Izostala sporna pitanja o kojima se pričalo

Sva ostala sporna pitanja o kojima se pričalo tokom izrade zakona praktično su izostala. Iz radne verzije zakona, da li pod uticajem javnosti ili zbog želje da poslanici dele sudbinu naroda, nestala je odredba o povlašćenim penzijama, otpremninama za poslanike, a poslanici su ostali uskraćeni i za povećanje plate i njihovo izračunavanje na osnovu učinka.

Objašnjenje zbog čega se odustalo od poslaničkih privilegija ponudila je ovih dana predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović koja je napomenula da za to nije pravi trenutak. „Građani jako teško žive i poslanici su u obavezi da dele sudbinu građana. Kad prođe vreme ekonomske krize i ako dođe u neko dogledno vreme do odmrzavanja ličnih dohodaka i za ostale građane, to će sigurno biti prostor da se razgovara i o nekim benefitima za poslanike. Sad u ovom momentu to nije moguće”, smatra predsednica Skupštine koja je upravo u novogodišnjem intervjuu za Danas najavila da se razmatra mogućnost da se poslanicima godine provedene u poslaničkim klupama računaju kao radni staž kada ispune uslov za penziju u pogledu godina i to po uzoru na evropske primere.

U radnoj verziji zakona o Skupštini stoji da će se pitanje primanja i naknade narodnih poslanika utvrđivati posebnim zakonom. Upravo to pitanje tokom izrade zakona zaokupljalo je najveću pažnju javnosti. S vremena na vreme poslanici su u formi nezvaničnih razgovora saopštavali da se razmišlja o povećanju poslaničkih zarada sa 100.000 na 165.000 dinara. Govorilo se da bi zakonom o Skupštini Administrativni odbor donosio konačnu odluku o platama poslanika, i to na osnovu učinka, a o tome je za naš list govorila i predsednica parlamenta. „Plate će biti određivane u određenim rasponima i pri tom će se voditi računa da poslanici ne budu plaćeni mimo standarda. Podelićemo sudbinu građana Srbije“, objasnila je tada Đukić-Dejanović negirajući da će mesečne plate u skladu sa zakonom o Skupštini iznositi pet prosečnih zarada u Srbiji.

Inače, u radnoj verziji zakona navodi se da poslanik koji ostvaruje primanja u Narodnoj skupštini po prestanku poslaničke funkcije ima pravo na naknadu primanja, i to najduže šest meseci, a to vreme se može produžiti do sticanja prava na penziju, ali ne duže od šest meseci. To pravo ne pripada poslaniku kome je prestao mandat koji je pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Velimir Ilić, šef poslaničke grupe Nova Srbija, kaže za Danas da ne treba ni da čudi što je vladajuća koalicija koja je sama i pripremala zakon o skupštini više od godinu dana odustala od predloga koje je sama plasirala medijima kao probni balon. „To je prava lakrdija od zakona, a lakrdija je i sam način kako se došlo do njegove radne verzije. Opozicija nije učestvovala ni u čemu. Oni su pripremali, oni su u javnost iznosili detalje i sami sebe, nakon dobijenih ’packi’ negirali”, kaže Ilić.

Sličnog je mišljenja i Rade Obradović, poslanik DSS i donedavno član radne grupe za izradu zakona o Skupštini. On kaže da je DSS, pre nekoliko meseci, odlučio da napusti radnu grupu, jer za godinu dana nije održan nijedan sastanak, a opozicioni članovi radne grupe nisu učestvovali ni na koji način u pisanju radne verzije. „Ona se odjednom pojavila niotkuda, a da ne znamo ni ko je učestvovao u njenom pisanju. Zanimljivo je da je tekst podeljen novinarima, a da poslanici opozicije nisu dobili radnu verziju“, kaže Obradović.

Finansijska samostalnost parlamenta jedina je odredba koja je sadržana i u ranije dostavljenom tekstu zakona, ali i u aktuelnoj Radnoj verziji zakona o Skupštini. Naime, Narodna skupština će prvi put dobiti i svoj budžet, koji će biti obezbeđen iz budžeta Republike Srbije. Kako je zakonom predviđeno, njega će predlagati generalni sekretar Skupštine. Kontrolu trošenja ovog novca obavljaće budžetska inspekcija i državna revizija. Generalni sekretar biće obavezan da nadležnom odboru podnosi tromesečne izveštaje o korišćenju i raspolaganju sredstvima koja su potrošena za rad Narodne skupštine, a biće obavezan da nadležnom odboru podnosi tromesečne izveštaje o korišćenju i raspolaganju sredstvima koja su potrošena za rad parlamenta.

Novo skupštinsko telo

Zakonom o Narodnoj skupštini predviđeno je i formiranje novog tela – saveta predsednika Narodne skupštine. Njega će činiti predsednik parlamenta, potpredsednici i predsednici poslaničkih grupa. Zadatak saveta biće da pomaže predsedniku u predstavljanju Narodne skupštine, utvrđivanju predloga dnevnog reda i drugim značajnim pitanjima.

Poslanicima samo jedna javna funkcija

Zakon predviđa da narodni poslanik neće moći istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost koja je nespojiva sa poslaničkom. U ovom članu stoji i da poslanik neće moći da bude predsednik ili član izvršnog organa lokalne samouprave. Na dan potvrđivanja poslaničkog mandata automatski mu prestaje druga funkcija.