Foto: www.wikipedia.org

Čović ponašao kao advokat predsednika Srbije Aleksandara Vučića, a da je Bakir Izetbegović ispravno postupio, prenosi klix.ba.

Lagumdžija najsramotnijim ponašanjem smatra ponašanje Čovića i kaže da je on poručio Hrvatima u BiH da imaju spoljnopolitička viđenja kakva im odredi Beograd

Poruke, koje su iznesene na konferenciji za medije, a na kojoj su učestvovali članovi Predsjedništva BiH Dragan Čović, Bakir Izetbegović i Mladen Ivanić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jasno govore da sastanak šefova dve države, s državničke tačke gledišta. nije trebalo da se održi, ocenio je Lagumdžija.

„Vučić je pre nekoliko meseci bio u zvaničnoj poseti BiH. Uzvratna poseta šefa države drugom šefu države mora biti dobro pripremljena i mora imati cilj, odnosno konkretan rezultat. Mi smo juče videli da njihova poseta nije imala nikakvih rezultata“, rekao je Lagumdžija.

On je podsetio na jučerašnju izjavu da su ekonomski odnosi Srbije i BiH mnogo bolji nego što su politički odnosi „koji nisu loši“.

Lagumdžija ističe da je ilustracija toga da su članovi Predsedništva BiH i Srbije razgovarali kako da se otklone barijere piletine i piva, odnosno čelika i šećera.

„To nisu teme ni za sastanak ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića s ministrom za trgovinu, turizam i telekomunikacije Srbije Rasimom Ljajićem“, rekao je Lagumdžija.

On se osvrnuo i na izjave date o temi izgradnje autoputa Sarajevo-Beograd.

„Slušajući konferenciju za medije, imao sam osećaj kao da Srbija nudi BiH da se napravi autoput između Sarajeva i Sandžaka, a ne Sarajeva i Beograda“, rekao je Lagumdžija i ocenio da Srbija pokušava da uzme kompletnu Drinu.

„Najveći dar-mar je nastupio kada je počeo razgovor o hidrocentralama. Te hidrocentrale su pokazale da je priča o granici samo pokriće za mnogo veću priču. Tu se videlo da se Vučić ponašao kao neko ko će nam nešto dati. Pa nije Drina srbijanska hedija da nam je daju. To je arogantni nastup iz kojeg se vidi da je hidrocentrale na Drini i Bajina Bašta i Zvornik ustvari uzurpirala Srbija“, rekao je Lagumdžija.

Na pitanje kako komentariše izjavu da se teritorije dele po principu „metar za metar“, Lagumdžija je odgovorio da se tu vidjelo kako se pitanje granice rješava metodom pijačarskog nastupa.

„To su međunarodnopravni odnosi i tu se ne nastupa na način ‘ja ću tebi dati dva kilograma jabuka, a ti meni dva kilograma krušaka’, rekao je Lagumdžija

U slučaju granice sa Srbijom, on je rekao“ spominjati 4+19 hektara u zamenu za teritoriju gde druga zemlja hoće, zapravo predstavlja priznanje da tih 4+19 hektara ne pripada Srbiji“.

„Time se priznalo da se hidrocentrala, neovisno o tome da li pripada Srbiji ili i Srbiji i BiH, ustvari nalazi na teritoriji obe zemlje. Tu dolazimo do kapitalnog pitanja, odnosno pitanja granice, ali ne kako je to Vučić rekao ‘administrativnih granica’. To su prestale biti administrativne granice pre 25 godina odlukom Badinterove komisije, kada su sve granice postale međudržavne granice. One po Badinteru idu tačno sredinom reke Drine, što znači da Drina jednako pripada Srbiji i BiH“, rekao je Lagumdžija.

On smatra da se nakon jučerašnjeg sastanka jasno videlo da Srbija preko centrala pokušava uzeti Drinu i razbiti koncept Badinterove komisije.

Začudio sam se što Čović usred Beograda uvodi princip ‘metar za metar’ kao princip koji treba da važi i kod uređenja definisanja granica s Republikom Hrvatskom“, rekao je Lagumdžija.

On je rekao da je ostao šokiran Vučićevim i Čovićevim izjavama kako su oni dobar deo onog što su izneli na konferenciji za medije u vezi s državnom granicom zapravo usaglasili u Sarajevu.

„Istup Bakira Izetbegovića je najblaža forma njegovog obraćanja. Ustvari, šta je rekao Izetbegović? On nije uopće ulazio u detalje, jer ne verujem da je bio pripremljen za stvari koje su izrečene. Izetbegović je rekao jednostavnu rečenicu da će se spoljna politika BiH određivati u Sarajevu, odnosno u Predsedništvu BiH, u skladu s Ustavom BiH. I to je nekom sporno? Za mene je skandalozno što Čović nije rekao da je Izetbegović apsolutno u pravu“, rekao je Lagumdžija.

On je zaključio da je postala navika da se u BiH ne traže državnici, već poglavice koje pristanu da budu proglašeni „direktorima nekih drugih filijala u BiH“.