Kadija te tuži, kadija ti sudi 1

 Da li ima cenzure u Srbiji u ove dve godine ili su na delu necenzurisane laži – prosudite sami.“ Antinomnost ovakvog prosedea uočljiva je na prvi pogled: iako obećava da građanima neće nametati i sugerisati stav već da će im na bazi objavljenih medijskih sadržaja prepustiti da sami formiraju sud o njima, ona već i naslovom sugeriše a time i nameće da su izloženi sadržaji kao eksponati – necenzurisane laži.

Objavljeni medijski sadržaji nisu samo činjenični iskazi već i vrednosni sudovi. – Činjenični iskaz je produkt stvarnosti i odnosi se na ljudsku radnju, događaj, svojstvo, stanje, pojavu ili drugu okolnost koja se može registrovati čulima i utvrđivati dokazima. Pošto činjenice pripadaju prošlosti i sadašnjosti, podležu dokazivanju pa se, stoga, za činjenične iskaze i može reći da su istiniti ili neistiniti, odnosno potpuni ili nepotpuni. – Vrednosni sud, međutim, nastaje u misaonom procesu izražavanja ličnog stava, a pošto se svodi na mišljenje o nečemu, ne podleže dokazivanju pa se, stoga, za njega ne može reći da je istinit ili neistinit. Ali, može – da je pravilan ili nepravilan, u izražavanju drugačijeg ličnog stava.

Većinu izloženih medijskih sadržaja čine vrednosni sudovi, kao što su, na primer, mišljenja: da se „medijski mrak nadvio nad Srbijom“; da su „naše slobode u vanrednoj situaciji“; da „ovde ne postoji (medijska) cenzura već diktatura“; da „savamalsko noćno rušenje nije bilo moguće bez znanja i pomoći ministra policije“; da je „skrivanjem rušitelja u Savamali pređena crvena linija“; da je nasilje u Savamali bio „udar vlasti na državu“; da „prevremene izbore sazivaju politički lideri sa autoritarnom crtom“; da „intelektualci ne vole Vučića“… U ovakvim i sličnim medijskim sadržajima niko nema pravo da sugeriše opcije istine ili laži, ali ni da direktno ili, kao u ovom slučaju, zaobilazno nameće stav da su na delu – necenzurisane laži. To, naravno, ne može da čini ni politička stranka (pogotovo ako je na vlasti), jer negiranje vrednosnog suda predstavlja grubu povredu slobode mišljenja i izražavanja zajemčene članom 46. stav 1. Ustava Srbije. I stranka može imati vlastiti vrednosni sud o objavljenim medijskim sadržajima, ali se on ne može koristiti radi suzbijanja i gušenja drugačijih vrednosnih sudova.

Organizatoru izložbe smeta i karikatura. Pošto je i ona vrednosni sud, doduše, svojevrsnog metaforičnog izraza, takav način izražavanja mišljenja takođe ne podleže ispitivanju istinitosti pa se ne može proglasiti ni za laž.

Izložbeni eksponati u znatno manjoj meri sadrže i činjenične iskaze. Ukoliko su neki od njih neistiniti ili nepotpuni, Srpska napredna stranka mogla je da reaguje instrumentima prava na odgovor, ispravku ili odštetu predviđenim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji se mogu upotrebiti u određenim rokovima. NJihovim propuštanjem gasi se i pravo na zaštitu, a nju može pružiti samo nadležni sud. To važi i za stranku na vlasti. Ona je, međutim, proglašavajući sve izložbene medijske sadržaje „necenzurisanim lažima“, samu sebe stavila u položaj kadije koji i tuži i sudi.

S obzirom na rečeno, do izložbe sa naslovom „Necenzurisane laži“ nije ni moglo doći. Međutim, izloženi eksponati bi odgovarali izložbi čiji bi pokajnički naslov glasio „Građani, oprostite“.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.