Konačno uređeno finansiranje organizacija

Ciljevi delovanja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Srbije. Takođe, ne mogu biti usmereni ni na kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.

Pored vladajućih stranaka, podršku ovom zakonu najavile su i pojedine opozicione partije. Poslanici SRS zatražili su da se predloženi tekst povuče iz skupštinske procedure, iako smatraju da je donošenje tog zakona neophodno.

Predstavljajući zakonski predlog u parlamentu, ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković objasnio je da će udruženje moći da osnuju najmanje tri lica, od kojih jedno mora imati prebivalište u Srbiji. Udruženja uz overenu pisanu izjavu zakonskog zastupnika mogu da osnivaju i maloletne osobe od 14 godina. Prema rečima ministra, zakon će prvi put urediti delovanje stranih udruženja, a biće olakšan i postupak registracije u vidu prijave rada udruženja Ministarstvu za državnu upravu, čime stiču status pravnog lica.

Udruženja, međutim, neće biti obavezna da se registruju, ali će morati da deluju u skladu sa zakonom, dok će o njihovoj zabrani u zakonom propisanim uslovima brinuti Ustavni sud. Zakon o udruženjima obezbeđuje punu slobodu i njime se stvaraju uslovi za odgovorno postupanje udruženja, kao i nadležnih organa, odnosno „partnerski odnos države i civilnog sektora“, objasnio je ministar i dodao da će prelazni period za prelazak udruženja na novi zakon biti godinu dana.

Marković je ukazao da je Srbija poslednja u regionu koja nije donela savremeni zakon iz ove oblasti, dok je postojeći star gotovo dve i po decenije. U Srbiji je prvi put Zakon o zborovima i udruženjima donet 1881, a postoje organizacije koja deluju više od jednog veka, kao što su udruženja inženjera ili lovački savezi.

Predlogom zakona uređen je i način sticanja imovine udruženja, tako da se imovina stiče od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi. Udruženja mogu da računaju i na sredstva iz budžeta.

Vesna Pešić, poslanica LDP-a, pozdravila je predloženi zakon navodeći da će ga ta stranka podržati. Ona je pohvalila tekst tog akta uz objašnjenje da je dobro napisan i da se njime uređuje i finansiranje udruženja, što do sada nije bio slučaj.

Zoran Nikolić iz DSS-a zamerio je što u predloženom zakonu „nema dovoljno transparentnosti“ u finansiranju udruženja i što se jasno ne vidi „gde pare odlaze“.

Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe Napred Srbijo, ukazao je da predloženi zakon decidirano ne zabranjuje osnivanje sekti jer je teško dokazivo koja sekta je zabranjena, a koja dozvoljena, niti je taksativno navedeno šta se podrazumeva pod sektom. On je ocenio i da nije dovoljno regulisano finansiranje nevladinih organizacija iz inostranstva. Jedna od zamerki je i što država nema tačan podatak koliko u Srbiji trenutno ima NVO, već se barata okvirnim podatkom od oko 35.000 organizacija.

Pravosudni zakoni zatrpani amandmanima

Na set pravosudnih zakona podneto je više od 300 amandmana. Najviše amandmana, 124, podneto je na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Na Predlog zakona o sudijama podneta su 63 amandmana, a na Predlog zakona o uređenju sudova 53 amandmana. Na predloženi zakon o Visokom savetu sudstva podneto je 38 amandmana, a na predloženi zakon o Državnom veću tužilaca 11 amandmana. Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije juče je razmotrio predložene amandmane i, kako navodi Vlatko Ratković, član ovog odbora i predsednik Zakonodavnog odbora, prihvatio čak trećinu amandmana na predloge pravosudnih zakona.