Klačar: Nekoliko diskutabilnih stvari

On je rekao da CeSID neće iznositi svoju procenu rezultata, ako drugi krug predsedničkih izbora bude zavisio od tih glasova. Iz ugla posmatrača, niko, pa ni CeSID, ne može biti prisutan prilikom glasanja na 90 biračkih mesta na Kosovu, objasnio je Klačar.

Kako je ukazao, CeSID nema pravo da posmatra izbore na Kosovu i Metohiji, a tako je bilo i za izbore 2016. i 2014.

Jedine adrese koje mogu dati neku vrstu informacija kako je proteklo glasanje na Kosovu su stranački kontrolori i predstavnici OEBS, ako budu raspoloženi da o tome govore, rekao je Klačar.

Nažalost, nevladine, neutralne posmatračke misije neće moći da pruže nikakav uvid u podatke i CeSID u svom uzorku neće imati podatke o glasovima na Kosovu, precizirao je Klačar.

On je najavio da će glasovi sa Kosova prikupljeni sa 90 biračkih mesta biti transportovani do Vranja i Raške.

Ukoliko se desi situacija da drugi krug bude zavisio od nekoliko hiljada glasova, CeSID neće izaći sa svojom procenom u izbornoj noći, jer je rezultat suviše neizvestan, rekao je Klačar.

Jer, napomenuo je on, ne možemo da znamo kako je glasalo 30.000, 40.000 ili 50.000 ljudi na Kosovu.

Ključnu sliku trebalo bi da nam daju stranački kontrolori kandidata, biće ih tri, jedan iz vladajuće koalicije i dva iz opozicije, naglasio je Klačar.

Oni bi, kako je objasnio, morali da se potrude da taj posao na licu mesta urade na najbolji način i da izveste o eventualnim izazovima na samim biračkim mestima ili pri brojanju glasova u Vranju i Raškoj.

Prema rečima Klačara, teško je predvideti da li bi glasovi sa Kosova mogli da presude da li će biti 2. kruga.

Ako vidimo da zaista ti rezultati mogu da utiču, plus glasovi iz dijaspore i zatvora, u koje takođe nijedna posmatračka misija ne može da ima uvid, mi ćemo da se ogradimo da ne možemo da objavimo finalnu projekciju.

Klačar je izjavio da postoji nekoliko diskutabilnih stvari u ovom izbornom procesu i medju njih, osim sastava Republičke izborne komisije (RIK) i glasanja na Kosovu, ubrojao i odluku RIK da zapisnik sa biračkih mesta može da se menja u RIK u Beogradu, ukoliko oni nisu dobro popunjeni na biračkim mestima.

To je prilika i veliki posao za kontrolore da taj proces kvalitetno iskontrolišu, ocenio je Klačar.

Jedina dobra stvar je ta međusobna kontrola ljudi iz različitih štabova, istakao je Klačar, koji smatra da je veoma važno da oni budu pažljivi u popunjavanju zapisnika.

Ako bilo šta sumnjaju, ne treba da potpišu zapisnik, ali da imaju njegovu kopiju da bi se videlo da li je bilo zloupotreba, objasnio je Klačar.

Prema njegovim rečima, ima i nekih dobrih novina koje je RIK uvela, kao što su ID kartice za članove biračkih odbora, dodatni zaptivači za vreće sa izbornim materijalom i obuke za biračke odbore.

Sve vreme govorimo da RIK zakonstki strukturno nije dobro postavljen i dok se ne promeni zakon RIK se kreće u uskom manevarskom prostoru i ne može da kvalitetno sprovede izborni proces do kraja, ocenio je Klačar.

On je rekao da pravila RIK o važnosti listića nisu nova i u zakonu su od 2012. i biće prihvaćeni i listići koji nisu uobičajeno popunjeni, ako neizostavno može da se utvrdi za koga je glas.

Međutim, najsigurnije, najbolje, najefikasnije i najklakše rešenje, po zakonu, jeste da se zaokruži redni broj. Ili ime kandidata ili predlagač, i to ni na koji način neće dovesti listić u pitanje, objasnio je Klačar.

Sva druga rešenja, koliko god formalno dozvoljena, mogu da izazovu zabunu u biračkom odboru i da se na kraju glas ne prizna i ode u nevažeće listiće, ukazao je Klačar.

Nema potrebe za tim rizikom, rekao je Klačar i pozvao birače da zaokruže samo redni broj kandidata.

On je predočio da domaće posmatračke misije sve teže nalaze resurse za svoj posao, dok strani posmatrači nisu zainteresovani za ove izbore u meri u kojoj bi trebalo.

To je neka vrsta paradoksa, iako smo se složili da neke stvari ne funkcionišu najbolje, ocenio je Klačar, koji jedino objašnjenje vidi u tome da Srbija ipak pripada krugu zemalja na evropskom putu, pa se pretpostavlja da su neki demokratski standardi osvojeni.

On je zaključio da nema indicija da će izlaznost na ove predsedničke izbore biti manja nego na prošlogodišnjim parlamentarnim, kada je bila 56 odsto.

Verujemo da će izlaznost ovog puta biti ista, slična toj ili za neki procenat veća, imajući u vidu kandidata Belog Preletačevića, koji bi mogao da utiče na izlaznost mladih.

Međutim, veoma je važno da javnost zna da u Srbiji, umesto 6,7 miliona upisanih u birački spisak, imamo oko 5,3 do 5,5 miliona ljudi koji realno mogu da glasaju, smatra Klačar.

Jer, kako je objasnio, ima mnogo ljudi kojima nisu dostupna biračka mesta i veliki je broj ljudi u inostranstvu koji se formalno vode u Srbiji.

Prema oceni Klačara, u Srbiji izlaznost od 57 odsto u praksi znači odziv veći od 70 odsto, tako da nema velikog prostora za njegovo povećanje.

Na predsedničkim izborima u nedelju 2. aprila CeSID će imati 700 svojih posmatrača na 600 biračkih mesta. Prvi put će u izbornom danu predstavljati rezultate uživo na tri televizije, onako kako u realnom vremenu budu pristizali.