Kako će pobeda Trampa uticati na predsedničke izbore u Srbiji?

Da li će dominirati populizam i nacionalizam u najsirovijem obliku i kako će se američka priča odraziti na „nominaciju“ u Srbiji, odnosno na to ko će sve uopšte ući u izbornu trku.

Sociološkinja Vesna Pešić smatra da bi ako talas entuzijazma da će novi američki predsednik pogurati srpstvo i vratiti Kosovo i da on baš voli Srbe ako istraje do izbora, mogao uticati na predsedničke izbore u Srbiji, te da bi moglo doći do obnove miloševićevsko-radikalske poziciju u znatno jačem obliku. Siniša Atlagić, profesor Fakulteta političkih nauka, pak smatra da u Srbiji neće tako lako doći do talasa nacionalizma poput onog iz devedesetih godina, makar i na ovdašnjim predsedničkim izborima pobedio neko ko je potpuno desno orijentisan.

Vesna Pešić za Danas kaže da se od Trampove pobede naivno očekuje da se prihvati srpski nacionalni program iz devedesetih kada je doživeo poraz i poraz se vezuje za Klintonove.

– Te nade će pojačati nacionalizam koji je već i bez Trampa u usponu sa SNS i SPS na vlasti i ulaskom u parlament SRS i Dveri. Ovaj talas entuzijazma da će Tramp pogurati srpstvo i vratiti Kosovo, iako po meni iluzorno, privremeno će dati vetar u jedra i takvom poraženom nacionalizmu velike Srbije. I ako istraje do izbora, kao i iluzija o Trampu koji navodno voli baš Srbe, može uticati na predsedničke izbore i obnoviti miloševićevsko-radikalsku poziciju znatno jače nego što je bila. Jer ona nikad nije otišla – ukazuje Pešić, odgovarajući na pitanje kako će se Trampova pobede odraziti na predsedničke izbore u Srbiji.

Na pitanje ima li Srbija dovoljno jaku intelektualnu snagu u društvu koja bi se tome suprotstavila, ona odgovara da je “naša racionalna elita koja je težila modernizaciji Srbije uvek bila slabija i da smo zato ostali zaostala i siromašna država, čekajući da se srpstvu poklope zvezde umesto da napredujemo i podignemo nivo života, obrazovanja i pravne države u korist naših građana”.

Upitana da li bi Vučić u ovakvim okolnostima mogao ipak da se kandiduje ona kaže da je “i bez Trampa to moguće ako i promil posumnja da bi neko drugi, koji nije SNS, mogao zauzeti to mesto”.

Siniša Atlagić za naš list kaže da ne misli da će Trampova pobeda imati veliki efekat na rezultat predsedničkih izbora u Srbiji, jer će se, prema njegovom mišljenju, euforija oko njegove pobede brzo slegnuti.

– Vojnoindustrijski kompleks u Americi je vrlo uticajan i postoji sistem u kojem grupa ljudi ne dozvoljava da se spoljna politika Amerike i njeni međunarodni odnose brzo menjaju bez obzira ko je predsednik. Pomeranje udesno, odnosno u više nacionalnu orijentaciju bi se dogodilo i bez pobede Trampa. To vidimo u Evropi, pogotovo u malim zemljama u kojima vlada strah od razaranja EU, te se razvijaju patriotski elementi – navodi Atlagić.

Prema njegovim rečima, veći deo intelektualne elite u Srbiji je uvek bio nacionalno orijentisan.

– Ma koliko to može čudno da zvuči, ali ona je u političkim i međunarodnim odnosima realnija nego devedesetih godina. U Srbiji neće tako lako doći do talasa nacionalizma poput onog iz devedesetih godina, makar i na predsedničkim izborima pobedio neko ko je potpuno desno orijentisan – smatra naš sagovornik. On dodaje da izraženi nacionalizam koji naginje ka onom iz devedesetih godina ne bi bio dobar.

Porast populizma i desnice u Evropi preliva se i u Srbiji, a očito je kulminirao reagovanjima povodom pobede republikanskog kandidata na predsedničkim izborima u Americi. Vojislav Šešelj, lider SRS, očekivano je trijumfalno reagovao, ali ništa manje srećni nisu ni Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić, koji su čini se na trenutak zaboravili na veliko prijateljstvo i prisnost sa drugim svojim uzorom Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije.

Na ozbiljnost porasta popularnosti nacionalista, posle Trampove pobede, ukazao je i evropski komesar za susedstvo i politiku proširenja Johanes Han. On je za Radio Slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje o neusklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU, rekao da donekle ima razumevanja za to što Srbija ne usklađuje svoju spoljnu politiku, ali niko ne treba da preteruje u tome. Kako kaže, prema onome što je već čuo o tome ko će na njima učestvovati, postoji rizik od jačanja nacionalista, a populistička retorika sigurno ne pomaže u tome.

Hanu je u petak, međutim, stigao i oštar odgovor iz Predsedništva, i to od savetnice za medije predsednika Tomislava Nikolića Stanislave Pak, koja je za Politiku rekla da su u Predsedništvu Srbije „zahvalni“ evropskom komesaru što i „pored svih problema koje ima EU“ nalazi vremena da se interesuje za predsedničke izbore u Srbiji. U Srbiji, dodala je ona, patriotizam ne znači mržnju prema drugima. „Tokom čitave istorije Srbija je zbog svog patriotizma bila brana Evrope i zato je to danas mala zemlja velikog naroda a mogla je da bude velika zemlja malog naroda“, navela je ona. Zbog toga, prema njenim rečima, EU treba da bude ponosna i da je upiše u svoja pravila kao uzor.

Čanak: Šešelj uvredama počeo kampanju

Bestidnim maltretiranjem i vređanjem Majkla Davenporta, žrtvujući ugled države i njenog parlamenta, Vojislav Šešelj počeo je svoju predsedničku kampanju, ocenio je Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. „Šljam i polusvet izašao iz tame da ponovo povede zemlju u ludilo, sramotu, beznađe i ratove. Da na svim stratištima i zgarištima pravi nova stratišta i zgarišta“, smatra Čanak. A za to što su danas u parlamentu snose odgovornost i svi oni koji su odbili zahtev Lige socijaldemokrata Vojvodine 2000. da se zabrani rad SRS i još nekolicini stranaka, te godinama svesno sprečavali sprovođenje Zakona o lustraciji sve dok on nije zastareo, istakao je Čanak. On je dodao da „jednaku, ako ne i veću odgovornost ima i Haški tribunal koji jedanaest godina nije bio u stanju da osudi Šešelja i da ga stavi iza rešetaka, gde mu je mesto“.