Lične karte ipak bez čipa

Nastavak sa 1. strane
Beograd- Ideja da se uredbom Vlade interveniše u sadržinu zakona može izazvati ozbiljne kritike sa aspekta formalno-pravnih mogućnosti za njenu realizaciju. Nezavisno od toga, mislim da ona, budući da Skupština ne zaseda, predstavlja dobronameran pokušaj da se reše ili bar otklone ozbiljni problemi vezani za sadržinu i proceduru donošenja zakona – kaže za Danas poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
On naglašava da bi sprovođenje odredaba Zakona Srbiju svrstalo u malobrojnu grupu, uglavnom vanevropskih država čiji građani imaju elektronske, takozvane „pametne“ lične karte. To je, prema njegovim rečima, još u fazi predlaganja Zakona bilo povod za brojne žestoke reakcije s različitih strana.

Javna rasprava samo na Internet forumima

Od momenta kada je Predlog zakona o ličnoj karti stigao u Skupštinu Srbije, na Internet forumima se povela rasprava o elektronskim ličnim dokumentima. Ocene forumaša kretale su se od „prihvatanja neminovnosti“, negodovanja, do bizarnih predloga „da se svima u državi kao implant ugrade identifikacioni čipovi“. Najviše primedaba izneto je na račun bezbednosti elektronskih dokumenata. Većini posetilaca foruma nije jasan sistem zaštite baza podataka, pa izražavaju bojazan od ugrožavanja privatnosti. Podaci o vlasnicima tog dokumenta čuvaće se, inače, u jedinstvenoj bazi podataka. Njihova zaštita regulisana je važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998.

Jočić je rekao da ministar mora da napiše pravilnik o obrascu za ličnu kartu pošto Vlada usvoji uredbu, „čime će biti upotpunjena regulativa“. Takođe je ocenio da je rok za izdavanje ličnih karata probijen. Obrasce za lične karte izrađivaće Zavod za izradu novčanica, a ne Ministarstvo unutrašnjih

poslova, ukazao je Jočić. Oprema za izradu ličnih karata i drugih kartica, prema Jočićevim rečima, kupljena je 2002, a planirano je da ih MUP izrađuje.
– MUP ima svoj krug poslova, ne može se baviti proizvodnjom. Obrasce će izrađivati ZIN, a unošenje podataka će raditi MUP – rekao je Jočić.
On navodi da će oprema, koju Vlada još isplaćuje, biti ustupljena ZIN preko Direkcije za imovinu.
– Ustavom zajamčeno pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti kod nas je više teorijsko nego stvarno – kaže Šabić i dodaje da je takva ocena data i u relevantnom izveštaju Evropske komisije.
Zbog toga bi, prema njegovim rečima, prioritet budućeg saziva Narodne skupštine morao da bude donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On objašnjava da je iz razgovora sa ekspertima, predstavnicima NVO i crkve, uočio da neki biometrijske lične karte vide kao nepotreban potez koji neće dati željene rezultate koji je, mada nije realno opasan, iritantan zbog „totalitarnih“ karakteristika.
– Drugi u tome vide korak ka uspostavljanju totalitarne kontrole. Neki prepoznaju prvu u pretpostavljenom trofaznom procesu, prvo jedan čipovan dokument, potom jedan jedini dokument, naravno s čipom. Na kraju samo čip, kao dokument koji se ne nosi u džepu ili novčaniku, već u telu, pod kožom – navodi Šabić i dodaje „bez obzira na (ne)osnovanost ovih zamerki, sigurno bi bar deo njih bio anuliran, ili sveden, da je o ovom važnom pitanju vođena šira rasprava, posebno uz učešće stručne javnosti“.
On ukazuje da i u okviru većine, „za koju uvažavanje naglašenih potreba borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, načelna sklonost ka prihvatanju progresivnih inovacija i iskustveno proverena korist koju donosi korišćenje novih tehnologija“ imaju prioritet i predstavljaju ubedljive argumente u prilog novim ličnim kartama, nisu svi bez rezervi.
– Lični dokumenti s čipovima podrazumevaju stvaranje baza podataka koje su daleko bogatije i kompleksnije od dosadašnjih, klasičnih. To potencira mogućnost vlasti da gotovo trenutno upotrebljava ogromnu količinu informacija, ali samim tim i da ih, ona ili subjekt kojem ih je ustupila, zloupotrebljava. Naravno, ne mora vlast zloupotrebljavati informacije, nezakonito ih upotrebljavati, ili intervenisati u njihovu sadržinu, već do toga može doći i zbog posledica zlonamernih upada spolja. Tome treba dodati i sumnje, odnosno upozorenja da se ne može isključiti mogućnost da se lične karte s elektronskim čipovima (zlo)upotrebljavaju i za praćenje i lociranje imaoca, naravno bez njegovog znanja – zaključuje Šabić.