Jović: Vulin kao da je srpski minister za Hrvatsku

On za N1 kaže da je u štampi često nailazio na vesti koje su pomirljive, a u naslovima je bilo nešto drugo, čak i najava ratova.

„U Hrvatskoj je slično, komentarišu se izjave srpskih političara, naročito Vulina, koji je izgledao kao ministar za Hrvatsku i nije imao pozitivnu ulogu u odnosima. Nekad se izjave izvuku i stvara se loša atmosfera“, kaže Jović.

Nedavno otkazanu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, Jović vidi kao rezultat šire situacije:

„Hrvatska gradi nacionalni identitet na devedesetim, naročito nakon 2013. kad je ušla u EU buknuo je osećaj da bi mogao da se preoblikuje nacionalni identitet. Sve dok je Hrvatska zarobljena u diskursu rata jako je teško videti dobre odnose. Svaka izjava je povod za sukob, a to je i bio povod za otkazivanje, ta interpretacija. Moramo se odmaći od rata ako hoćemo dobre odnose.“

Na pitanje da li balkanski političari rizikuju glasove na sledećim izborima kad afirmativno govore o komšijama, Jović je istakao da treba naći balans između sećanja i zaborava.

„Sećanje u funkciji odavanja poštovanja žrtvamna i osude onih koji su rat započeli, mi smo zarobljenici ideje da smo slavili rat, socijalistički diskurs je pozitivno govorio o ratu“, rekao je Jović i naveo da je problem u korišćenju nasilja.

„Ako se govori o ratu treba fokus biti na žrtvama i podsećati da se nikad ne dogodi. Ne možete živeti samo od uspomena“, rekao je Jović

Naveo je da je slušao Vučićev govor na Bezbednosnom forumu i da mu je zanimljivo što se predsednik Srbije prvi put osvrnuo na stanje u BiH u vezi s pitanjem Katalonije.

„Kosovo, Katalonija, BiH, to je bio redosled u njegovom govoru, to mi je zanimljivo. Treba postaviti pitanje – možda on zapravo govori o Kataloniji i očekivanjima i razočaranjima u kontekstu Republike Srpske, ona rečenica koja mi je bila kritička prema Madirdu, ali ako razmislite da je Srbiji možda veći interes uticaj u RS nego Kosovo, onda kritika Madrida ima smisla“, ocenio je Jović.

On primećuje da je Vučić u svom inauguracionom govoru otvorio dve teme- unutrašnji dijalog o Kosovu povezuje s pitanjem deklaracije o stanju srpske nacije.

„Niko nije otvorio temu reintegracije Kosova, Srbija ne znam da li zna šta hoće na Kosovu, da li ima plan za reintegraciju Kosova, zato mi se čini da je Srbiji pitanje Kosova manje važno od BiH i RS“, smatra Jović.

On je, kako je naglasio, zagovornik brzog ulaska svih zemalja zajedno, „jer što duže čekamo zemlje su u lošijem stanju, razlike su sve veće, a granice sve tvrđe“.

„Zemlje bi bile mnogo bolje da su u EU, postoje strepnje da te zemlje nisu dovoljno spremne, pa ni Mađarska nije spremna, Kipar je više podelejen od BiH. EU treba da se širi kad može i koliko može. Veliki su rizici od dugog čekanja“, ocenio je Jović.

Zagrebački profesor smatra da se jugoslovenski narodi nisu dobro poznavali, dodajući da je malo ljudi iz Beograda studiralo u Zagrebu, ili da je retko ko učio slovenački ili makedonski jezik.

„Ja imam studente koji su oduševljeni što im se ništa nije loše dogodilo u Beogradu. Studenti iz Srbije dolaze u Zagreb sa strahom da će im se nešto dogoditi, a to je zato što se ne poznajemo. Srbi govore o Hrvatima, a nisu Hrvata živog videli, i obrnuto“, rekao je Jović u Novom danu.