Foto: Sajt opštine Bujanovac

Kamberi je uoči početka sastanka Koordinacionog tela sa predsednicima tri opštine sa juga Srbije ukazao da najviši rukovodioci Srbije „stvaraju bauk da će Albanci zauzeti Vranje“ i da se ruše konkursi za privatizaciju kada se kao kupac pojavi Albanac.

„Kao albanska zajednica mi smo pokušali u korektnom političkom procesu da budemo partneri i da rešimo sva životna pitanja, ali ako najviši rukovodici stvaraju bauk da će Albanci zauzeti Vranje i da Albanci ne treba da kupuju imovinu na konkursima za privatizaciju, onda je to jasna slika da država ne želi te građane“, smatra Kamberi.

Kamberi je ocenio da je briselski dijalog pitanje Kosova i Srbije, ali da su albanski predstavnici u Srbiji tražili da se njihovi problemi nađu na pregovaračkom stolu.

„Treba da se nađe rešenje koje će zadovoljiti manjine u ovom delu Zapadnog Balkana, ako se žele stvarati dugoročni i stabilni odnosi Kosova i Srbije“, smatra Kamberi.

Upitan kakav je njegov stav po pitanju eventualne razmene teritorija, Kamberi je rekao da smatra da tri opštine na jugu Srbije u kojima žive Albanci, a koje je nazvao „Preševskom dolinom“, treba posmatrati kao jednu celinu.

Ilustrujući odnos Srbije prema Albancima, Kamberi je rekao da je konkurs za privatizaciju Duvanske industrije Bujanovac poništen kada se kao kupac pojavio Albanac, a da je na ponovljenom konkursu Duvanska industrija prodata firmi iz Novog Sada.

Stanković je rekao da ne želi da polemiše sa Kamberijem, ali da smatra da to nije tačno i da na konkursima učestvuju svi, a da pobedi onaj ko ponudi najbolje uslove.

„Uzmimo centralni restoran Simpa pored Kulturnog centra, ko ga je kupio, Albanac. Svi učestvuju na konkursu i ko ima najbolje uslove, on dobije“, odgovorio je Stanković.

On je ukazao da su svojevremeno predstavnici Albanaca prekinuli saradnju u sprovođenju programa od sedam tačaka za rešenje problema na jugu Srbije, zbog nezadovoljstva rasporedom mreže sudova i tužilaštava.

Stanković je, na pitanje o promeni granica, odgovorio da Koordinaciono telo ima mandat da koordiniše rad i da on nije uključen ni u kakve razgovore o toj temi, niti zna njihov sadržaj.

Ono što znam iz razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice, ne najvišim državnim funkcionerima, da ne postoji nikakva potreba i da neće biti nikakve razmene teritorije, podvukao je Stanković.

I predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić je saglasan da će ta opština ostati deo države Srbije, istakavši da u Medveđi nema inicijative za promene granica.

Arsić je ocenio da su odnosi Srba i Albanaca u Medveđi veoma dobri i da je to primer dobre multietničke saradnje.

„Mislim da do toga neće doći, sigurno građani Medveđe ne bi bili za to“, rekao je Arsić, odgovarajući na pitanje o eventualnoj promeni granica.

On je rekao i da su Srbi većinsko stanovništvo u Medveđi i da ne razume zašto se Medveđa povezuje sa Preševom, koje je od nje udaljeno skoro 200 kilometara.