenije. Voleo bih da čujem da li je konverzija mogla bolje da se definiše. Niko ne može da kaže da je naša namera da bilo ko prođe bolje nego što bi prošao da je krenuo u potragu za zemljištem na tržištu.

l Znači, vlasnik Luke Beograd platiće realnu naknadu?

– Naravno. Vlasnik Luke Beograd platiće naknadu, koja će u zbiru, jednog dana kada to sve postane građevinsko zemljište, vredeti nekoliko stotina miliona evra.

l Odlaze li investitori zbog novog zakona, kao što se može čuti u javnosti?

– Pročitao sam puno naručenih tekstova koji dolaze od onih kojima ne odgovara uvođenje reda. Zakon podrazumeva da će neki ljudi, koji su mislili da neće morati ništa da plate, morati da plate. Da su oni, koji su mislili da su najmoćniji na svetu tako što mogu da drže predmete u fioci i ucenjuju, izgubili mogućnost da to rade. Da projektanti neće moći da crtaju urbanističke projekte po interesima investitora, kao i da pojedini građevinci neće imati prednost pri dobijanju dozvola. Jedan uhodan mehanizam birokratije, kriminala i korupcije je morao da bude razbijen. Kada čitam pojedine tekstove u novinama, jasno mi je da se radi o pokušaju naručene kampanje kako bi zakon bio stavljen van snage. Zakon neće biti stavljen van snage.

l Niste primetili da je neki investitor napustio zemlju?

– Neka mi kaže neko ko je otišao zbog Zakona o planiranju i izgradnji. Postoji i teza da je građevinska industrija stala. Stala je u januaru 2009. jer su banke prestale s projektnim finansiranjem zbog krize i građani prestali da kupuju stanove. To pokazuje podatak da je u 2008. izgrađeno 18.000 stanova, a u 2009. samo 2.000, ali to nije bilo zbog zakona.

l Kritike su stigle i iz Privredne komore Srbije.

– Vidim odakle vetrovi duvaju. Žao mi je što ljudi koji su učestvovali u pisanju zakona i javnoj raspravi danas u interesu nekih lobija pokušavaju da ga obore. Zakon neće pasti i biće primenjen bez obzira na sve izazove.

l Da li ste bivšim vlasnicima zemljišta napravili problem uredbom?

– Napravili smo jedini mogući model. Bivši vlasnici su imali ideju da postanu vlasnici zemljišta na kojem su sada zgrade i da potom u raznim sporovima sa vlasnicima objekata rešavaju međusobne odnose. To je model koji bi nepotrebno stvorio mnogo sporova. Bivši vlasnici biće namireni kada bude donet zakon o restituciji.

l Da li je ipak bilo poštenije da pustite da sami rešavaju odnose makar i na sudovima?

– Vlasnik zgrade ne bi imao pravo da radi bilo šta na zgradi bez pristanka vlasnika zemljišta, kojem je u interesu da se zgrada što pre sruši da bi sam gradio šta želi. Postojala je ideja da se tako urede stvari u nekoliko zemalja Evrope i sve se katastrofalno završilo. Poznavajući nas, isto bi se dogodilo.

l Da li je kod projekta izgradnje jeftinih stanova došlo do razmimoilaženja sa ministrom za infrastrukturu pošto i sada tvrdi da kvadrat može da košta od 500 do 600 evra?

– Jeste, došlo je do razmimoilaženja jer živimo u drugačijim vremenima. Danas nije moguće telefonom nazvati banku da spusti kamatu i gradonačelnika da ustupi zemljište besplatno. Tvrdim da nije moguće u Beogradu graditi kvadrat za 500 evra, a da svako naplati ono što su njegovi realni toškovi. Došli smo do cena za koje smatram da su povoljnije nego na tržištu. Formirali smo model u kojem niko od nas ne utiče na to ko će da gradi stanove i ko će da ih kupuje. Ljudima je najvažnije kolika je mesečna rata za stan. Supruga i ja smo prosečna srpska porodica, živimo u stanu od 60 kvadrata i mesečno plaćamo kiriju u drugoj beogradskoj zoni 400 evra. Ako mogu da dođem do kvadrata po 270 evra u ovom programu, to je mnogo povoljnije nego što danas plaćamo.

l Pitanje je ponašanje investitora. Nema lokacija u izobilju, pogotovo u drugoj zoni i zašto bi prodavao u okviru ovog programa ako može skuplje?

– Procenjujem da će najmanje gradnje biti u drugoj zoni, a mnogo više u trećoj i četvrtoj gde i postoji veći potencijal za gradnju. Ljudi će u nekim gradovima dolaziti do kvadrata od 500-600 evra, ali u Beogradu to nije realno zbog visoke cene zemljišta i značajnih naknada za uređenje.

 

Garancije protiv korupcije

– Tačno je da su stotine lokacijskih dozvola izdate bez potpune dokumentacije u pokušaju da se na mala vrata dobije građevinska, ali to više neće moći. Garancija je naša namera da se zakon strogo primenjuje, ozbiljna aktivnost inspekcija, kao i kazne koje su mnogo strožije. Garancija je i to što sam siguran da su, makar u Beogradu, na čelu grada pošteni ljudi kojima nije namera da iskoriste poziciju da zarade bilo šta, a govorim o gradonačelniku Đilasu i sekretaru za urbanizam Vukoviću – kaže Dulić odgovarajući na pitanje šta u novom zakonu garantuje da i dalje neće biti korupcije.

Dogovor s Vojskom

– Blizu smo dogovora s Vojskom Srbije o njihovom učešću u programu stanogradnje i u narednih desetak dana ćemo prezentovati projekat. Ako sve bude u redu, na jednoj vojnoj lokaciji u Beogradu imaćemo gradilište koje će 30 odsto biti veće od Belvila – tvrdi ministar Dulić.