Ivan Vujačić Foto: Medija centarSrbija u ovom trenutku nema ambasadore u Brazilu, Hrvatskoj, Kamberi, Kinšasi, Nju Delhiju, Oslu, Pekingu, Pragu, Seulu, Skoplju, Tel Avivu, Tirani, Tokiju…
„To govori o katastrofalnom stanju u okviru Ministarsva spoljnih poslova (MIP). Nezamislivo je da toliki broj mesta ne bude popunjen. Sam broj nepopunjenih mesta je vrlo loš signal u tim zemljama i govori o lošem stanju u srpskom MIP-u“, ocenio je Vujačić.
Prema njegovim rečima uz svetske sile zemlje Evropske unije (EU) kao i naši susedi su za nas od najvećeg spoljno-političkog značaja.
„To što nemamo ambasadora u Zagrebu je vrlo loše. Moramo ga postaviti pod hitno, kao i u Skoplju i u Tirani. Iznenađen sam da niko ne brine o tome“, rekao je ambasador.
Vujačić ističe da je srpska diplomatija samo delimično profesionalna.
„U MIP-u rade profesionalci, ali ima i politički postavljenih ljudi. Problem je što na nekim nižim mestima, mimo konkursa ili na razne druge načine, dolaze ljudi bez položenog ispita za prijem u diplomatiju“, kazao je Vujačić.
On navodi da je logično da političari ulaze u diplomatiju, ali se postavlja pitanje kakvi su to ljudi i kakve kvalifikacije imaju.
„U centrima svetske moći, kao što su Peking, London, Pariz, EU, SAD i Rusija, potrebno je postaviti ljude koji dobro poznaju njihov jezik, kulturu, istoriju i koji imaju podršku državnog vrha. Od diplomata se očekuje da verno, iskreno i istinito obaveštavaju državni vrh i da nemaju nikakav zazor da saopšte neprijatne istine“, objasnio je Vujačić.
Na pitanje Bete da li je izbor Marka Đurića za ambasadora u Vašingtonu dobar potez, Vujačić je kazao da je siguran da će se Đurić truditi da predstavlja Srbiju na najbolji način.
„Đurić je blizak s predsednikom republike, premijerkom i ministrima. Postavlja se pitanje koliko će verno da prenosi atmosferu i odnos prema našoj zemlji u raznim oblastima i na raznim nivoima. On nije jedini ambasador koji dolazi u neku državu, a da nema čvrsto utemeljenje i poznavanje zemlje u koju ide“, kazao je Vujačić.
Upitan da li veruje da Đurić ima hrabrosti da predsedniku Srbije saopšti neprijatnu istinu, Vujačić je kazao: „Ne bih znao. Nadam se da ima“.
Na pitanje kako komentariše veliki broj starleta zaposlenih u MIP-u, od kojih su neke postale čak i konzuli, Vujačić je ocenio da su starlete u diplomatiji – skandal.
„Fetišizira se ta Diplomatska akademija, to je postalo kao neki univerzitet i ljudi se iz svih oblasti uguravaju na akademiju da bi sutra mogli da budu diplomate. To je potpuno pogrešno. Akademija je smišljena za mlade diplomate, da nauče elemente protokola, kako se piše depeša, da upoznaju delove globalne i naše ekonomije i metode evropskih integracija, i malo naše diplomatske istorije“, kazao je ambasador.
Vujačić ističe da je za konzula potrebno dobro poznavanje konzularnog prava i završen Pravni fakultet.
Na pitanje Bete šta su najveći propusti u našoj diplomatiji, Vujačić kaže da se „nedovoljno“ računa na naše ambasadore i da se prednost daje politici.
„Drugo, ne postoji jaka koordinacija između različitih sektora. Mnogi ljudi na vlasti rade bez konsultacija sa MIP-om“, kazao je on.
Na pitanje da li ima utisak da se i predsednik države baš ne konsultuje sa MIP-om, kao što je to nedavno bilo prilikom odlaska ambasadora u Vašington, Vujačić kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u velikoj meri vodi spoljnu politiku „prilično sam“ i da to „nije dobro“.
„Čini se da je MIP skrajnut sa nekih ključnih elemenata i problema kojim se bavi naša spoljna politika. Vašingtonski dokument je posebna priča, naša delegacija je unapred morala da zna šta će biti na tom papiru. Možda je bilo iznuđeno da se tamo ide i da se takav papir potpisuje, ali nije dobro što se to uradilo bez pripreme i bez konsultacija sa MIP-om“, ocenio je Vujačić.
Na pitanje kako ocenjuje spoljnu politiku koju vodi Vučić, Vujačić kaže da Vučić pokušava da imitira Tita.
„Kao što su neki naši političari devedesetih godina kasno saznali da je pao Berlinski zid, tako i ovi koji su sada na vlasti treba da shvate da je Titovo vreme prošlo. Vučić samostalno vodi i unutrašnju i spoljnu politiku. On pokušava da odigra neki tip balansiranja kao u Titovo vreme, ali pozicija ove zemlje je sasvim drugčija nego u ono doba“, rekao je Vujačić.
Prema njegovim rečima, sad smo ušli u jedno „šarenilo“ gde se više ne zna kuda ide naša spoljna politika.
„Ne može da se kinji EU pa posle da se zbog toga izvinjavamo. Ako idemo u EU onda je to prioritet. Ne možemo da dignemo Kinu iznad EU, kao u vreme izbijanja epidemije kovida-19“, kazao je Vujačić.
Na pitanje zašto misli da je Vučićevo „balansiranje“ u spoljnoj politici pogrešan potez, Vujačić ističe da Srbija više nije toliko geopolitički interesantna i bitna da bi se ovde preklapali neki značajni geopolitički interesi.
„Istočna granica zapada sada je Ukrajina. Mi smo samo usputna pojava u nekoj većoj areni događaja. Tako da ne vidim smisao balnsiranja u spoljnoj politici. To će postati vrlo jasno kako se budemo približavali EU. Sve je moguće održavati dokle je taj put spor, što je konstatovano i u poslednjem izveštaju Evropske komisije“, rekao je Vujačić.
Dodao je da ćemo morati da izaberemo na koju ćemo stranu, a taj trenutak se nepotrebno odlaže i šalju „kontradiktorni“ signali na sve strane.
„Imamo problem oko Kosova i tu nam naravno treba podrška Rusije i Kine, ali s druge strane ne možemo da ostavljamo utisak da ne znamo gde ćemo i šta su nam prioriteti“, kazao je Vujačić.
Na pitanje da li će se i kako odraziti ishod predsedničkih izbora u Americi na Srbiju, Vujačić predviđa da će Džozef Bajden pobediti Donalda Trampa što će uticati da SAD povrate partnerstvo s Evropom.
„Bajden će nastojati da povrati partnerstvo s Evropom koje je narušeno pod Trampom, i podržavaće EU u naporima da reši Kosovo. Amerikanci su tu bitni da izvrše pritisak na Albance da u nekom momentu dođe do sporazuma“, rekao je on.
Vujačić dodaje i da će Amerikanci zaboraviti na sve što je Vučić potpisao kod Trampa.
„Kada Bajden dođe na vlast, priča o tečnom gasu će da otpadne, kao i mnogo drugih stvari sa tog papira. Ceo vašingotnski spektakl će da se svede na autoput Niš-Priština i prisustvo banke ili fonda koji će da kreditiraju taj put. Takođe, i Američka agencija za energetiku daće preporuke kako da se koristi jezero Gazivode“, zaključio je Vujačić.
Vujačić je bio ambasador Savezne Republike Jugoslavije i kasnije Srbije i Crne Gore u Vašingtonu od 2002. do 2009. godine.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Prilično dobar tekst ,ali ima mala greška gospodina ambasadora Vujačičića ,izbori u Sad su u novembru , i nece pobediti Bajden , nego Tramp,…
Ako ipak pobedi Bajden, hoćeš dase izviniš u „Danasu“?
Ambasador , koji unapred zna ko ce pobediti na predsednickim izborima u SAD,jedino dokazuje da mu se nikad nije trebalo ukazati poverenje,da zastupa Srbiju u SAD , bilo je to najgore vreme za Srbiju u vreme njegovog ambasadorskog delovanja. Sve smo gubili a nista dobili. Najgora stvar je s obrazom.Tu popravke nema. Dacic je nagradjen,posle ovih izbora za svoj nerad ili zlu nameru , koja se nicim ne moze opravdati. Konzularnu sluzbu vodi Odalovic,koji nema dovoljan broj rodjaka da ih smesti na apanazu sirom sveta.
Ma sada će da nam svane pod Tapšačem. Biće nam nikada bolje.
Kako da razume, kad je odgajen na cuclu Titove udbe?
1/ Vujacic je fini profesor, ali je bio ambasador a da nije diplomata. I nije se proslavio
2/ ambasadore nemamo u – Kini, UN u Njujorku, Brazilu, Australiji, Japanu, Ceskoj, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, Maroku, Tunisu, Koreji
3/ imamo mnogo nestrucnih ambasadora koji nisu diplomate – u Hagu, u Atini, Bukurestu, Sofiji, Budimpesti, Londonu…..
4/ nemamo jos uvek ni ambasadora u SAD. Djuric je predlozen, a sada pocinje vrlo duga i komplikovana procedura. Mora da dobije i agreman SAD, a oni se sada bave svojim izborima. Dakle, u najboljem slucaju, nece stici do Uskrsa 2021
5/ u MSP ne postoji nijedan pomocnik ministra /od 5/, Postoje samo 2 v.d.
6/ ako ode Veljko Odalovic u Skupstinu, nece imati ni generalnog sekretara
7/ zamenik ministra spoljnih poslova, drzavni sekretar je Ivica Toncev, vlasnik FK Radnici i privatni preduzetnik
Odlična analiza. Sviđa mi se. I: ambasador (bivši), koji ne zna ko će pobediti na ovim izborima, nije ni trebao biti ambasador.
Nije problem što će se neko zaposliti. Problem je što se, kao po pravilu zapošljavaju ljudi skromnih mogućnosti, koji nisu dorasli ni radu u nekom zabavištu a ne u Ministarstvu spoljnih poslova. Dolaze ljudi, koji ne znaju ali, koji nemaju ni namere da bilo šta rade. Svi znaju da iza njih „stoji NEKO“. Primaju plate, izlaze sa posla kada god hoće, nemaju nikakvih zaduženja, odlaze na rad u inostranstvo gde brukaju, ne sebe jer oni za bruku ne znaju, već brukaju ovu državu i ovaj narod i to na jedan jako mizeran i nepristojni način. Poslove obavljaju ljudi primljeni „na ugovor“ od tri meseca a ti se ugovori produžavaju i po deset godina?! Oni su, trenutno najeksplotisaniji ali i najoperativniji deo MSP-a. Većina njih prema mom saznanju dobro poznaju jedan ili dva strana jezika, kao i način na koji funkcioniše diplomatska služba. Njih drže na „kratkom lancu“ jer, „ako vi nećete ima ko hoće“. Daju im lažnu nadu pričama i obećanjima da če biti primljeni u radni odnos ali, to je svojevrsni cinizam i metod da se oni kvalitetniji radnici po ugovoru zadrže. U Nemačku se šalju vicekonzuli i konzuli koji ne znaju da kažu ni dobar dan dok u MSP-u sede ljudi koji taj jezik govore kao maternji. To je nekada bilo nezamislivo. Možete li zamisliti kako će taj konzul pozvati nemačke, austrijske ili švajcarske nadležne organe u cilju zaštite interesa nekog našeg gradjanina na radu u inostranstvu?! Bruka i sramota. O načinu na koji se, namerno ili ne, urušava ovo, nekada prestižno ministarstvo, mogli bi da se napišu romani. Pravo je čudo da Aleksandar Vučić, ne poklanja pažnje ovom pitanju već ga prepušta kao plen pojedincima koji, kao ličnosti, nemaju nikakav osećaj državotvornosti niti ličnog ili nacionalnog integriteta.
Radnici po tzv. ugovoru su deo stranacke vojske u svim institucijama, pa i u MSP. Njihovo zapošljavanje je protivzakonito, jer nije predvidjeno sistematizacijom. Kriminal je kako se vrši zapošljavanje i dodela zvanja, ali to je tako u partijskoj državi. Jedino rešenje je primena zakona, ali za to nam treba pravna država.
Ni bivši „ambasador“ nije svatio da je Tito mnogo pre „zvanične smrti“ i da je ta Jugoslavija bila napravljena da pestane da postoji.
A o „našem ugledu u svetu2 mogu da svedoče samo oni koji su otišli kao obični građani, bilo kao spostisti li kao turisti po evropi.
Nikada se nisam bednije osećao nego kada su mi u „prijateljskoj“ Fransuckoj kada su psole perfektnog francuskog shvatili da sam Jugosoven po pasošu.
I vraćaju mi pasoš gurajući ga olovkom ne želeći da dodirnu dokument od „prljavog jugosa“