Arhivska fotografija

Znam da postoje zahtevi i na Balkanu i u EU da se ubrza prijem novih članica, ali bih bila oprezna i ne bih očekivala da će se uskoro izaći sa bilo kakvim rokovima, izjavila je za RTS predstavnica Nemačkog Maršalovog fonda, Rosa Balfur.

Ona je u pogledu proširenja ipak očekuje da jedan broj članica i institucije EU ubrzaju svoje aktivnosti.

Prema ocenama stručnjaka, ubrzanje integracija zavisiće od sposobnosti kandidata da se reformišu u ključnim oblastima u kojima je proteklih godina bilo i nazadovanja.

Srđan Cvijić iz Fonda za otvoreno društvo u Briselu predviđa da bi proširenje Unije bilo ubrzano kada bi zemlje regiona poboljšale stanje u oblastima vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije.

„Ako vidimo taj napredak na Balkanu, imaćemo i ubrzanije proširenje“, zaključio je Cvijić.

Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana očekuju svoje mesto u EU, ali se, za sada, jedino zna da će u martu 2019. Velika Britanija izaći iz Unije, dok su rokovi za prijem novih članica manje jasni.

Uspešnost pregovora u Bregzitu uticaće na dinamiku prijema Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, a važno je i da li će proevropska vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona imati pozitivan stav povodom širenja Unije na Balkan, navodi RTS.

Balfur, međutim, podseća da, u slučaju Srbije, postoji i uslov da se u potpunosti primeni sporazum Beograda i Prištine.

Postoje prepreke koje bi zemlje regiona trebalo da prevaziđu, a ne toliko sam Brisel, predočila je Balfur.

Ona smatra da je realistično očekivati prijem najmanje jedne ili dve nove članice u periodu od pet godina, počev od 2019. godine.

Datumi i rokovi su važni, ali stručnjaci napominju da je za građane presudan kvalitet samog procesa.