Foto: Beta/Emil Vaš

Sagovornici Danasa još kažu da fokus opozicije ubuduće ne treba da bude ovo hapšenje, već bi alternativa vlasti morala da bude proaktivnija u izlaženju u susret očekivanjima građana.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, među opozicionarima se u ovom trenutku postavlja pitanje šta će posle ovih događaja odlučiti DS u vezi sa bojkotom. Kako nam je objašnjeno, već sad je stvoren utisak u javnosti da bi eventualno nejedinstvo unutar Saveza za Srbiju, čiji je DS član, po pitanju bojkota bio jak udarac za opoziciju i loš predznak za uspešnost bojkota, što vlasti ide u prilog.

Naši sagovornici ponavljaju da unutar DS postoji ozbiljna struja, vezana za poslaničku grupu, koja ne želi bojkot i koja bi, kako je Danas već pisao, mogla u septembru zbog toga i da krene i u pokušaj smene predsednika Zorana Lutovca. Argumenti te struje protiv Đilasove ideje bojkota posle hapšenja mogu da ojačaju.

Naznaku onoga što će se dešavati u DS možda će moći da da subotnja sednica Predsedništva ujedinjene DS u proširenom sastavu, koja će biti održana u hotelu „Petrus“ u Paraćinu. Kako nam je nezvanično rečeno, biće doneta uslovna odluka o bojkotu, odnosno da će se ići u bojkot ako se ne ispune zahtevi do 15. septembra.

Politikolog Nikola Mladenović za naš list kaže da su povodom hapšenja predstavnici vlasti i opozicione stranke izneli međusobne optužbe.

– Kao građani nemamo način da saznamo šta je istina do sudske presude, te možemo da se nadamo i očekujemo da će u razumnom roku doći do presude po optužbama. Samo je sudska presuda ono po čemu možemo da prosuđujemo o nečijoj odgovornosti, ali i o stanju naših institucija. Međutim, postoji nešto što jeste vidljivo već sada. Nije dobro za Srbiju ako se predstavnik vladajuće stranke ogluši o Ustavom garantovanu pretpostavku nevinosti. Očigledno je da je povodom priviđenja pomenutih lica odmah započeto iznošenje ozbiljnih optužbi, i to ne na račun privedenih, koji su medijski u drugom planu, nego na račun predsednika opozicione stranke. Ovakva praksa je upravo ono što može da dovede u sumnju nezavisan rad državnih institucija i osnovanost ovog konkretnog čina privođenja. Nikome od privedenih nije dokazana krivica, te se još uvek ne može govoriti o kriminalu. Štaviše, ako se sugeriše da je pomenuti političar faktički nalogodavac kriminalnih radnji, zašto i on nije priveden? – navodi Mladenović.

Kako dodaje, opozicija je mogla bolje da reaguje u datoj situaciji.

– Umesto da prihvata igru optužbi i kontraoptužbi usmerenih protiv jedne osobe, treba da se fokusira na ono što je proverljivo: postupanje predstavnika vlasti i institucija. Mislim da privođenje po sebi ne menja suštinu razloga za ili protiv učešća na budućim izborima ili u eventualnom „dijalogu“ vlasti i opozicije. Stanje demokratije i medijskih sloboda je veoma loše i pogoršava se u proteklim godinama na osnovu relevantnih procena. Ništa se povodom ovoga nije promenilo u proteklih nekoliko dana. Međutim, jedna opasnost je da članice SZS i pridruženih stranaka nastupaju „svaka za sebe“. U proteklim mesecima je već bio nemali broj slučajeva da su one solirale. Ako se stranke suoče sa povećanim pritiskom ili podsticajima na ličnom nivou, ovo može da podstakne rasturanje opozicionog jedinstva. Takođe, ako postoji makar mala šansa da u optužbama povodom privođenja ima osnova, to će smanjiti sklonost drugih opozicionih lidera na međusobnu saradnju. Niko ne želi da bude asociran sa „kriminalcem“. Mogući test jedinstva bi bio i taj da li će druge stranke da podrže SSP u vezi sa privođenjima – ukazuje naš sagovornik.

Kada je reč o odluci DS, gledanoj u kontekstu hapšenja, on kaže da se povećava neizvesnost u vezi sa daljim nastupom te partije.

– Ova stranka pokazuje unutrašnje nejedinstvo u vezi sa daljim kursom. Takođe, stranka je otvorila pitanje ujedinjenja i ukrupnjavanja. Do daljeg, prilike su da će, nažalost, ova stranka da nastavi da čini ono za šta su je optuživali – da se bavi sobom – smatra Mladenović.

On navodi da opozicija do sada nije uspela da iskoristi potencijal protesta na ulicama.

– Umesto da momentum protesta pretoči u unapređenje sopstvenih kadrova i političke ponude, do sada je delovala bledo i neuverljivo. Izgleda da je propustila priliku kada je vlast bila u defanzivi i da sada sama ima više izazova. Najbolje što bi opozicija mogla da čini je da bude više proaktivna i da više ide u susret očekivanjima građana. Ovo bi postigla time što bi iskoristila sve moguće prilike i forume da ukazuje na institucionalne probleme i da nudi alternativu. Nedostatak alternative je ono što tera građane u pasivnost i apatiju. Bojkot izbora nije rešenje po sebi. Takođe, stranke ne bi trebalo da misle da bi građani koji bojkotuju izbore i podržali opoziciju sa neubedljivom ponudom na nekim budućim izborima – zaključuje on.

I Luka Božović, autor podkasta „Dva i po analitičara“, smatra da fokus opozicije ne treba da bude hapšenje kao još jedna tema kojom će dokazati da je Vučić to što jeste.

– Daleko je važnije da opozicija govori o politikama, predlozima koji se tiču konkretnih pitanja – ukazuje Božović.

On za Danas kaže da SNS godinama ponavlja iste stvari o Đilasu.

– Mislim da su radi slanja poruke svojim biračima napravili taj korak i odlučili se za hapšenja. To je na neki način odgovor svima koji su rekli pa ako tu nečega ima, zašto ne uhapsite Đilasa. Rekao bih da je akcija pažljivo smišljena, jer je Ana Brnabić odmah rekla kako joj je žao što nisu mogli da terete Đilasa jer nije on ništa potpisivao, a onda i nastavila političku kampanju govoreći besmislice da je Đilas taj koji utiče na nezavisnost sudstva – navodi Božović.

Prema njegovim rečima, Đilasova reakcija je bila brza i efikasna, ali prilično mlaka s obzirom da je jasno da je cilj hapšenja da se njemu nanese šteta i da je po sredi čisto političko pitanje.

– Mislim da je razumeo da on na tom pitanju ne može da mobiliše građane i da je to razlog mlake reakcije. Rejting Dragana Đilasa, njegove partije ili SZS ovo neće preterano uzdrmati. U pitanju je blok koji ne pokazuje da se bavi neopredeljenim biračima, koji okuplja ljude koji već imaju jasne stavove, i teško je očekivati da će ih ovo uzdrmati. Treba imati u vidu i činjenicu da ovo jeste pritisak pred najavljeni bojkot koji Vučiću otežava situaciju. Čak deluje da je ovo poruka Aleksandra Vučića i da on kaže, evo, to će se dešavati ako bojkotujete i tako će izgledati moja kampanja – navodi naš sagovornik.

Glavni odbor SSP 1. septembra

Stranka slobode i pravde na čijem je čelu Dragan Đilas 1. septembra održaće sednicu Glavnog odbora na kojoj bi trebalo da bude potvrđena odluka o bojkotu narednih izbora. Predsedništvo SSP je 1. jula donelo odluku da odmah treba proglasiti bojkot, ali pošto su ostale članice želele da se sačeka septembar, to je SSP prihvatio.

Povezani tekstovi