Kako je opadala masovnost ljudi na protestu i kako su se ljudi vraćali svojim svakodnevnim životima, tako se izdvajalo sve više manjih grupa koji su od tih zahteva odstupali na razne načine, bilo kroz odricanje dela tih zahteva, bilo kroz različite pokušaje saradnje sa političarima.
Jedna grupa mladih ljudi iz Beograda smatra da takve inicijative ne mogu legitimno da predstavljaju volju desetine hiljada građana koji su marširali u prethodnom periodu i pružili podršku dogovorenim zahtevima, tako da su se odlučili na formiranje grupe „Sedam zahteva“, a za list Danas su potvrdili da je njima primarno da se bore upravo za te zahteve.
– Zbog svega toga želimo da istaknemo da će se izdvojiti, za sada, neformalna grupa mladih ljudi koji su se upoznali i povezali na samom protestu, koja će biti posvećena borbi za sedam zahteva iz domena političkih i socioekonomskih reformi. Na protestima ste nas viđali sa transparentima „Nećemo da budemo jeftina radna snaga“, „Narod gladuje, elita se raduje“, „Vučiću, Šrederu“, „Niko ne sme biti gladan i bez doma“ i drugima, ističe student koji se priključio ovoj grupi i koji ističe da će se do sledeće slične situacije oni „koncentrisati na detaljniju razradu zahteva, povezivanje sa drugim grupama, sindikatima i organizacijama, različite socijalno angažovane akcije i učešće na protestima inicijativa progresivnog karaktera“.
„Protesti protiv diktature“ spontano i neočekivano izveli su na ulice najveći broj ljudi još od protesta devedesetih godina. Po rečima našeg sagovornika, oni su neposredno izazvani demonstracijom samovolje Aleksandra Vučića u izbornoj kampanji i na samim izborima, ali je svima jasno da su uzroci nezadovoljstva dublji, odnosno da su izbori samo okidač za proteste.
– U stvaranju uslova života kakvi su danas, učestvovale su sve stranke koje su na ovaj ili onaj način bile u vlasti u poslednje tri decenije. Nakon ratova koji su se odvijali tokom devedesetih, bombardovanja, izneverenih očekivanja 5. oktobra, privatizacija, deindustrijalizacije, urušavanja obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstva, dočekala nas je smena političke elite, ali bez smene politike. Zbog toga su protesti od početka imali jasno opredeljenje protiv saradnje sa bilo kojom od postojećih stranaka. Tokom protesta je definisano i sedam zahteva koji su usvojeni na nivou svih gradova i iza kojih je stala većina učesnika, samo su neki od razloga zašto ova grupa želi da ostane pri prvobitnim prioritetima i zahtevima i bez saradnje sa bilo kojom partijom koja je participirala u vlasti tokom prethodnih decenija.
Da podsetimo, sedam zahteva je od strane studenata formulisano još prve sedmice „Protesta protiv diktature“: zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika; zaštita životnog standarda stanovništva; u potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo; fer i slobodni izbori; sloboda medija; departizacija – momentalno razrešenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima i decentralizacija – premeštanje političke moći na lokalni nivo i veće učešće običnih ljudi u donošenju važnih odluka za društvo, direktno biranje lokalne vlasti. Inače, ova neformalna grupa poziva zainteresovane za temeljne promene u društvu da im se jave na 7zahtevaŽgmail.com.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
