Foto:FoNet Božidar Petrović

Bez guranja, u tišini čeka na ulaznim stepenicama da je ljudi u odelima puste kako bi svoj problem predočila premijeru.

– Moja ćerka je uporedo studirala i završila je dva fakulteta. Sa odličnom ocenom! A ona sada nema posao, za razliku od ovih što su pokupovali diplome. Otkaz je dobila kada se vratila sa dugog bolovanja na kom je bila jer je ozbiljno bolesna. Da je ne bi uznemirili muž i ja smo joj od naših penzija sami uplaćivali doprinose. Imali smo ideju da joj otvorimo firmu ali su me u niškom Fondu za razvoj odbili – priča Ljiljana razlog zbog kojeg je poranila ispred Vlade.

Pored nje, na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša okupljeno je još pedesetak građana. Gledaju u teška drvena vrata Vlade. U tačno pet i trideset iz zgrade sa gomilom papira u rukama izlazi mladi službenik Vlade. Njegov glas se jedini čuje dok čita imena poređana po azbučnom redu. Od desetak imena svega dvoje ljudi se javlja. Probijaju se kroz masu i nestaju sa druge strane drvenih vrata. Vrata se ne otvaraju ni za medije. Jedino snimatelji i fotoreporteri mogu da uđu na nekoliko minuta kako bi zabeležili prvih par minuta sastanka.

Čitanje imena se nastavlja. Ovoga puta se niko ne javlja. Ljudima nije jasno zbog čega oni ne mogu da uđu umesto onih koji se nisu pojavili.

– Postoji procedura. Danas mogu da uđu samo ljudi čija su imena na spisku, a to su oni koje smo juče pozvali telefonom i koji su potvrdili svoj dolazak. Ako se to ne odnosi na vas, možete da popunite formular pa ćemo vas nazvati – objašnjava mladi službenik Vlade građanima.

Atmosfera na uglu Nemanjine i Kneza Miloša više nije tako tiha. „Pa bili su rekli da dođemo, sad neka druga priča“, „Ovo je izgleda neki marketinški trik“, „Kakav je ovo bezobrazluk“. Dele se formulari, traže se hemijske olovke. Snalazi se kako ko ume. Neki pišu preko kolena, drugi na leđima ljudi koje poznaju.

Osamdesetogodišnji Stanko iz Čačka, zamišljeno gleda u „Prijavu za razgovor sa premijerom“. Pokušava da smisli kako da na najbolji način formuliše svoj problem. „Ma napiši muči te korupcija u pravosuđu, pa mu posle objasni detalje“, savetuju ga ljudi oko njega, a on se slaže. Ljiljana kaže da neće „da mu piše ljubavno pismo“, ali problemi koje ima se prelivaju preko pet praznih redova koje prijava ostavlja za opis razloga za razgovor.

– Ja sam takva, ja ću sve da mu kažem. I ima da mu tražim pare za kartu iz Niša. Ja sam Vučiću pisala još pre godinu i po dana ali nije imao vremena da mi odgovori. Verujem Vučiću kao čoveku. Verujem i Novaku Đokoviću koga obožavam, a delimično verujem i Palmi – kaže Ljiljana. Dok opisuje probleme koji je tište naglo se okreće. Učinilo joj se da je mladi Vladin službenik pročitao njeno ime. Nije.

– Ovo mi nije jasno. Da sam ja na spisku, pa ja noć pre ne bih spavala. A oni se ni ne pojave – kaže Ljiljana.

Obeshrabreni da će ikada proći kroz teška drvena vrata, pojedini građani su okušali sreću na službenom ulazu u zgradu. Tamo, radnik obezbeđenja u ljubičastoj košulji pokušava da objasni starijem gospodinu da će premijer primati građane i u narednim danima.

– Ali ovo je dan D! Ja sam u novinama pročitao da on prima danas, ja imam problem koji već 25 godina nije rešen. Šta mi vredi što će on i dalje da prima – povišenim tonom mu odgovara stariji gospodin.

– Ali gospodine, kakve veze premijer ima sa tim. Pa pre 25 godina on je bio mladić – ubacuje se žena koja je do tada mirno slušala ovaj razgovor.

U međuvremenu, sa bočnog vrata zgrade Vlade su počeli da izlaze ljudi koji su imali tu sreću da porazgovaraju sa premijerom.

– Moja porodica je pre osam godina kupila stan u izgradnji, a mi se i dan danas u taj stan nismo uselili. Moj sin Nikola Mišović je o tome napisao roman „Lančana reakcija“ i ja sam taj roman poklonila premijeru. Imala sam sa njim razgovor jedan na jedan i on je bio potrešen onim što sam mu ispričala. Sastanak je trajao desetak minuta i pored nas dvoje tu je bilo još par njegovih ljudi koji su zapisivali ono što sam ja govorila. Rečeno mi je da će me kontaktirati  – govori Zorana Mišović, jedna od retkih koja je uspela da sedne sa Vučićem.

Oni manje srećni su i dalje čekali ispred glavnog ulaza. Kako je prolazilo vreme i povećavao se broj imena na koja se niko nije odazvao, ljudi su postajali sve nervozniji.

„Sram ga bilo. Lažov jedan. Novine od početka pričaju da svako ko hoće može da dođe“, „Jedno pričaju na televiziji, a drugo je u praksi“, „Lepo reci, ne možete i to je to, a ne da nas ovako mažu i lažu“.

Mladi Vladin službenik je pokušao da smiri situaciju.

– Ljudi, ja bih najviše voleo da vas sve primimo. Ali shvatite, na spisku je 5.000 ljudi i nemoguće je da će svi biti primljeni. Uostalom, premijer će u naredne četiri godine primati građane – rekao je mladi službenik i izazvao efekat suprotan od željenog.

„Pa jel ovaj lud, ko ima vremena da čeka četiri godine“, „Kojih 5.000 prijavljenih, vidite da se niko ne pojavljuje. Zašto ne pustite ljude koji su ovde“, neki su od pristojnijih komentara koji su mogli da se čuju ispred zgrade Vlade u tom trenutku.

Jutarnju tišinu uveliko je zamenila buka gradske vreve. Beograđani su kretali na posao i pospano posmatrali građane koji su i dalje stajali ispred debelih drvenih vrata Vlade. Oko pola osam su se pojavili i „stalni“ protestanti. Sa poslovičnom ozbiljnošću su iz kombija iznosili transparente sa natpisom „Zaustavite potapanje Gračanice“, gotovo ne obraćajuži pažnju na gužvu ispred ulaza. Sunce je počinjalo da peče.

– Rekli su mi da čekam do tri sata. Ako Vučić bude imao vremena posle toga, primiće i nas koji smo ovde. A trebalo bi za mesec dana da dođe u Niš. Šta da radim? Čekaću…Ali nešto ne verujem – rekla nam je Ljiljana dok smo se pozdravljali.

Iza leđa čujemo mladog službenika Vlade koji čita imena poređana po azbučnom redu.

Vučić: Nije bilo lako

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je, nakon razgovora sa građanima, koje je od 5.30 do 18 časova primao u Vladi, da je zadovoljan jer je građanima posvećena neophodna pažnja, da su građani mogli da vide da brinemo o njima i istakao da je jedan deo problema građana rešen.

„Nije bilo lako Probajte da sedite, a da ne ustanete tri sata. Ja sam jedanput ustao za 13 i po sati, tako da nije lako. I rad iza toga zahteva ogromnu energiju čitavog kabineta“, naveo je Vučić.

On je dodao da će se razgovori s građanima organizovati jednom mesečno u Beogradu i jednom mesečno u nekom drugom gradu ili opštinskom mestu i da je sledeća destinacija Niš.