Foto: Medija centar

On navodi da će sindikat koji vodi procenjivati ponudu političkih stranka za beogradske izbore tek kada kampanja počne.

– Ko u Srbiji pamti bilo šta što je dalje od 15-20 dana pred izbore kada je fokus kampanje. Zaboravite period oko novih godina i slava. Kampanja će biti ozbiljna i svešće se na polovinu februara i deo marta. Tada ćemo fokusirati stvari čekajući da vidimo šta ko nudi. Ali bojim se da toga baš neće biti suviše i da nećemo imati ko zna šta da testiramo – procenjuje Stojiljković.

On dodaje da su sindikati svoj okvir za delovanje sveli na kampanju i na pitanja koja se pokreću ili ne pokreću, jer su u poslednjoj deceniji sindikati izgubili pouzdanog političkog partnera kojeg su imali ili tražili uglavnom na socijaldemokratskoj levici.

– Jedan od modela aktivnog uticaja na društvene i političke prilike koje imaju sindikati se ostvaruje u izbornoj kampanji kada su aktivnosti društva vidljive i kada su partije više orijentisane na to da pokažu interes za sindikalna pitanja. One su inače krajnje rezistentne i u međuvremenu ignorišu civilno društvo. U tom periodu gledate šta vam se nudi u političkoj izbornoj ponudi i kakav je odnos prema vama odnosno vašoj platformi- objašnjava naš sagovornik.

Upitan koja je platforma Nezavisnosti, on odgovara da je to programska platforma ovog sindikata koja se precizira u zahteve.

– Recimo to su načelne demokratske promene koje će učiniti funkcionalnom demokratiju. Zatim, pravni demokratski okvir. Dakle stvari koje se odnose na korupciju, pravosuđe, funkcionalnost državne administracije i službi. A onda idete na preciznije ciljeve koji su vezani za socioekonomski razvoj kao što su kvalitet života, kvalitet socijalnih usluga, određenje javnog interesa, zarade, manje nejednakosti, penzija od koje se može pristojno živeti, dostojanstven rad. Kada to postavite, gledate kako se na ta konkretna pitanja ponašaju politički akteri. Kad je u pitanju regionalna odnosno gradska platforma Nemci imaju sistem kontrolnih tačaka koje sprovodi na regionalnim izborima. Beograd je region za Srbiju po veličini i značaju. Onda recimo definišete standard i kvalitet javnih usluga, od prevoza do komunalnih usluga i pozicija javnih komunalnih preduzeća, takođe zarade, penzije i prava koja su vezana za to. Kada je reč o poziciji javnog sektora tu se postavlja pitanje šta se planira sa PKB-om. Za nas je osnovna stvar da imate šansu da živite bolje i imate otvoren pristup kvalitetnim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama i uslugama – navodi Stojiljković.

Uz to, kako dodaje, tu je i propitivanje onih koji vam se nude na izbornim listama na čiju sadržinu se ne može uticati.

– Koga je ko usrećio svojim doktoratom i radom. Zatim šta je neko uradio i doprineo na silnim funkcijama. Kakav je kvalitet njegovog obrazovanja, šta je njegova imovina. Jednostavno, ko su i šta su ti ljudi koji se nude za funkcije. Jer Beograd je veliki prostor za raspodelu političkog plena koja nije manja od 7.000-8.000 funkcija. Vrlo je važno kakav je kvalitet znanja i veština tih ljudi. Svi su se sada izveštili da govore o socijalnoj koheziji, održivom razvoju, o gradu koji je okrenut ka svojim građanima i njihovom kvalitetnom životu. Tu se može procenjivati na finesama, na tome da li odbijaju kontakt i da odgovaraju na pitanja ili vas uvaže. To je stvar utiska. To je sistem tih kontrolnih tačaka koje prođete i kažete šta ste utvrdili i svom članstvu i građanima kažete da se na osnovu toga opredele ili ne – ukazuje predsednik sindikata Nezavisnost.

Bez sindikata na izbornim listama

Zoran Stojiljković navodi da ne postoji mogućnost da neko iz tog sindikata bude na nečijoj listi. „Nije to opcija za nas. I nije to nešto što vidimo kao model uticaja sindikata na politiku. Daleko je uputnije da sindikati budu cenjeni u javnosti i imaju socijali dijalog i lobiranje, kao i mogućnost za to, nego da ulaze u parlament. Makar za sada, dok prosto nemate nikakvog pouzdanog političkog partnera niti bi vaše pojavljivanje u politici, makar i na lokalu, doprinelo već bi samo zbunjivalo birače“, zaključuje Stojiljković.