Fama o propalim glasovima je izašla iz intelektualnih krugova i zašla u narod. Sada je vidim na svakom koraku. Fama kaže: čemu bacati glas na partije koje neće preći cenzus; ili, čemu bacati glas na one partije koje Vučić neće uzeti u vladu… Sledi, jedini ne-bačeni, jedini ne-propali glas, jedini relevantni glas, jeste glas za izbornog pobednika. – E, upravo ovakvo izborno pametovanje se širi po selima i palankama.

Koncept „propalih glasova“ je na neki način ugrađen u proceduru prevođenja glasova u mandate u parlamentu. „Propale“ glasove dele pobedničke partije. U tom restu izbornog kalkila nalaze se glasovi onih partija koje nemaju ni za jedan mandat…

No, propaganda Srpskih naprednjaka (na prelazu iz dominantne stranke u tipičnu hegemonijsku stranku) ekspandira koncept „propalih“ glasova i na glasove onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju vlade. Dakle, sada nisu propali glasovi samo onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju parlamenta, već i glasovi onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju vlade. (Naravno, nije novina da partije koje računaju na pobedu kroz celu kampanju provlače priču o propalim glasovima – ideja je da se pojača tzv. Bandwagon efekat.)

Treba očekivati da će partije pobednice pored spiskova „sigurnih glasova“ početi i s pravljenjem spiskova građana koji glasaju „propalo“; da se zna! Ne znam da li je na ovom fonu i ono označavanje komšijskih vrata žutom bojom, ili ta ideja vuče korene iz nešto dalje prošlosti.

U stvari, Naprednjacima odgovara da svaki glas koji ne ide u njihov šešir bude u šeširu „propalih glasova“, tj. da što više glasova dobiju partije ispod cenzusa. Naprednjacima odgovara da bude što više „propalih glasova“. Ako na ovim, kao i na prošlim izborima, bude (najmanje) 11% „propalih glasova“, tada na osnovu Dontove procedure preračunavanja glasova u mandate, i sa osvojenih 44% glasova (uz nadzastupljenost od najmanje 7%), Naprednjaci mogu da računaju na više od polovine mandata. Usput da kažem da je na prošlim izborima nadzastupljenost SNS iznosila 5,2%, a DS 4,7%.

Ne opterećujem se idejom da kao birač učestvujem u sastavljanju vlade. Ipak za te zečeve postoji mađioničar koji to radi veštije od naroda. Moje ambicije na izborima se završavaju s idejom da je to prilika da pokažem svoje političko-ideološko-vrednosno opredeljenje i da zaokružim onu partiju koja je najbliža tim uverenjima. Moj glas je iskaz o mojim uverenjima, a ne glas ovima ili onima, „manjem zlu“ ili „većem dobru“, gubitnicima ili pobednicima; nije ni ocena o radu ovih ili onih, niti očekivanje da će ovi ili oni ubrzati putovanje u bolju budućnost!

Autor je sociolog