Izlaganje buduće premijerke u skupštini (DOKUMENT)

Ceo program na 105 strana možete preuzeti na ovom linku u PDF formatu, a ispod prenosimo izlaganje koje je u skupštini trajalo skoro sat i po vremena.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, Vaša svetosti, vaše ekselencije, dragi prijatelji, gosti, poštovani građani i građanke Srbije,

Danas stojim ovde pred vama jer želim da vam predstavim ciljeve Vlade Srbije u narednom periodu. Važno je da se usaglasimo oko prioriteta i napravimo društveni dogovor oko toga šta zajedno možemo i moramo da postignemo da bismo Srbiju uveli u red uspešnih država. Vreme koje je pred nama će pokazati koliko smo kao društvo i pojedinci hrabri da zajedno pomeramo granice i zakoračimo u budućnost zbog svih nas. A ja verujem u građane i građanke Srbije.

U politiku sam ušla iz privrede i to iz ljubavi prema Srbiji u koju sam se pre 15 godina vratila u najboljoj želji da uradim nešto za svoju zemlju i za sve građane Srbije. Čast je služiti svojoj zemlji i gledati kako se ona menja nabolje kao rezultat rada i napora svih građana. Vreme u kome živimo puno je izazova i mi na te izazove moramo da odgovorimo hrabro, odlučno i sa jasnom vizijom kuda idemo.

Želim na početku da se osvrnem na izuzetno intenzivnu debatu u javnosti koja je pratila moje imenovanje za mandatarku. Verujem da su se mnogi pitali zašto ne odgovaram i želim sada da odgovorim da je upravo to bio moj odgovor. Imala sam cilj pred sobom i danas stojim ovde pred onima koji su me podržavali i pred onima koji su me osporavali, odgovorno i ponosno izlažem Program Vlade, jer sam sigurna da će ova Vlada imati rezultate o koje ni oni koji su o meni govorili sa podsmehom neće moći da se ogluše.

Mi našu viziju možemo da gradimo na osnovu temelja koje je postavila prethodna Vlada. Danas kada pred vama predstavljam Program za sledeću Vladu i tražim podršku Narodne skupštine i građana Srbije, državna kasa je u dobrom stanju, a makroekonomski pokazatelji su pozitivni. Zatičemo suficit u budžetu, inflacija je u predviđenim granicama, kao i trend smanjenja javnog duga i deficita platnog bilansa. Nijedna Vlada u poslednjih 10 godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao ova koju ću, ukoliko tako bude glasala većina narodnih poslanika, voditi ja. Na tome moram da zahvalim prethodnoj Vladi i njenom predsedniku, Aleksandru Vučiću. Sa druge strane, moja odgovornost prema državi i građanima time je još veća.

Prethodna Vlada je zapravo uspela da zaustavi bankrot države od koga nas je pre samo nekoliko godina delilo svega tri meseca. Ta Vlada je uspela da konsoliduje državni budžet i smanji deficit sa kojim se Srbija godinama pre toga neuspešno borila. U poslednje tri godine značajno je popravljen rejting Srbije na „duing biznis“ („Doing business“) listi Svetske banke, na kojoj po opštim uslovima poslovanja zauzimamo 47. poziciju od 190 zemalja. Za dve godine uspeli smo da ostvarimo napredak na ovoj listi za čak 44 mesta.

Započeta je opsežna i sveobuhvatna reforma državne uprave koja ima za cilj transformaciju države u servis građana, veću efikasnost rada državnih službenika, pojednostavljenje administrativnih procedura i jeftiniju državu. Postavljeni su temelji za uspostavljanje elektronske uprave u punom kapacitetu. Podsetiću još i na to da su pokrenuti radovi na infrastrukturi i da je poslednjih godina izgrađeno više kilometara puteva nego decenijama pre toga. Dobra infrastruktura je uslov za povećanje investicija i pokretanje lokalnog ekonomskog razvoja, ona daje mogućnosti za ravnomerniji regionalni razvoj.

Ne smemo da zaboravimo da je Srbija početkom 2014. godine započela pregovore o članstvu u EU, a do danas je otvoreno čak 10 pregovaračkih poglavlja. Stub tog dijaloga predstavlja Nacionalni konvent za Evropsku uniju, platforma koja okuplja više od 700 organizacija civilnog društva, što potvrđuje da je uspostavljen široki konsenzus za pristupanje Evropskoj uniji.

Sada je trenutak da odemo korak dalje i naše društvo, državu i privredu prevedemo u 21. vek koji je obeležen digitalizacijom. Digitalizacija je dubinska transformacija načina na koji proizvodimo, trošimo, učimo, radimo i razmenjujemo. Naša celokupna društvena organizacija i društvo kakvo ga znamo biće u potpunosti redefinisani usled digitalizacije.

Srbija za ovo mora da bude spremna, jer ako sada ne iskoristimo šansu koja nam se ukazala, teško da ćemo ponovo dobiti priliku.

Digitalizacija otvara nove mogućnosti za kvalitetniji život građana kroz veći broj usluga, jeftinije usluge, dostupnije informacije i znanje, povezivanje među ljudima. Iako se često vezuje za tehniku, digitalizacija je mnogo više od toga, jer ona pruža šansu za nova radna mesta koja su bolje plaćena. Digitalizacija može uvećati naš izvoz i, što je najvažnije, ona je naša prilika da zaustavimo odliv mozgova i da čak preokrenemo taj trend. To govorim na osnovu iskustva naših najuspešnijih kompanija iz IT i kreativne industrije koje su nam u praksi pokazale kako je digitalizacija pokrenula točak promena. Primenjena u poljoprivredi, digitalizacija kreira dodatnu vrednost i tako uvećava naš izvozni potencijal pridružujući Srbiju zemljama koje izvoze proizvode s višim stepenom vrednosti.

Uprkos uvreženom mišljenju, ja vas uveravam da su naši građani već spremni za novo digitalno doba. Prema najnovijem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je svrstana u najboljoj trećini zemalja u svetu po nivou tehnološke spremnosti i po broju građana koji koriste internet. Praktično sve kompanije imaju pristup internetu. Dakle, i građani i privreda Srbije imaju naviku da koriste internet.

Istovremeno, birokratija je prepoznata kao jedan od najvećih problema srpskog društva, koji troši ogromne resurse i države i građana. Domaće kompanije mogu biti još mnogo efikasnije korišćenjem svih prednosti novih tehnologija.

Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva.

Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom, imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ta tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote, ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama, ne zaziru od njih. Ja duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama koje slede i stvaranju novih mogućnosti za sve.

S velikom sigurnošću očekujem da će proces digitalizacije poboljšati standard i kvalitet života stotina hiljada stanovnika Srbije. Povećaće se efikasnost, smanjiti troškovi i kreirati nova vrednost u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacija, konkurentnosti i rasta.

Ponoviću još jednom da će ono što sada uradimo na polju digitalizacije odrediti mesto Srbije na svetskoj mapi u godinama i decenijama koje dolaze.

Uloga države treba da bude da stimuliše i dozvoli otvorenu, dinamičnu ekonomiju, da razvija infrastrukturu, da pruža što kvalitetnije i troškovno efikasne usluge, da otklanja administrativne barijere, da ohrabri, podrži i pravno zaštiti svaku preduzetničku inicijativu, uz odgovornu i dobro postavljenu socijalnu politiku u skladu sa ekonomskim mogućnostima.

Moja misija je modernizacija našeg društva u svim segmentima. Radeći na digitalizaciji, stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim svojim građanima. Ova Vlada ima dobar osnov koji je postavila prethodna i ja ću je voditi tako da zadržim fokus na postavljenim ciljevima, a na vrhu liste mojih prioriteta biće digitalizacija i obrazovanje.

Moramo da unapredimo naš obrazovni sistem i to će biti moj drugi najvažniji prioritet u ovom mandatu. To znači da ćemo podsticati analitički način razmišljanja usmeren na rešavanje problema i pronalaženje rešenja. Radićemo na tome da promenimo onaj način razmišljanja koji sputava kreativnost. Važno je da mlade generacije navedemo da ne odustaju na prvoj prepreci, već da se bore za ideje, poslove, da veruju u sebe i idu u susret svojim ambicijama. Negovaćemo preduzetnički duh kod mladih. To ne znači da svi treba da budu preduzetnici već da ćemo ih učiti da razmišljaju pobednički i idu u susret prilikama koje im se ukazuju. Takav način razmišljanja me je vodio kada sam prošlog leta donela odluku kojom se ponosim i prihvatila poziv Aleksandra Vučića da uđem u Vladu Srbije, iako pre toga nisam radila u državnoj upravi.

Moramo stvarati društvo u kome se znanje vrednuje, jer je znanje najveća vrednost 21. veka. Onog trenutka kada završimo školovanje, pola našeg znanja već je prevaziđeno i stoga moramo nastaviti sa obrazovanjem i učenjem. Ovaj vek daje prednost svima koji žele da uče i nemaju otpor promenama. Mi naše mlade generacije treba da ohrabrujemo da usvajaju novine, a starije građane svi zajedno treba da ohrabrujemo da koriste savremene tehnologije i budu deo života svoje dece i unuka.

Tim u Vladi će raditi u najboljem interesu Srbije i ja verujem da će ova Vlada umeti da odgovori na brojne izazove koji nas očekuju. Kao predsednica Vlade ohrabrivaću dijalog kao način da donesemo dobre odluke za Srbiju. Želim da naglasim da će svaki predlog, svaka ideja i svako konstruktivno rešenje naići na otvorena vrata, a da ćemo onda kao tim nastupati jedinstveno kada bude potrebno da odbranimo naše stavove i obrazložimo odluke koje smo doneli. Pozivam sve vas da se pridružite u zajedničkom radu na izgradnji kvalitetnije budućnosti i boljeg života za sve nas.

Ipak, kao predsednici Vlade najveća odgovornost će biti na meni i ja se neću skrivati iza svojih saradnika i o našim rezultatima ću javnosti redovno podnositi izveštaj. Podsticaću konstruktivnu kritiku koja je usmerena na pronalaženje rešenja i daću sve od sebe da ne upadnem u zamku da pomislim kako imam unapred spreman odgovor na sve. Uprkos uvredama u javnom govoru koje su mi već upućene proteklih dana i koje mogu da očekujem u budućnosti ja ću istinu i činjenice braniti odlučno i dostojanstveno.

Najveći izazovi ove Vlade biće nastavak ekonomskih reformi i ubrzanje privrednog rasta, balansirana spoljna politika, nastavak reformisanja države kroz modernizaciju rada i efikasniji rad državnih službenika od kojih očekujem da budu servis građana, obrazovanje i privlačenje stručnjaka umesto odliva mozgova i uspostavljanje partnerstva između svih segmenata društva i uključivanje civilnog sektora u društvene inicijative. Zalagaću se za inkluzivnost jer samo ako prihvatamo različitost kao vrlinu, imamo šansu da izgradimo društvo ravnopravnih pojedinaca.

Želim da pošaljem poruku da ova zemlja ima sjajno kulturno nasleđe i želim da svi zajedno na njemu gradimo novu kulturnu politiku. To nije samo bombastična fraza, počećemo od naizgled malih stvari koje će, kada budu završene, biti velike i značajne za celo društvo.

Svesna sam da su ovo izazovi pred kojima bi mnogi ustuknuli, ali moramo imati velike ciljeve i vredno i posvećeno raditi da bismo napravili taj iskorak zbog svih nas i generacija koje dolaze. Odgovorni smo prema njima, kao što su naši preci bili odgovorni prema nama. Posvećenost, odlučnost, otvorenost i hrabrost vrednosti su na kojima će se zasnivati moj rad i ja vas pozivam sve da mi se pridružite kako bismo ostatke prošlosti ostavili tamo gde im je mesto – u prošlosti. Ja gledam u budućnost jer je sada trenutak kada možemo da uradimo prave stvari, bez odlaganja, čekanja i izgovora.

Sada ću vam detaljnije predstaviti konkretne oblasti na kojima će ova Vlada raditi. U svakoj od oblasti ću izdvojiti najvažnije zadatke i ciljeve koje moramo da postignemo da bismo ostvarili promenu koja nam je potrebna. Moje izlaganje je sažetak ekspozea u kome se nalazi mnogo više konkretnih podataka.

Ova Vlada fokusiraće se na ubrzanje privrednog rasta, i zato počinjem od finansija. Zbog visokih troškova zaduživanja u prošlosti, samo u 2016. godini platili smo preko milijardu evra na otplatu kamata. Da bi građani bolje razumeli o kolikom novcu pričamo, naglasiću da tim novcem može da se izgradi 150 kilometara autoputa svake godine Tek od 2018. možemo da očekujemo smanjenje tih troškova koji nam dolaze na naplatu zbog lošeg upravljanja javnim finansijama u prošlosti.

Važno je da se u javnim finansijama zadrži red koji je uvela prethodna Vlada i da Vlada svoje prihode i rashode danas dobro planira. Građani su prepoznali važnost takvih mera i sami podneli najveći teret štednje, prepoznajući da su odricanja nekada jedini način da stvorimo osnovu za održiv rast.

Te napore građana i Vlade Srbije prepoznali su MMF, Svetska banka i druge međunarodne finansijske instituce. Uspešno smo prošli kroz šest revizija aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, i sada prolazimo kroz sedmu. Želim da istaknem da krajem ove godine uspešno završavamo trogodišnji aranžman sa MMF-om.

Ova Vlada planira da nastavi rigoroznu kontrolu trošenja novca i održi fiskalnu disciplinu i odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Naš cilj je da do 2019. Deficit opšte države bude ispod 1%, što nas dovodi u rang fiskalno najodgovornijih zemalja. Sa daljim rastom BDP-a i niskim deficitom, planiramo da do kraja mandata ove Vlade nivo javnog duga spustimo ispod 60% BDP-a. Ovo bi stvorilo dodatni prostor za povećanje plata i penzija, nove investicije u infrastrukturu ili čak prevremenu otplatu kredita, što bi ubrzalo dalje smanjenje javnog duga.

Sve ovo moguće je samo ako se svi angažujemo i uključimo. Važno je da delujemo jedinstveno, jer je društvo snažnije od pojedinca koji ne može sam ili može jako malo. Što je još važnije, ja tražim vašu podršku da modernizujemo državu i zauvek napustimo birokratski način razmišljanja.

Kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve, moramo da sprovedemo program reforme upravljanja javnim finansijama. Te reforme podrazumevaju bolju naplatu prihoda, jačanje kapaciteta za upravljanje javnim dugom, unapređenje budžetskog planiranja i druge mere. Jedna od značajnijih stavki je osnaživanje Poreske uprave čime će se povećati naplata poreza i obezbediti fer konkurencija preduzetnicima i kompanijama koje posluju u skladu sa zakonom. Ne zaboravimo da se iz naplaćenog poreza finansiraju naše škole, bolnice, dečja igrališta i izgradnja infrastrukture.

Smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno je povezano sa kvalitetnijim upravljanjem javnim finansijama. Sigurna sam da će ministar finansija posvećeno sprovoditi već započete reforme, jer su javne finansije žila kucavica ekonomskog sistema svake zemlje. Planiramo da povećamo plate javnom sektoru, kao i da smanjimo opterećenje poslodavaca. Možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo i to ministar finansija najbolje zna pa ću se ja u ovom delu mnogo oslanjati na njega.

Da bismo obezbedili veći privredni rast, moramo da završavamo projekte za koje smo obezbedili finansiranje. Put koji nije završen ne donosi novac u budžet. Tako ni u bolnici koja je 90% gotova ne mogu da se leče ljudi. Svaki dan kašnjenja ne znači samo odlaganje pružanja usluga, već i gubitak novca koji bi se slio u budžet da je projekat gotov.

Ovo je težak posao koji nas čeka. Ne uzmičemo pred problemima, već ih kao racionalni i odgovorni ljudi koji vode zemlju rešavamo korak po korak, bez pauze i bez odlaganja.

U godinama pred nama, očekujemo rast realnog BDP-a od najmanje 3.5% godišnje. Taj rast biće zasnovan na rastu investicija, povećanju izvoza robe i usluga, naročito robe i usluga visoke dodatne vrednosti, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita tekućih transakcija u BDP-u. Za održivu ekonomsku stabilnost i privredni rast u godinama pred nama, ključan je nastavak restrukturiranja privrede, posebno javnog sektora, dalje unapređenje poslovnog okruženja, kao i održavanje političke stabilnosti i dalje približavanju EU. Digitalizacija naše ekonomije je ključna poluga koja će ubrzati ekonomski rast i povući napred razvoj celog društva. Za odgovornu Vladu to nije stvar izbora, već neophodnost kojoj ćemo pristupiti odmah.

Ovde moram da istaknem ogroman izvozni potencijal naše IT industrije. To je jedan od najvećih sektora u Srbiji, i jedan od onih koji najbrže rastu i to više od 10% godišnje, dok unutar njega industrija softvera i usluga ima rast od preko 20% svake godine!

Neto izvoz IT sektora danas iznosi više od 400 miliona evra godišnje, a cilj Vlade je da taj izvoz bude uvećan na čak 1.5 milijardu evra godišnje za pet godina. Zaposleni u IT sektoru su u proseku 6 puta profitabilniji od zaposlenih u ostatku ekonomije, i to sa polovinom potrebnih resursa!

Zbog svega navedenog, kadrovski potencijali u IT-u ne samo da su potpuno iskorišćeni, mi se suočavamo sa manjkom kvalifikovanih kadrova, što usporava dalji rast. Procene su da u Srbiji nedostaje skoro 15.000 IT stručnjaka, sa tendencijom povećanja tog broja. Zbog toga je jedan od mojih prioriteta da omogućimo da se u Srbiji poveća njihov broj što će doprineti razvoju privrede i omogućiti Srbiji da uhvati korak sa četvrtom industrijskom revolucijom. Ključan preduslov za to je kvalitetno i efikasno obrazovanje.

Sveobuhvatna reforma o kojoj govorim treba da bude zasnovana na konceptu celoživotnog učenja u svim vidovima i nivoima obrazovanja, povećanju dostupnosti obrazovanja, modernizaciji nastavnih planova i programa, kao i na kreiranju obrazovnog sistema prema potrebama društva i ekonomije.

Obrazovanje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje, preduzetništvo i obezbeđuje mladima potrebne veštine da bi bili globalno konkurentni, što je ključni pokretač razvoja.

Uvodićemo modele konceptualnog učenja, podsticaćemo decu da stiču funkcionalna, primenljiva znanja, umesto da suvoparne informacije uče napamet koje ne umeju da primene i koje ni nisu primenljive. Podstičimo ih da razmišljaju.

Važno je da povratimo poverenje javnosti u obrazovni sistem.

Dva veoma važna elementa podizanja kvaliteta obrazovanja i prilagođavanja savremenom dobu su dualno i preduzetničko obrazovanje.

Iako mogu da razumem strahove koje su se mogli čuti u vezi sa dualnim obrazovanjem, trenutak je da razjasnimo da dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu. Ono predstavlja bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima i uvodi praksu u teorijsko obrazovanje. Na taj način i učenike i studente još tokom školovanja pripremamo za rad u privredi. 

Saradnja fakulteta sa kompanijama omogućila bi studentima realizaciju projektnih ideja i njihovo kasnije zapošljavanje u kompanijama koje te projekte sprovode.

Preduzetnišvo je razvojni element, posebno u društvima sa malim brojem stanovnika kao što je naše. Ono je više od nastavnog predmeta, preduzetništvo je stav, način i odnos prema životu. Naš strateški razvoj mora biti zasnovan na ljudskom kapitalu i na razvijanju preduzetničkih kompetencija kod što većeg broja članova društva. Naglašavam da je preduzetnička kompetencija prepoznata kao jedna od osam veština neophodnih za život i rad u društvu znanja, karakterističnom za 21. vek. Tako ćemo imati generaciju ljudi spremnih da preuzmu odgovornost i kreiraju svoja radna mesta.

Uvođenje Informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole bio je jedan od prioriteta prethodne Vlade i Ministarstva prosvete i u tome smo uspeli. Nastava će se sprovoditi po modernim nastavnim planovima koji će zahtevati od učenika da nauče osnove programiranja i algoritamsko, analitičko razmišljanje koje će ih osposobiti za bilo koji poziv kojim izaberu da se bave u budućnosti. Jačanjem informatičkih programa i kapaciteta u školama osposobljavamo generacije u Srbiji za vreme u kome živimo i pripremamo ih za budućnost. U cilju animiranja dece za učenje programiranja, robotike i automatike u više od 340 škola obezbeđeni su roboti za učenje i ovaj projekat ćemo nastaviti.

Drugi podjednako važan preduslov jesu digitalno kompetentni nastavnici koji bez straha i otpora koriste informacione tehnologije za nastavu, administraciju i stručno usavršavanje. Ministarstvo prosvete usvojilo je „Okvir digitalnih kompetencija nastavnika“ i od septembra kreće obuka direktora, nastavnika i stručnih saradnika na tri nivoa digitalne zrelosti.

Nastavićemo sa programom prekvalifikacija za IT koji će omogućiti da se godišnje makar 1.000 građana Srbije prekvalifikuje kroz intenzivne kurseve do nivoa programera početnika i započne novu karijeru u IT industriji. U skladu sa rastom IT industrije očekujemo da proširimo kapacitete naših programa u narednim godinama.

Obezbedićemo i edukaciju za naše starije sugrađane i korišćenje računara u domovima za stare. Ključno je da nova znanja budu dostupna svima i mi ćemo podsticati mlade da podučavaju starije generacije upotrebi interneta, čime ćemo im omogućiti da se uključe u zajednicu.

Povećan je broj zaposlenih i obezbeđen je dodatni prostor za tehničke fakultete koji su jedan od ključnih faktora u digitalizaciji društva i hvatanju priključka sa četvrtom industrijskom revolucijom. Upisne kvote za sledeći upisni rok ove jeseni povećane su za više od 20% u odnosu na prethodnu godinu.

Kako bi visoko obrazovanje bilo još efikasnije, ključno je i omogućiti način finansiranja fakulteta po modelu zasnovanom na performansama, a ne na osnovu broja studenata koje upišu. Otvaranjem mogućnosti da stručnjaci iz privrede budu gostujući predavači na fakultetima, omogućiće se još bolje povezivanje sa privredom i sticanje praktičnih znanja.

Prethodna Vlada započela je kapitalne investicione projekte koji su usmereni na poboljšae infrastrukture u visokom obrazovanju. Buduća Vlada nastavlja ovim putem.

Jačanje konkurentnosti nauke, istraživanja i inovacija u funkciji privrednog razvoja jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade.

Veoma je važno i uključivanje obrazovnih institucija u programe i projekte Evropske unije i unapređivanje saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama. Moramo učiti na primerima Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kao i na primerima Biosens instituta u Novom Sadu i Instituta za fiziku u Beogradu, koji su uspeli da obezbede značajna sredstva iz međunarodnih fondova i postignu svetski priznate rezultate i tako pozicioniraju Srbiju kao zemlju koja podstiče razvoj inovativne industrije.

Država intenzivno radi i na kreiranju infrastrukture za povezivanje nauke i biznisa, razvoj novih tehnologija i moderno poslovanje. Dajemo značajnu podršku Naučno-tehnološkom parku u Beogradu (Zvezdara), a gradimo naučno-tehnološke parkove i u Novom Sadu i Nišu.

Srbiji i dalje nedostaju iskusni kadrovi sa savremenim znanjima, koji su ključ da naše kompanije budu globalno konkurentne i njih moramo tražiti u inostranstvu. Jedna velika šansa je u privlačenju naših državljana kojih u svetu ima mnogo i tu kao društvo možemo mnogo da uradimo. Druga mogućnost je da kreiramo okruženje koje će biti poželjno za naučnike i inženjere iz celog sveta da dođu ovamo i razvijaju nove tehnologije upravo iz Srbije.

Pored kvalitetnog obrazovanja, za privredni rast koji planiramo je izuzetno važno okruženje u kome naše kompanije posluju.

Potrebno je modernizovati čitav set zakona kako bi se otvorile nove mogućnosti u privredi, eliminisale administrativne barijere i povećala efikasnost. U tom smislu moramo da pojednostavimo prekogranično poslovanje, uz slobodan protok ljudi, podataka, robe i novca između Srbije i sveta.

Pravni okvir ne sme biti prepreka inovacijama! Neophodno je i prepoznavanje novih načina organizacije kompanija, novih poslovnih modela poput ekonomije deljenja, poslovnih promena koje donose nove tehnologije kao što su distribuirane baze podataka, odnosno ”blockchain” kao i novih načina rada sve većeg broja ljudi u Srbiji kao i u svetu.

Vizija ove Vlade je razvoj preduzetništva zasnovanog na znanju i inovativnosti. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija zauzima 119. od 138. mesta mereno stepenom sofisticiranosti proizvodnog procesa. Dakle, moramo mnogo da radimo kako bismo napredovali i počeli da proizvodimo i izvozimo proizvode višeg stepena obrade koji imaju veću tržišnu vrednost.

Veliki potencijal brzog razvoja ekonomije Srbije je i u digitalizaciji tradicionalnih grana privrede. Na primer, jedna od najvećih oblasti za primenu novih tehnologija je poljoprivreda, gde tehnologije kao što su bespilotne letelice, senzori, analiza velike količine podataka, automatizacija procesa i tako dalje, proizvodnju hrane čine zdravijom, efikasnijom, jeftinijom i sigurnijom. Tehnologija donosi veliki napredak i u medicini, građevinarstvu, energetici i drugim oblastima od velikog značaja za svakodnevni život građana. Tehnologija je u 21. veku dostupnija nego ranije i mi kao društvo moramo ići u susret promenama koje će ubrzati naše pridruživanje razvijenim ekonomijama.

Nedostatak pravnog okvira za ulaganje kapitala i investicije u ranoj fazi je glavna prepreka za mnoge novostvorene kompanije u Srbiji. Država može da pomogne kroz omogućavanje poslovanja modernih izvora finansiranja kao što su fondovi preduzetnog kapitala, mikrofinansiranje, “finansiranje iz mase” ili “crowdfunding”. Takođe je neophodno motivisati uspešne poslovne ljude Srbije da investiraju u inovativna preduzeća. Na ovaj način će se domaći kapital efikasnije uvećavati, a inovativni preduzetnici će imati više izvora finansiranja.

Potrebno je poboljšati i obaveštenost preduzetnika o raspoloživim izvorima finansiranja, kao što su COSME, Horizon 2020 i Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana (WB EDIF). Pokušaćemo da odvojimo još veća sredstva za Inovacioni fond kako bi se povećala i podrška inovacionim kompanijama, po ugledu na Izrael koji je na taj način postao jedna od najnaprednijih zemalja sveta.

Posebno je važan i kvalitet lokalnih dobavljača stranih kompanija koje posluju u Srbiji. Cilj nam je da svaki strani investitor angažuje lokalne firme kao izvođače i podizvođače i Vlada će raditi na osnaživanju domaćih firmi da ispune zahteve i standarde stranih investitora. Vlada će takođe podržavati žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih i socijalno preduzetništvo.

Srbija trenutno ima nekoliko kompanija koje su globalni lideri i mi želimo da njihovom promocijom podstaknemo i druge da krenu njihovim stopama. Na primer, jedna naša IT kompanija zvanično je proglašena za jednu od 50 najpametnijih svetskih firmi. Te kompanije i mladi ljudi koji rade u njima su kroz lični primer pokazali da je uspeh moguć. Uspešni preduzetnici moraju konačno dobiti društveno priznanje i podršku kakvu imaju u najrazvijenijim zemljama. Biti uspešan nije lako dostupan cilj i to je razlog više da uspešne preduzetnike ohrabrujemo da svoje poslovne sisteme osnažuju i uvećavaju.

Odlučno ćemo nastaviti procese restrukturiranja i racionalizacije javnih preduzeća kroz optimizaciju broja zaposlenih, rešavanje pitanja nagomilanih dugova i nenaplaćenih potraživanja iz ranijih godina. Smanjene su subvencije javnim preduzećima, a Vlada je strogo ograničila, radi jače finansijske discipline, izdavanje novih garancija i kredita koji su ranijih godina korišćeni za obezbeđenje tekuće likvidnosti.

Od 17 strateški važnih preduzeća u državnom vlasništvu, kod njih 10 je status već rešen, a trenutno je u toku rešavanje preostalih sedam. To će imati pozitivan uticaj na javne finansije jer će budžetska podrška preduzećima s velikim gubicima biti manja.

Veliki napredak već je ostvaren u oblasti putne infrastrukture. Privodimo kraju izgradnju Koridora 10 vrednog više od jedne milijarde evra, a preostale deonice ćemo završiti tokom naredne godine. Do kraja ove godine imaćemo i više od 102 km autoputa na pravcu od Obrenovca do Preljine.

Nastojaćemo maksimalno da iskoristimo bespovratna sredstva EU za finansiranje infrastrukturnih projekata, posebno onih koji doprinose regionalnoj integraciji. Vlada će intenzivno raditi na jačanju regionalne saradnje i kroz povezivanje infrastrukturne mreže sa zemljama u regionu.

Do sada smo rehabilitovali blizu 200 km puteva širom Srbije, a tek nas očekuje veliki posao: još 900 km moramo da rehabilitujemo u narednih nekoliko godina i projektna dokumentacija za svih 900 km je u pripremi ili u postupku nabavke.

Do kraja ove godine počeće se sa održavanjem 3.000 km puteva na ekonomski najefikasniji način, a u planu imamo da celu nacionalnu mrežu – svih 16.000 km puteva, prebacimo na tu vrstu održavanja. Ovo je veliki korak napred u odnosu na dosadašnju praksu.

Povezanost Srbije sa ostatkom sveta počiva i na tekućem poboljšanju i širenju kapaciteta naše železničke mreže, a železničko tržište smo otvorili za domaće i strane prevoznike, što je veoma važno za regionalno povezivanje i ekonomsku razmenu. Tokom ove godine započećemo modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta.

Srbija je postavila temelje kako bi postala regionalni lider u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ukupan prihod vazdušnog sektora uvećan je za oko 70% u odnosu na ranije godine, a potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, od kojih su najznačajniji sporazumi sa SAD, Kanadom, NR Kinom i Južnom Korejom.

Kako bismo osigurali dalji rast prometa i nova radna mesta na Aerodromu „Nikola Tesla“ i povećali konkuretnost u vazdušnom saobraćaju, stupićemo u koncesioni aranžman kojim će budžet Republike Srbije direktno prihodovati više stotina miliona evra. Zatvaranje te transakcije očekujemo već u martu 2018. godine.

U sektoru poljoprivrede imamo veliki potencijal, koji moramo da kapitalizujemo unapređenjem produktivnosti proizvodnje, intenzivnijom upotrebom savremene tehnologije i fokusiranjem na izvoz proizvoda većeg stepena obrade, umesto izvoza sirovina koje su najjeftinije.

Ulagaćemo u kapitalne sisteme za navodnjavanje: 14 sistema, od kojih 11 u Vojvodini, a 3 u centralnoj Srbiji. Takođe ćemo nastaviti da ulažemo u brane sa akumulacijom i u rekonstrukciju vodnih objekata.

Izmenićemo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i time onemogućiti potpunu liberalizaciju prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Sve ove izmene biće u skladu sa uporednim rešenjima zemalja koje su u poslednjih dve decenije ušle u EU.

Krajem godine završavamo sa akreditacijom za korišćenje pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj – IPARD. Institucije i poljoprivredna gazdinstva ćemo pripremiti za ulazak Srbije u članstvo EU. 

Rudarstvo kao privredna grana generiše visokostručne, dobro plaćene poslove, koji su znatno viši od proseka u zemlji. Rudarstvo doprinosi nacionalnom, regionalnom i lokalnom razvoju i povećava poreske prihode.

Značajne kapitalne investicije koje prate otvaranje rudnika naročito bi mogle da pomognu nerazvijenim krajevima Srbije u kojima su registrovane velike rudne rezerve, i tako osnaže regionalni razvoj. Na primer, Jadar je rangiran kao jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu koje može da zadovolji većinu svetskih potreba za ovom rudom. Rudarstvo će svakako zato biti segment važnog fokusa Vlade Srbije.

Unapređenje energetskog sektora važno je jer se tako osigurava veća stabilnost, bezbednost i bolja pozicija Srbije u složenim geo-političkim okolnostima. Kako bismo odgovorili na domaće i međunarodne izazove energetskog sektora, moramo da ga unapredimo na način koji će poboljšati život naših građana i učinak privrede.

Želim da napomenem da još uvek predstavljamo jedno od najjeftinijih tržišta električne energije u Evropi. Nastojaćemo da konsolidujemo neka od naših državnih preduzeća u sektoru energetike i rudarstva i povećamo prihode iz naše postojeće energetske infrastrukture.

Energija iz obnovljivih izvora veoma je važna da bismo obezbedili energetsku sigurnost i radićemo na povećanju učešća obnovljivih izvora u energetskom sistemu zemlje.

Nastavićemo izgradnju projekta Transbalkanski koridor, koji će povećati sigurnost snabdevanja u Srbiji i doprineti njenoj dugoročnoj energetskoj bezbednosti.

Oblasti u kojima postoje ogromni potencijali, a nezasluženo se o njima najmanje govori su turizam, kreativne industrije i kultura. Zahvaljujući našim izuzetno talentovanim i kreativnim ljudima, jedinstveno raznolikoj kulturi, prelepim predelima i istorijskom nasleđu, te delatnosti pružaju ogromne mogućnosti kako za ekonomski razvoj, povećanje deviznog priliva i zapošljavanja, tako i za promociju Srbije u celom svetu.

Cilj Vlade RS je povećanje broja turista sa 2,7 miliona u 2016. godini na 3,7 miliona u 2020. godini, uz projektovani devizni priliv od turizma od 2,5 milijarde američkih dolara.

Posebno bih istakla važnost kongresnog turizma. Srbija je na svetskoj listi kongresnih destinacija skočila za 25 mesta u poslednjih 10 godina i sada je na 48. mestu. Orijentacija ove Vlade biće da se dovedu skupovi svetskih organizacija u Srbiju i to ne samo u Beograd već i u druge kongresne centre poput Novog Sada, Subotice, Aranđelovca, Vrdnika, Kopaonika i Niša.

Za promociju naše zemlje kao turističke destinacije, veliki doprinos daje industrija filmske i TV produkcije. Filmovi, serije i reklame koje dolaze iz Amerike, Evrope, pa čak i Indije, omogućavaju da naše predele vide desetine miliona ljudi širom sveta. Podržaćemo program podsticaja koji je dao odlične rezultate, radićemo na tome da se organizuje obuka naših filmskih radnika jer će nam biti potrebno više profesionalaca, a tražićemo i investitore za dodatne filmske studije.

Podsticaji su takođe namenjeni i domaćim filmskim i TV produkcijama. U skladu sa vremenom u kome živimo, podržaćemo i razvoj novih medija kao što su virutelna realnost, vizuelni efekti i digitalna zabava, za šta u našoj zemlji već postoje izvrsni kapaciteti i prostor za još veći razvoj.

Više od 10 godina, dva najveća i najznačajnija muzeja stoje zatvorena. To su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Daću sve od sebe zajedno sa svojim timom da u mandatu ove Vlade ova dva kapitalna projekta od neprocenjive važnosti budu konačno završena.

Sve institucije kulture i institucije od nacionalnog značaja morale bi da imaju obavezne posebne programe za decu i najmlađe. Tako ćemo podizati generacije koje će biti kreativne, široko obrazovane, imati razvijenu kritičku misao i biti brojna neophodna publika za sve vidove umetničkog stvaralaštva.

Moderna, efikasna, jeftina javna uprava preduslov je da bismo ostvarili sve ciljeve koje sam navela. Modernizacijom javne uprave, država postaje istinski servis građana i privrede. Država mora da bude svesna da je prava „vlast“ u rukama građana koji plaćaju porez i time obezbeđuju plate državnim službenicima.

Digitalizacija državne uprave i obezbeđenje elektronskih usluga koje će građani koristiti na jednostavan i brz način, ostaje jedan od mojih prioriteta.

Elektronskom upravom povećava se efikasnost, smanjuju birokratske procedure i eliminiše korupcija.

Digitalizacijom procedura omogućili smo da 6,7 miliona dokumenta godišnje koji su izdavani u papirnom obliku, postanu elektronski i lako dostupni službenicima koji će jednostavnije završavati postupke za građane i privredu. Štedimo građanima više od 6 miliona sati čekanja u redovima i oko 245 miliona dinara godišnje.

Prvi sledeći korak je unapređenje službenih evidencija. Sledi unapređenje adresnog registra što znači da će u Srbiji svaka ulica dobiti naziv i svaka kuća broj. Uspostavljanjem registra stanovništva, podaci za formiranje jedinstvenog biračkog spiska će biti precizni i automatski će se ažurirati čime ćemo značajno unaprediti izborni proces.

Na ovaj način uvodimo red i zdrav razum u državnu upravu.

Predstoji nam usvajanje Zakona o elektronskom potpisu, elektronskom dokumentu i uslugama od poverenja, kao i usklađivanje svih ostalih propisa sa ovim zakonom, kako bismo promenili trenutnu praksu u kojoj više od 100 propisa predviđa neophodno korišćenje papirnog dokumenta. Samo na primeru jedne banke utvrđeno je da se godišnje odštampa više od 10 miliona dokumenata, više od 7 miliona dokumenata se skenira, dok sve veće kompanije troše stotine miliona evra na arhiviranje dokumenata. Ovo ćemo promeniti i tako brzo i značajno unaprediti konkurentnost Srbije.

Za puno uspostavljanje elektronske uprave preduslov je uvođenje elektronskog plaćanja državi. Vi danas sve usluge možete da platite putem mobilnog telefona sa svog bankovnog računa, dok takse i obaveze državi morate da platite na šalteru, da čekate u redu banke ili pošte, a nakon toga morate i na šalter organa javne vlasti da dostavite uplatnicu. Omogućavanje tih plaćanja putem elektronskog ili mobilnog bankinga jedan je od ključnih prioriteta za Vladu Srbije. U tim naporima, Ministarstvo finansija i Uprava za trezor će biti jedan od nosilaca reforme koju treba sprovesti.

Zakon o privrednim društvima nedvosmisleno propisuje da ne postoji obaveza upotrebe pečata, osim ako se ta obaveza ne propiše zakonom. Ipak, i danas postoji više od 70 različitih pravilnika i podzakonskih akata koji nisu usklađeni s tom odredbom i kojima se upotreba pečata i dalje zahteva. Taj problem ćemo u najskorijem roku da rešimo i pečat jednom pošaljemo u istoriju! Ne možemo u 21. vek sa pečatom, šalterima i papirima.

Javna dostupnost podataka jedan je od glavnih pokretača inovacija jer otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, smanjuju prostor za korupciju i povećavaju poverenje građana u državu. Evropska komisija procenjuje da će otvaranje podataka stvoriti tržište vredno 40 milijardi evra godišnje.

U dosadašnjem procesu racionalizacije u javnom sektoru vodilo se računa o tome da se višak zaposlenih traži samo tamo gde ga ima, a da se istovremeno sačuvaju ključne funkcije i poslovi države. Zabranili smo smanjivanje broja medicinskog osoblja, zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, poslove i kapacitete koji su važni za EU integracije, kao i zaposlene u inspekcijskim službama.

Srbija je sada u čitavoj Evropi jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na broj stanovnika. Mi danas u Srbiji imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5. Najveći izazov za nas je da javni službenici budu efikasni i fokusirani na građane. Prioritet Vlade u narednom periodu su efikasnije i jeftinije usluge građanima.

Sledeće godine ćemo uspostaviti i Nacionalnu akademiju za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Novi sistem stručnog usavršavanja imaće uporište u kompetencijama koje će državni službenici morati da poseduju da bi obavljali poslove na moderan i efikasan način. Najveća promena koju će Akademija doneti jeste edukacija javnih službenika na nacionalnom i lokalnom nivou, ali i obavezna edukacija funkcionera.

Nastavljamo i sa reformom radnog zakonodavstva. Donošenjem novih zakona omogućiće se da oko 60.000 zaposlenih preko agencija imaju ista prava kao i zaposleni po drugim osnovama; zatim legalizacija sezonskih radova gde će samo u poljoprivredi više od 300.000 zaposlenih biti uvedeno u legalne privredne tokove; poboljšanje životnog standarda građana i smanjenje nezaposlenosti kroz obavljanje delatnosti od javnog interesa i aktivaciju posebnih kategorija nezaposlenih lica.

Uspostavićemo fleksibilniji sistem plata. Omogućićemo nagrađivanje institucija koje odgovorno raspolažu sredstvima, kao i zaposlenih koji najviše doprinose unapređenju rada institucije. Ali, gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Rukovodioci će morati pažljivije i odgovornije da raspolažu sredstvima, dok će zaposleni osim prilike da budu „kreatori svoje sudbine“, morati da se usredsrede na rezultate i zadovoljstvo građana.

Cilj nam je da vrednujemo obrazovanje, jer država želi da privuče, a zatim kroz sistem napredovanja i zadrži, talentovane, vredne i obrazovane kadrove.

Izuzetno je važan i nastavak odlučne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na podizanju kapaciteta policije za sprečavanje eventualnih terorističkih napada, sprečavanje krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i suzbijanje visokotehnološkog kriminala.

Borba protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala i korupcije podrazumeva brz i efikasan krivični postupak. Prethodna Vlada već je preduzela ključne zakonodavne mere u tom pravcu i mi ćemo te mere nastaviti. U toku je priprema za njihovu primenu, a celokupna reforma počinje 1. marta 2018. godine.

Planirano je uvođenje specijalizacije prekršajnih sudova u oblasti carinskih i budžetskih, kao i prekršaja na osnovu prekršajnih prijava nezavisnih tela. Takođe je planiran i rad na daljem unapređenju krivično procesnog zakonodavstva koje će imati za cilj jačanje procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u istrazi i drugim fazama krivičnog postupka.

U narednom periodu unapredićemo i rad Tužilaštva za organizovani kriminal, povećanjem kvaliteta i brzine razmene podataka između državnih organa.

U cilju suzbijanja korupcije biće ojačani kapaciteti za sprovođenje istraga u krivičnim delima sa elementima korupcije.

Usvajanjem novog Zakona o policiji uveden je drugačiji koncept rada Ministarstva unutrašnjih poslova, koji podrazumeva rad policije u zajednici i parnerstvo sa građanima. Taj koncept ćemo nastaviti da razvijamo u narednom periodu.

Strateški ciljevi u reformi pravosuđa su rasterećenje sudova, ubrzanje postupka i informisanje građana o različitim mogućnostima rešavanja sporova. U 2016. godini broj starih izvršnih predmeta u sudovima je smanjen za skoro 900.000 u odnosu na prethodnu godinu, i taj trend će se i dalje nastaviti.

Nastavićemo sa daljim unapređenjem pravosudne infrastrukture, poput izgradnje Palate pravde u Kragujevcu i rekonstrukcije Palate pravde u Beogradu. Povećanje pravne sigurnosti će bez ikakve sumnje pozitivno uticati na rang Srbije na „Doing Business“ listi Svetske banke.

Kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, želim da kažem da se prava nacionalna bezbednost ne može postići isključivo jakim vojnim snagama, ona iziskuje i snažnu diplomatiju, intenzivan obaveštajni rad, jaku privredu, fiskalnu disciplinu i efikasnu Vladu, kojoj će iznad svega biti neophodna podrška predsednika i njegovo bogato iskustvo u oblasti spoljne i vojne politike.

Ostaćemo posvećeni i sprovođenju preduzetih mera u jačanju odbrambene industrije Srbije, kao i učešću u multinacionalnim operacijama pod mandatom Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Republika Srbija ostaje posvećena angažovanju u Programu „Partnerstvo za mir”.

Jedan od prioriteta će nam biti i rad sa svetskim međunarodnim institucijama i sveobuhvatniji pristup upravljanju prirodnim nepogodama, a polazeći od kapaciteta za oporavak i upravljanje klimatskim rizicima.

Vlada Srbije nastaviće da bude duboko posvećena pitanju manjinskih prava. Želim jasno da naglasim pred Skupštinom i pred svim građanima da sam veoma ponosna na to koliko smo postigli u zakonodavnom, strateškom i institucionalnom smislu u vezi sa zaštitom prava nacionalnih manjina. U Srbiji živi više od 20 etničkih ili nacionalnih grupa, više nego bilo gde drugde u Evropi. Deca se školuju na 15 različitih jezika, a čak 11 jezika je u službenoj upotrebi. Mislim da zajedno treba da budemo ponosni na različitost i toleranciju koji su deo našeg društva. To je jedan od razloga za ponos svakog društva.

Iako je fokus buduće Vlade na ekonomskom razvoju i dostupnosti i modernizaciji usluga, mi moramo da podstičemo solidarnost sa onima koji žive u težim životnim uslovima, koji su isključeni, siromašni i kojima usluge zaštite nisu uvek dostupne. U oblasti socijalne zaštite, akcenat ćemo staviti na unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite.

Prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija. Uvođenjem socijalnih karata sprečiće se zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela socijalne pomoći.

Započeli smo i nastavljamo rešavanje pitanja naknada za porodilje koje obavljaju samostalnu delatnost, tako da će sve porodilje primati naknadu za porodiljsko odsustvo po osnovu uplaćenih doprinosa.

Prioriteti za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom su zapošljavanje, kreiranje novih programa obuka, obrazovanje, unapređenje pristupačnosti objekata javne namene, pristup uslugama i socijalna zaštita.

Radićemo na pružanju boljih usluga majkama koje treba da ostvare pravo na odsustvo s posla radi posebne nege deteta. Imamo spremne i mere za veće korišćenje odsustva sa rada po osnovu rođenja i nege deteta od strane očeva, po ugledu na skandinavske zemlje. Na to se nadovezuje i podsticajna politika brige o natalitetu i ova Vlada će nastaviti sa primenom posebnih mera populacione politike.

Srbija je postala prva zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti.

Za protekle tri godine uspeli smo da zaustavimo sunovrat zdravstva. Sada nastavljamo reformu zdravstvenog sistema daljom primenom Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, čime ćemo značajno unaprediti rad farmaceuta i lekara i olakšati primenu terapije, pre svega kod hroničnih bolesnika.

Jedan od najvećih projekata je i rekonstrukcija i izgradnja četiri Klinička centra u Srbiji, za šta je planirano ulaganje od oko 25 milijardi dinara.

Planirano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima ove godine počnu realizaciju projekta rekonstrukcije, izgradnje i opremanja sedam velikih zdravstvenih ustanova. To su: Univerzitetska dečja klinika – Tiršova, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar i Klinika za ginekologiju i akušerstvo, svi u okviru Kliničkog centra Srbije, kao i Institut za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju KCS i KBC Zemun, odeljenje pedijatrije.

Završićemo i radove na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Niš koja je u novembru 2014. godine počela sa radom kao jedna od najmodernijih klinika u regionu.

Nastavićemo i adaptaciju i sanaciju mreže od 201 zdravstvene ustanove koju smo započeli 2015. godine.

Nastavljamo politiku zapošljavanja mladih medicinskih radnika i odobravanja specijalizacija. Nastavićemo rad na smanjivanju lista čekanja i njihovom ukidanju do kraja mandata ove Vlade. Nastavićemo i ulaganje u opremu i Srbija će biti jedina država u svetu koja svojim građanima omogućava besplatne intervencije na najmodernijoj opremi kao što su, na primer, gama nož i sajber nož.

Sport nas uvek čini ponosnim i predstavlja jednu od oblasti koja nam kontinuirano donosi pozitivne rezultate. Moramo da očuvamo epitet zemlje sporta. Kako bi rezultati nastavili da se nižu, izuzetno je važno da konstantno ulažemo u modernizaciju sporta i učinimo ga dostupnim svim segmentima društva.

Sa dobrim rezultatima u oblasti ekonomije i stabilnim ekonomskim rastom, bićemo u prilici da ulažemo više i u zaštitu životne sredine. Unapređenje kvaliteta vazduha, smanjenje štetnih emisija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama neke su od prioritetnih oblasti kojima ćemo se baviti i to je jedan od razloga zašto sada imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Sve ovo potvrđuje i naša strateška orijentacija ka Evropskoj uniji, koja predstavlja vrednosti za koje se zalažemo, a to su inovativnost, kreativnost, znanje i sveukupna modernizacija koja vodi višem standardu i kvalitetu života. Ulaskom u EU postajemo deo društva u kome se nalaze pravednije, dostupnije, bogatije zemlje, a to je mesto gde Srbija treba da bude.

Do kraja 2021. godine očekuje se da Evropska unija obezbedi bespovratnu finansijsku pomoć Srbiji u iznosu većem od jedne milijarde evra. Od ogromne je važnosti da se ova sredstva uspešno iskoriste. Na lokalnom/opštinskom i regionalnom nivou radićemo još više na povećanju vidljivosti pretpristupnih fondova radi većeg korišćenja tih fondova za sveukupni lokalni i regionalni razvoj.

Nakon formiranja nove Vlade, radićemo na usvajanju velikog broja propisa kojima se domaće zakonodavstvo usaglašava sa pravnim tekovinama EU i obezbediti finansijska sredstva i institucionalni okvir za njihovu primenu.

Kao i u prethodnom periodu, fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, na intenziviranju bilateralnog dijaloga i saradnji sa zemljama širom sveta. Samo dijalog obezbeđuje stabilnost i osnov za dalji rast kome težimo sada i odmah. U tim naporima očekujem veliku podršku Predsednika Republike, imajući u vidu njegova ovlašćenja, a pre svega njegovo državničko iskustvo i ugled koji uživa u svetu.

Sledićemo politiku koja podrazumeva izgradnju najboljih odnosa sa ruskim narodom i njegovim državnim rukovodstvom. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da izgradimo srdačne i prijateljske odnose sa NR Kinom i planiramo dodatno da ih jačamo. Sa Indijom smo uspostavili nove odnose, a unapredili smo i odnose sa Japanom, Južnom Korejom, Afrikom, Australijom i Okeanijom i Južnom Amerikom.

Sa Sjedinjenim Državama ćemo nastaviti da izgađujemo sve bolje odnose u svim segmentima, kao i što ćemo razvijati dobre odnose i sa drugim narodima i državama širom sveta.

Veliki put smo prešli i u cilju uspostavljanja dobrih susedskih odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i tu je Srbija imala ključnu ulogu. Srbija i dalje treba da bude glasan zagovornik i lider čvrstih saveza u političkom, ekonomskom i kulturnom razvoju regiona zapadnog Balkana.

Na današnji dan, veliki srpski praznik Vidovdan, želim da poručim da nastavljamo politiku mira i saradnje na Kosovu i Metohiji, sa ciljem postizanja istorijskog kompromisa i pomirenja srpskog i albanskog naroda. Cilj je očuvanje političke stabilnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija sprovođenjem utvrđene državne politike, nastavkom pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapređenjem ekonomskog razvoja i uslova života, ekonomskim osnaživanjem srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i nastavkom podrške održivom povratku. Potrebno je hitno uspostavljanje Zajednice srpskih opština, i to na način kako je predviđeno Prvim sporazumom i Opštim principima iz 2015. godine.

U svim ovim procesima računam na podršku Predsednika države, kao i prvog potpredsenika Vlade koji ima dugogodišnje političko iskustvo. Verujem da isključivo timski rad može da donese rezultate i da nas sve pomeri unapred.

Na kraju, želim svim građanima i građankama Srbije da kažem da se prave promene ne dešavaju kada samo Vlada radi, koliko god aktivna i sposobna ona bila. Prave promene se dešavaju kada svaki član ovog društva uradi svoj deo, kada radimo zajedno, odgovorni pre svega prema sebi, svojim porodicama, svojim susedima i svom okruženju.

Ono čemu želim da doprinesem jeste da kreiramo ne samo odgovorniju Vladu i državnu upravu, već odgovornije društvo koje radi za zajedničku dobrobit.

Želim građanima i narodnim poslanicima da predstavim sastav Vlade Srbije koji će raditi na sprovođenju programa koji sam predstavila:

1. Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova,

2. Dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova,

3. Dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija,

4. Prof dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,

5. Dr Dušan Vujović, ministar finansija,

6. Goran Knežević, ministar privrede,

7. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

8. Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine,

9. Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike,

10. Nela Kuburović, ministar pravde,

11. Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave,

12. Aleksandar Vulin, ministar odbrane,

13. Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije,

14. Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,

15. Dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja,

16. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

17. Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta,

18. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja,

19. Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, ministar bez portfelja,

20. Milan Krkobabić, ministar bez portfelja i

21. Dr Nenad Popović, ministar bez portfelja.

Srbija sada ima šansu koja se dugo neće ponoviti, da iskoristi velike promene koje donosi digitalizacija i da u kratkom roku potpuno preokrene svoju ekonomsku sudbinu. Nove mogućnosti pred nama ne zavise ni od koga i ni od čega drugog, već samo od nas samih i naše spremnosti da pobedimo u velikoj međunarodnoj utakmici. Ulazimo u dinamičan proces digitalizacije, modernizacije, intenzivnog obrazovanja i rada, u period brzog rasta, novih prilika, znatno višeg životnog standarda i sveukupno boljeg života svih građana i građanki Srbije.

Srbija će ovog puta svoju šansu iskoristiti! Živela Srbija! Hvala Vam!