Legitimno sredstvo često bez vajde

Nastavak sa 1. strane
Srpski pokret obnove je u sazivu 1997-1999, kada je imao 45 poslanika, bojkotovao rad parlamenta, jer skupštinska većina nije htela da formira anketni odbor za rasvetljavanje ubistva na Ibarskoj magistrali. Šest meseci smo bili izvan parlamenta. Naše iskustvo iz tog perioda je da bojkotovati parlament nije dobro. Nikome ne bismo preporučili bojkot, jer nismo postigli cilj. Hteli smo da skrenemo pažnju na sebe, a za tih šest meseci samo smo sebi naneli štetu. Olakšali smo put vladajućoj koaliciji SPS i SRS, jer nas nigde nije bilo, izmešteni smo iz medija i parlamenta. U skupštinskom sazivu 2000. SPO nije imao predstavnike – poručuje potpredsednik i poslanik SPO u više mandata Sanja Čeković, odgovarajući na pitanje Danasa hoće li ova stranka koristiti bojkot u radu parlamenta.

Čitanje telefonskog imenika kao vid opstrukcije

Prema saznanjima članice Predsedništva G17 Plus Suzane Grubješić, bojkot je legitiman način političke borbe u svim parlamentarnim demokratijama, s tim što postoje različiti vidovi opstrukcije rada parlamenta.

– To su, recimo, neograničeno pravo na obraćanje, pa su u američkom parlamentu čitali telefonski imenik, obaranje kvoruma i demonstrativno napuštanje sednica kao kod nas, podnošenje na stotine i na hiljade amandmana na zakone, kao i definitivno napuštanje, odnosno bojkot, parlamenta. Sve poslaničke grupe imaju pravo da ih koriste, ali kada napustite parlament nije ni korektno, ni moralno, da uživate pogodnosti koje pruža mesto poslanika kao što su plata, dnevnice, putni troškovi i drugo. Poslanici DS, sem da im verujem na reč, nikada nisu pokazali neki račun na koji su uplatili humanitarnu pomoć. Ako se desi da budemo u parlamentu, ali u opoziciji, od prilike do prilike ćemo razmotriti da li ćemo pribeći bojkotu, jer sve je dozvoljeno i legitimno. DS je bila u lagodnijoj poziciji. Nije nestala iz javnosti, jer joj je predsednik stranke ujedno i predsednik Republike. Na izborima će se videti da li je opravdano – kaže Suzana Grubješić.

Ona navodi i primer Koalicije zajedno koja je, prema njenom mišljenju, „posle pobede na lokalnom nivou možda mogla da promeni izgled parlamenta i da zaustavi nesrećno bombardovanje, da Demokratska stranka nije bojkotovala izbore 1997. godine“. Tada je presečen naboj naroda, smatra Čeković. U aktuelnom poslaničkom sazivu SPO je izgubio devet mandata koji su sada na listi Nove Srbije. Međutim, poučen iskustvom, nije posegnuo za bojkotom kao Demokratska stranka. Samo je pokušao da se dogovori u okviru vladajuće koalicije da nadoknadi štetu, ali vlast nije bila zainteresovana, kaže Čeković, dodajući da je „roba uvek kod kupca“:
– Što se etike i morala tiče, smatramo posle našeg iskustva da nije moralno bojkotovati parlament kad se primaju pristojne plate. Pobornici smo da poslanik platu treba da zaradi, da se za govornicom verbalno bori za ideju, za rešavanje problema.
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać smatra da je to apstraktno pitanje pošto izbori još nisu održani.
– Bojkot parlamenta je legitimno političko sredstvo u političkoj borbi ali, naravno, ima svoju cenu, a to je da se stekne utisak da se zalažete za vanparlamentarni način borbe, što u zemljama tanke demokratske tradicije, kao u našoj, izaziva mnogo pitanja. Ja sam protiv trajnog bojkota. On može da bude kao privremena mera, da se upozori javnost da se u Skupštini radi nelegitimno – kaže Korać, dodajući da građani mogu i da podrže poslanike u bojkotu.
Ali, konačan sud o tome da li je to ponašanje ispravno daju birači. Korać, ipak, smatra da je bolje doći u Skupštinu i boriti se za svoje stavove.
– Za mene je veći problem što je u prethodnim godinama, praktično od 1990, jedan broj poslanika lažno prikazivao svoje putne troškove i to je tek počelo da se sankcioniše – ističe Korać.
On smatra da, iako je za poslanika učešće na sednicama Skupštine i odbora osnovni deo rada, on nije i jedini. Prema njegovim navodima poslanik prima stranke u Skupštini obično na njihov zahtev, putuje po Srbiji na poziv građana, posećuje ustanove, opštine, pojedince i vodi vrlo opširnu korespondenciju s građanima iz same Skupštine. Zbog toga poslanici koji primaju platu u Skupštini mogu da pomisle da su one i namenjene za te aktivnosti.
Oni koji su na vlasti, poput članova Demokratske stranke Srbije, zvuče kao da ih se to ne dotiče.
– Ne verujem da stranka koja učestvuje u radu Vlade ima potrebe za bojkotom parlamenta. A stranka Vojislava Koštunice će ponovo biti vladajuća stranka, ili u koaliciji s nekim. Neće biti opozicija – tvrdi za Danas aktuelni šef poslaničke grupe DSS u parlamentu Srbije Miloš Aligrudić.
Pri tom podseća da su u pređašnjem sazivu njegovoj stranci „oteta 45 mandata s liste DOS ljudi za koje je narod glasao“ i da su predstavnici svih stranaka na početku mandata sadašnjeg poslaničkog saziva napravili džentlmenski sporazum da jedni drugima ne otimaju mandate.
– Lično je Boris Tadić učestvovao u tom dogovoru, ali su njegove demokrate pokušale da nam otmu mandat Dragiše Đokovića. Nisu uspeli, jer je Đoković imao potpisanu ostavku – navodi Aligrudić.
Bojkot nije stil rada Nove Srbije, kaže potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski, iako u toj stranci ne poriču da svaka stranka ima pravo da koristi neki od poznatih metoda opstrukcije rada parlamenta.
– Upravo smo za ove tri godine dokazali da smo konstruktivni i, zahvaljujući ubrzanom tempu rada, bez elemenata opstrukcije s naše strane doneli više od 250 zakona. Ovakav način rada treba da bude primer i budućeg rada parlamenta, jer naša zemlja ne sme da stagnira, već da ubrzano ide napred – poručuje potpredsednica NS
Ona je uverena da je odluka DS bila ishitrena i da su i u toj stranci svesni pogubnosti te odluke, ali da posle nisu našli načina da se vrate u parlament.
– S moralnog i etičkog stanovišta nije u redu primati platu i bojkotovati parlament. Građani koji su birali svoje predstavnike očekuju da ih vide kako ih zastupaju u parlamentu i rešavaju njihove probleme – kaže Dubravka Filipovski.
– Bojkot jeste sredstvo parlamentarne borbe, ali ga SPS nikada nije primenjivala, poštujući volju birača. Mi nismo pristalice bojkota. Ako neko ima nešto protiv, to treba da kaže u parlamentu. Za bojkot bi moralo da postoji neki krupan razlog – kaže predsednik SPS Ivica Dačić, ističući da postoji razlika između bojkota i načina glasanja kako bi se dao ili smanjio kvorum.