Jelica Minić: Vlast ne može beskonačno da ignoriše bunt

Ona tako komentariše izjavu evropskog komesara Johanesa Hana da vlast treba da uđe u dijalog sa demonstrantima.

Posle susreta sa srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem u Briselu, Han je na pitanje novinara kako gleda na demonstracije koje se svakodnevno održavaju u Beogradu i drugim srpskim gradovima odgovorio da smatra da je „to pravo svih“.

„Kad je u pitanju zemlja kandidat za članstvo u EU, očekujemo da svako ima mogućnost da izrazi ono što ga zabrinjava i da može da negoduje i demonstrira… To se odvija na miran način i to je u redu i smatram da je dužnost vlasti u zemlji da na pravi način reaguju na to i uđu u raspravu s ljudima, jer mora postojati interes da je u pitanju zajedničko kretanje ka evropskoj perspektivi“, rekao je Han. On je rekao da se to mora poštovati, što „pretpostavlja da vlasti budu u kontaktu s demonstrantima, da pokušaju da uđu u raspravu i nađu rešenja“.

Za Minić poruka je vrlo jasna – vlast ne može beskonačno da ignoriše bunt građana.

– Sa stanovišta EU, on je samim svojim trajanjem, masovnošću i razuđenošću širom Srbije dobio svojevrsni legitimitet. Pokazuje odlučnost nezadovoljnih, pre svega mladih građana Srbije, da nešto promene. Nije još sasvim jasno šta, mada su inicijalni zahtevi formulisani i obelodanjeni. Oni će se dalje uobličavati u skladu sa očekivanjima različitih interesnih grupa koje je ujedinilo nezadovoljstvo, ali je već jasno da su socijalni zahtevi i ogorčenost zbog nivoa korupcije i klijentelističkog karaktera vlasti, uz nemoć policijskog i pravosudnog sistema da samostalno deluju preovlađujući, navodi ona.

Kako dodaje, slučaj Savamale se već pojavljivao u komunikaciji EU sa vlastima u Srbiji, ali je to bilo ignorisano, kao i svi dosadašnji zahtevi građana.

– Očigledno, godinu dana ravnodušnosti imalo je svoju cenu. Kao da je „čista izborna pobeda“ počela da se pretvara u Pirovu pobedu. A Srbiji je potrebna stabilnost i poverenje pre svega građana, a potom suseda i EU sa kojom se vode pregovori o evropskoj budućnosti zemlje u politiku koju vlasti sprovode, kaže Minić.

Upitana da li je ta njegova izjava na neki način vid podrške demonstrantima, ona odgovara da formalno gledano EU ne zauzima stranu.

– Ona samo posmatra rezultat odnosa snaga. Na površinu nisu, barem za sada, izbili metodi gušenja protesta, ili pak njihov nasilni karakter, koji bi alarmirali zainteresovane EU posmatrače. Njih, doduše, interesuje vladavina prava, kao jedan od prioriteta u približavanju evropskim standardima i ispunjavanju uslova vezanih za dva ključna poglavlja 23 i 24, koja se na nju odnose. S druge strane, ocenjujući prednosti koje članstvo u EU donosi, građani takođe ističu u prvi plan vladavinu prava i efikasne institucije, što je pokazalo nedavno istraživanje BCBP, objašnjava ona.

Kako ukazuje, zato ovi protesti na neki način prizivaju sa ulice stvarnu primenu evropskih standarda u domenu osnovnih ljudskih prava.

– Dakle, sve dok se protesti odvijaju mirno, EU ih posmatra sa uobičajenom distancom – pa oni ne žive ovde. A novoizabrani predsednik Srbije je partner koga su dobro upoznali i sa kojim sarađuju bolje nego sa nekim drugim opcijama koje su prethodno bile na vlasti oko pitanja koja su im najbitnija u regionu. Demonstrante tek treba upoznati, navodi naša sagovornica.

Na pitanje da li je uopšte moguć razgovor vlasti i demonstranata, ona kaže da u vladajućoj koaliciji ima pragmatičnih ljudi, koji dobro poznaju tehnologiju vladanja još iz Miloševićevih vremena.

– I oni su nešto naučili iz građanskih protesta zime 1996/97. i oko 5. oktobra 2000. Tada su takođe građani bili nezadovoljni uslovima u kojima se odvijalo glasanje i rezultatom u koji nisu verovali. Zato, ne bih isključila mogućnost razgovora, ali kako vreme odmiče, ona će biti sve manja, zaključuje Jelica Minić.