Foto:Zoran Mrđa/Fonet

P { margin-bottom: 0.25cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 120%; text-align: left; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „Calibri“,sans-serif; font-size: 11pt; }P.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“; font-size: 11pt; }P.ctl { font-family: „Calibri“,sans-serif; font-size: 11pt; }

Rezultati pokazuju da će od onih koji planiraju da izađu na glasanje najveći broj njih glas dati za koaliciju oko SNS – 27,2 odsto, zatim za SRS 17,5 odsto, SDS-LDP-LSV 12 odsto, a SPS-JS 11,6 odsto. Iznad cenzusa, prema stavovima mladih, su još i Dosta je bilo sa 8,8 odsto, DSS-Dveri sa 8,1 odsto i DS sa 5,6 odsto. Broj ispitanika koji je rekao da će izaći na izbore ali će biti „beli listić“ je 3,9 odsto.

Cilj ovog istraživanja, kojeg sa studentima već treću godinu za redom sprovode asistenti Dušan Vučićević i Nikola Jović, je da se fokus političke analize stavova javnog mnjenja pomeri ka jednoj specifičnoj grupi mladih ljudi, onih koji su upravo stekli biračko pravo. Ovakva istraživanja se već godinama sprovode širom sveta, posebno u Americi, gde je već odomaćen izraz za grupu mladih glasača – first-time voters (oni koji prvi put glasaju).

Kako navode autori istraživanja, imajućiuvidučinjenicuda uSrbijisvake godine između 65.000 i 80.000 mladihstekne biračko pravo, jasno je da uticaj mladihna političke procese i, posebno, izborne rezultate može bitipresudan. Prethodnaistraživanja, međutim, pokazujuda je zainteresovanostmladihza politikuunašoj zemljiveoma slaba.

I u poslednjem istraživanju koje je sprovedeno na uzorku od 890 ispitanika možemo videti da se trend političke pasivnosti kod mladih nije značajno promenio. Naravno, s obzirom na činjenicu da se ne radi o slučajnom-stratifikovanom uzorku već kvotnom, ovo istraživanje predstavlja samo jedan presek stanja, a to stanje je takvo da svaki drugi ispitanik kaže da ne prati ili pak veoma retko prati politička dešavanja. Ono što se svake godine ponavlja jeste veoma pesimisična slika Srbije u očima mladih. U prilog tome govori podatak da svega 5,8 odsto ispitanika smatra da je trenutno stanje u Srbiji dobro. Ukoliko ovaj podatak ne probudi interesovanje kod političke elite, moguće je da će to učiniti podatak koji govori da svega 5,2 odsto ispitanika ima poverenje u političare, ističe za Danas Dušan Vučićević.

Međutim, dodaju, ma koliko izbori bili važni za jednu političku zajednicu, demokratskiživot jednogdruštva podrazumeva ne samo izlazakna izbore većiestvovanje udrugimformalnimineformalnim oblicima političkog aktivizma.

Upravo zbog toga smo napravili jedan instrument političkog aktivizma gde smo ispitanike pitali razna pitanja, od toga da li bi šerovali neki politički sadržaj na društvenoj mreži do toga da li bi izašli na demonstracije. Pokazalo se da čak 80 odsto ispitanika ima veoma nizak nivo političkog aktivizma, dok svega 3,6 odsto ispitanika pokazuje visok nivo političkog aktivizma, ističe Vučićević.

O odnosu demokratije i političkog aktivizma, odnosno, udaljavanja mladih od političkog angažmana, Nikola Jović kaže za Danas da ukoliko govorimo o demokratskimkapacitetima političkogsistema kao podsticajima za politički aktivizam moramo rećida su oninedovoljno razvijeniinestabilni“.

„To značida postojeće institucije nemajudugudemokratskutradiciju, nitirazvijenudemokratskupolitičkukulturu koja se prenosi. Institucije su krhke i podložne stranačkoj zloupotrebi. Već decenijama imamo političkisistemkoga ufunkcionisanjukarakterišunestabilnost, koruptivnost, netransparentnostihroničannedostatakdemokratičnostiupolitičkimprocesima. Takavsistem je oduvođenja višestranačja proizveo 10 parlamentarnihizbora i 12 različitihvlada“, ocenjuje Jović.

On dodaje da je to sistem koji ne privlači mlade, jer je čitavo društvo politizovano a mladi, uglavnom, ne žele da budu deo takvog društva. Prema njegovim rečima, njihova najveća briga je zaposlenje, a kako „naša istraživanja pokazuju, oni vide da je najlakši način dolaska do posla upravo preko partijske knjižice“.

„Usled nepotizma i partijskog zapošljavanja ali i drugih felera političkog sistema kod mladih se javlja cinizam i skepticizam prema politici, otuđenost i na kraju nepoverenje koje rezultira političkom pasivnošću“, zaključuje sagovornik Danasa.

Najmanja podrška SNS među gimnazijalcima

Istraživanje među mladima pokazuje i da SNS koji ima 27,2 odsto najmanju podršku ima među gimnazijalcima u Srbiji, odnosno 15,4 odsto. Koalicija SDS-LDP-LSV među učenicima gimnazija ima 17,1 odsto, koliko imaju i radikali, dok Dosta je bilo beleži 14,3 odsto. Pokazuje se i da su radikali duplo popularniji među dečacima, a koalicija Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka duplo popularnija među devojčicama.