Korporativno lobiranje u Evropskoj uniji

Robert Šuman, glavni arhitekta Evropske zajednice za ugalj i čelik, svojevrsnog saveza zasnovanog pre svega na ekonomskim interesima, kao da je anticipirao da je uspostavljanje dugoročnog prijateljstva i povezanosti evropskih zemalja moguće i najlakše izvodljivo njihovim međusobnim obavezivanjem na ekonomsku saradnju. U taj poduhvat se ušlo na temeljima razrušene i, od bremena tek završenog rata, umorne Evrope. Ništa je nije moglo pokrenuti brže od potrebe da se uspostave dugotrajni mir i ekonomsko blagostanje.

Mnogo je elemenata koji Evropsku uniju čine specifičnom zajednicom. Zastupanje društvenih interesa jedan je od najznačajnijih procesa koji se odigravaju unutar EU jer joj daje neophodan impuls za promene, razvoj i postizanje unutrašnjeg sklada. U tom procesu važno mesto zauzima i zastupanje korporativnih interesa u institucijama Evropske unije.

Zastupanje društvenih interesa je neophodna karika, kako u nastanku funkcionalne države, tako i u njenom daljem razvoju. Društveni interes pokazuje da postoji opšti konsenzus oko toga na koji način društvo želi da se organizuje, u kom pravcu želi da se razvija, šta su osnovne društvene vrednosti, koji su osnovni politički, ekonomski i kulturni interesi društva.

Od izuzetnog je značaja da ovi interesi imaju legalne, zakonom uređene kanale putem kojih se predstavljaju donosiocima odluka. Time ne samo da se podstiče participacija građana i podiže transparentnost institucija nego, što je najvažnije, odluke, zakoni i druga pravila imaju društvenu utemeljenost, a to je osnova stabilnosti i trajnosti svake zajednice.

Korporativni interesi dominiraju u lobističkim procesima koji se odigravaju u okviru institucija EU. Oni su važni ne samo za one koji žele da maksimalizuju svoj profit već i donosiocima odluka, koji na taj način stiču uvid u potrebe privrede i trendove koji su na snazi. Privrednici će, naravno, uvek pokušavati da se izbore za što bolju poziciju na tržištu, dok je zadatak administracije da proceni u kojoj meri je u javnom interesu da se donese odluka koju oni zastupaju.

To je zanimljiva utakmica u kojoj dolazi do sudara između sveta kapitala, sveta rada, ekoloških, zdravstvenih, regionalnih ili organizacija koja se bore za prava potrošača i mnogih drugih. O njenoj regularnosti brinu odlučioci u institucijama EU, kao nepristrasne sudije kojima jedini interes treba da bude interes ljudi koji žive na prostoru Evropske unije. U tome imaju manje ili više uspeha, ali važno je da je lobistički odnos proces koji godinama napreduje i na polju transparentnosti i na polju efikasnosti.

Srbija je u fazi pristupanja EU, kada je od suštinske važnosti priprema svih segmenata društva za ravnopravno učešće u životu unutar EU. Zbog nedovoljnog poznavanja funkcionisanja same EU, načina na koji se donose odluke i uticaja tih odluka na poslovno okruženje u zemlji i inostranstvu, zbog manjka ljudskih i finansijskih resursa, sporog i komplikovanog procesa pridruživanja EU, kompanije ne prepoznaju interes u ulaganju sredstava u lobiranje na nivou EU.

Kapaciteti za lobiranje u korist poslovnih interesa srpskih kompanija oskudni su i zbog neshvatanja samog pojma lobiranja, njegovih tehnika, pravila i procesa koji se na planu lobističke delatnosti odvijaju u EU, kao i nepoznavanja potencijalnih protivnika i saveznika srpskih privrednika u turbulentnoj lobističkoj areni EU. Negativna društvena percepcija lobiranja i neregulisanost ove oblasti u Srbiji ne doprinose unapređenju sposobnosti predstavnika biznisa za zastupanje svojih interesa pred institucijama EU.

Ukoliko se domaći privredni subjekti i njihova udruženja na vreme ne transformišu u aktivne učesnike u procesu donošenja odluka u institucijama EU, pouzdane saveznike svojih evropskih partnera i proaktivne zastupnike svojih interesa, biće statisti na marginama glavnih evropskih tokova. Umesto da doprinesu bogatstvu EU, oni će biti, a sa njima i celokupna srpska privreda, svedeni na pasivne izvršioce. Zato je osnovni cilj ove knjige da doprinese osposobljavanju srpske privrede za zaštitu i promovisanje njenih interesa na nivou EU, kao i za punu integraciju i uticaj na izgrađivanje boljeg poslovnog okruženja u EU i da ubrza taj proces.

Shvatanjem i prihvatanjem evropskog modela zastupanja korporativnih interesa, tj. lobiranja za korporativne interese u institucijama, može se napraviti snažan korak i u pravcu modernizacije Srbije. Iz tih razloga u nekoliko poglavlja pokušaću da objasnim šta je to lobiranje, kako je uređen odnos institucija EU i lobista, kako se lobira, ko su najznačajniji zastupnici korporativnih interesa, kao i neke zanimljive primere lobiranja.

Ovaj zadatak će biti utoliko teži iz razloga što u Srbiji gotovo da ne postoji literatura koja se bavi ovom temom, što govori o neprepoznavanju benefita koje Srbija može imati od uvođenja ovakve prakse u politički i ekonomski život. Naučna, politička i naročito poslovna elita, koja prva treba da pokrene inicijativu za usvajanje ove prakse, mora da uvidi i promoviše značaj zastupanja poslovnih interesa kroz jasno definisane institucionalne okvire. To je najbolji put ka sazrevanju odnosa politike i ekonomije, čime se dobija i široka podrška društva da najbolji političari i najbolji privrednici budu predvodnici društvenog progresa.

Tekst je Uvod u knjigu Korporativno lobiranje u Evropskoj uniji autora Marka Drajića

Promocija knjige će biti održana 29.01. u EU info centru u 12h