Ištvan Pastor: Verujem Vučiću jer neke stvari više ne mogu da se guraju pod tepih

*Reč je o vlasti čiji ste i sami deo, a imate predizborni savez sa SNS.

– Ne znam za izvršnu vlast za koju se može reći da nije valjalo sve što je radila, ni obrnuto, da valja sve što uradila. U odnosu na ono što je Pokrajinska vlada radila u proteklih 16 godina, jer je u tom periodu bila konstantna, mislim da je bilo puno dobrih stvari, ali sigurno je bilo i onoga što bi trebalo podvrgnuti kritici. Predizborna situacija nije ona u kojoj bi trebalo donositi sud. Ono što će biti merilo jeste da ako nakon izbora SNS dođe u situaciju da formira izvršnu vlast, što je danas izvesno, pitanje je šta će zadržati od onoga što je sagrađeno u proteklih 16 godina. Mislim da će dosta toga sačuvati od onoga što su vrednosti, ali sigurno će i dosta toga da promeni.

*U čemu se sastoji krivica SNS za neusvajanje zakona o finansiranju Vojvodine?

– Tu nema skoro nikoga ko nije bio u situaciji da taj problem reši, postoji krivica svih. Koliko je ko kriv, o tome se može voditi rasprava. Taj, kao i zakon o nadležnostima, bilo je moguće doneti u onom periodu kada je na svim nivoima DS bila na vlasti, za to nije postojala spremnost, što sasvim sigurno mogu da tvrdim. U poslednje dve godine je to mnogo složenije rešiti zbog različitog političkog sastava na svim nivoima. U ovom periodu je takođe bila mogućnost da se napravi značajniji pokušaj da se to pitanje reši. U izjalovljivanju tog pokušaja lavovski deo odgovornosti ima DS. U septembru 2014. sam stvorio situaciju da svi sednemo za sto i imamo ispred sebe čist papir, onda je DS zalupila vrata i izostala iz tog razgovora. Propustili smo šansu da napravimo konsenzus oko te stvari. To je osnovno pitanje nakon izbora.

*Zašto Pajtić nije iskoristio tu, kako kažete, poslednju šansu?

– Mislim da se tu radilo o poziciji njega kao lidera opozicione stranke, a, s druge strane, o političkom kalkulisanju da li bi sada predsedniku Skupštine Vojvodine trebalo da uspe nešto što nije uspelo njemu kao premijeru.

*Imate uveravanja Vučića da bi nakon izbora to pitanje konačno moglo da bude rešeno?

– Direktno ovakve razgovore nisam vodio, ali načelno znam da postoji namera. Kada sam 2014. godine pokazao inicijativu da se to reši, on je izrazio spremnost. Mislim da se to ne može dalje otaljavati.

*Verujete Vučiću?

– Verujem zato što to ne može više da se gura pod tepih. To su jasno definisane međunarodne obaveze koje se nalaze u svakom izveštaju Evropske komisije. Na tome se dosta radilo i od strane radne grupe koju je formirala republička vlada. Mislim da je to pitanje definitivnog opredeljenja, za nekoliko meseci nacrt se sigurno može napraviti.

*Postoji li neka ličnost koja slovi za premijera Vojvodine iz redova SNS a da je za vas neprihvatljiva?

– Pravo da vam kažem, nisam i niti ću o tome razmišljati. Onaj koji bude imao najveću političku snagu, taj ima pravo da istakne kandidata. To nije personalno pitanje, već načelno političko. U SNS ima ljudi koji su dovoljno iskusni i spremni za takav posao.

*Igor Mirović, recimo?

– Ne bih ulazio u nagađanja, ali kada ga već spominjete, poznajem ga već dvadesetak godina, znam ga i iz ove poslednje političke faze kada je bio poslanik u pokrajinskom parlamentu, pre nego što je postao ministar, mislim da je on i kao čovek i kao političar sazreo dovoljno da bude jedan od mogućih kandidata.

*Vi ste desničarska stranka. Da li je nužna odlika desnica da ima oštru retoriku prema ideji mogućeg prisustva ljudi drugačije veroispovesti u svojoj okolini? Pitanje se odnosi na kontekst izbegličke krize i vaših stavova o tom problemu koji su, u određenom delu javnosti, dosta kritikovani.

– Ne mislim da je SVM desničarska stranka, mi smo deo narodnjačkog bloka, a definišemo se kao srednje desno stranka, ali ne desničarska, ni u kom smislu. O migrantskoj krizi imam isti stav kao što sam imao i pre par meseci kada sam izgovorio prve rečenice u vezi sa gradnjom fizičke ograde na mađarskoj granici. Tada sam navukao na sebe značajan gnev i nerazumevanje. A suština mog stava i tada i sada jeste da je Evropa potpuno zatečena tim problemom. Sigurno je da se mere na kojima je EU građena na ovo pitanje ne mogu primeniti. Ovo nema veze sa slobodnim protokom ljudi, kapitala i ideja. Nisam ksenofob i nemam ni najmanju averziju prema ljudima drugačije vere i nacije, ali mislim da je ovo što se dogodilo Evropi i reagovanje Nemačke navuklo i na nas pritisak sa kojim teško možemo da izađemo na kraj.

*Ipak, tu je reč o bespomoćnim ljudima.

– Sećam se vremena kada je Srbija bila na crnoj šengenskoj listi. Stajao sam tri puta pred nemačkom ambasadom tražeći vizu i sva tri puta sam odbijen. Danas imate situaciju da stotine hiljada ljudi šparta Evropom bez ikakvog papira, kamoli vize. Ako je Evropa uređen i civilizovan prostor, onda ista pravila moraju da važe za sve.

*Okolnosti su malo drugačije, zar ne?

– Bez obzira na sve okolnosti. Kako će se sa time izaći na kraj, nemojte od mene očekivati da vam kažem, jer to prevazilazi kapacitete političara mog tipa. To nije pitanjem ksenofobije, već bezbednosti. Kada bih ja sutra krenuo u Mađarku preko zelene granice bez pasoša, to takođe ne bilo u redu.

*Ipak, vi ne dolazite iz Sirije…

– Da je to samo pitanje Sirije, čovek bi rekao – u redu je – tamo je nastala kriza i ovo su posledice, ali onda ti koji su prouzrokovali krizu i koji mogu da je reše na tome treba da rade. Međutim, imate i Siriju i Avganistan i Pakistan, i mnoge druge zemlje… Jedan deo te pojave je dirigovan, to je biznis. Neko to pokreće zato što na tome dobro zarađuje. Srbija mora da nađe balans između empatije prema ugroženima i bespomoćnima i mera kojima bismo sačuvali stabilnost. Mi smo siromašna zemlja, teško da možemo da se snađemo sa desetinama hiljada ljudi koji bi ostali ovde.

*Da li se, prema vašem mišljenju, i Tomislav Nikolić promenio u dovoljnoj meri u odnosu period radikalskog vođe, kao što se misli za Vučića?

– Nikolić daje ponekad za moj ukus neprimerene izjave.

*Nisu li politički stavovi šefa države, recimo, o Rusiji, ipak nešto više od stvari ukusa?

– Mislim da je pre svega stvar ukusa. Kreiranje spoljne politike nije u nadležnosti predsednika Republike.

*Da li Vučić zaista balansira u spoljnoj politici, ili je prevagnuo na jednu stranu?

– Evropa je u previranju. U takvoj situaciji je normalno da se svaka država pozicionira. U tom smislu, ako je kod ostalih država to dozvoljeno, zašto je to onda problem u odnosu na Srbiju. Mislim da će u kontekstu migrantske krize biti neminovno da se normalizuju odnosi EU i Rusije.

*Zar u tim previranjima i geopolitičkoj borbi nije dobro pozicionirati se jasno?

– Mislim da sada nije vreme za to. Pritom, opredeljenje za EU integracije treba i mora da ostane čvrsto.

*Pitanje članstva u NATO je tema koja je vrlo aktuelna uoči ovih izbora.

– SVM se zalaže da Srbija postane članica NATO. Ne vidim drugačiju putanju Srbije ka EU a da se u jednom momentu to pitanje ne stavi na sto. Okruženi smo NATO državama.

*Kako je onda moguć balans?

– Dugoročno gledano, ne znam za slučaj da je neka država postala članica EU a da nije postala članica NATO.

Rečenice sa političkim nabojem

*Kako komentarišete navode da je VBA prisluškivala opoziciju i druge javne ličnosti koje kritikuju aktuelnu vlast?

– Ako je to istina, nadležni to moraju da utvrde i odgovorni moraju da snose posledice.

*Da li je to realno očekivati? Postoje komentari da živimo u policijskoj državi.

– To su rečenice sa političkim nabojem. Iza takvih tvrdnji moraju da postoje dokazi i da se utvrdi odgovornost.