Ljaljić je izjavio za Betu da očekuje da Vlada na današnjoj sednici usvoji Nacrt zakona i odmah ga uputi Skupštini Srbije. On je potvrdio da je ministarstvo na čijem je čelu novu verziju Nacrta uputilo premijeru Mirku Cvetkoviću. Prema njegovim rečima, dokument je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima i to se ne sme ni na koji način ugroziti.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović juče je na poslaničko pitanje Tomislava Nikolića šta se dešava sa Predlogom zakona o zabrani diskriminacije, najavila da će on sledeće nedelje biti u skupštinskoj proceduri.

U Vladi Srbije juče nije bilo moguće potvrditi da li su Ministarstvu rada i socijalne politike dostavljena mišljenja ministarstava vera i pravde o novoj verziji Nacrta zakona o zabrani diskriminacije, koji je zbog primedbi tradicionalnih crkava i verskih zajednica prošle nedelje povučen iz skupštinske procedure. Rok za dostavljanje mišljenja istekao je juče u 16 sati, kako bi nova verzija nacrta bila razmatrana na današnjoj sednici Vlade.

Ministarstvo rada i socijalne politike prekjuče je dostavilo na mišljenje novi predlog Nacrta ministarstvima vera i pravde obaveštavajući ih da je „tekst ranije utvrđenog Predloga zakona pretrpeo izmene pojedinih članova, kako bi se uskladio sa zahtevima svih društvenih činilaca“. Izmene su pretpela četiri člana prvobitnog teksta .

Ministarstvo rada i socijalne politike, kako je Danasu nezvanično rečeno, novu verziju Nacrta zakona nije dostavilo tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, sa izmenama prvobitnog teksta upoznat je episkop bački Irinej (Bulović), koji je u ime svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji dostavio zajedničke primedbe nadležnim državnim organima. U vreme zatvaranja ovog izdanja našeg lista, juče se nije znalo da li će tradicionalne crkve i verske zajednice javno komentarisati novi Nacrt zakona o zabrani diskriminacije, očekivale su se konsultacije njihovih predstavnika.

Vesna Rakić-Vodinelić, dekanica Pravnog fakulteta Union, kaže za Danas da nije trebalo da dođe do promena već utvrđenog Predloga zakona o diskriminaciji.

– Povod za naknadne izmene, suprotan je osnovnoj vrednosti ovog zakona, koja počiva na načelu pravne jednakosti svih i na zabrani diskriminacije. Prihvativši naknadne izmene predloga, koji je već jednom utvrdila, Vlada je pokazala da privileguje jednu društvenu organizaciju, a to je crkva, u odnosu na ostale organizacije i pojedince. Za jedan ovakav zakon nije bitno samo to kako glasi, već i na osnovu kakve procedure je utvrđen – ukazuje Rakić-Vodinelić.

Prema njenom mišljenju, pojedinačne izmene Predloga zakona znače bitno pogoršanje položaja transseksualnih osoba, jer je njima, za razliku od svih ostalih, zabranjena sloboda izražavanja rodne pripadnosti i seksualne orijentacije, time što je predloženo brisanje stava 3. člana 21.

– Dodavanje novog stava kojim se zapravo zabranjuje zloupotreba prava nije bilo neophodno, jer je zloupotreba prava ionako već zabranjena. Dodavanje novog stava u članu 18 je sporno, jer se radi o nedovoljno preciznoj odredbi; a i zakon koji donosi država ne treba da se bavi pitanjima crkvenog prava – navodi naša sagovornica.

Rakić-Vodinelić ističe da bi mogao da se očekuje novi pritisak verskih zajendica, „ali ako sudimo po otporu, koji je civilno društvo Srbije pružilo privilegovanju crkve u svetovnom legislativnom procesu, verujem da će budući pritisak biti manje javan i manje direktan“. Neusvajanje antidiskriminacionog zakona, objašnjava naša sagovornica, kao prvu posledicu može da na planu evropskih integracija dovede do odlaganja uvođenja liberalizacije viznog režima sa EU.

– Dalja neposredna posledica će se ticati odlaganja podnošenja kandidature, a potom se u dužem vremenskom periodu može očekivati niz odluka Evropskog suda za ljudska prava radi naknade štete zbog diskriminacije, a obavezu naknade ima da snosi država. Položaj Srbije u okviru Saveta Evrope će biti pogoršan i izveštaji o stanju ljudskih prava, ne samo tela SE, već i drugih, biće bitno negativniji po Srbiju nego što su bili raniji izveštaji. Na unutrašnjem političkom planu, moglo bi se govoriti o produbljivanju tenzija u srpskom društvu, a da li bi došlo do eventualnih ostavki i time potreba za rekonstrukcijom Vlade, teško je prognozirati – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Kancelarija Saveta Evrope poziva na usvajanje zakona

Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu poručila je juče da je veoma važno brzo usvajanje sveobuhvatnog zakona protiv diskriminacije. Zakon bi, naglašava SE, trebalo da sadrži jasne i primenljive definicije o tome šta se smatra diskriminacijom, da definiše procedure za sankcionisanje takvog ponašanja i da bude dovoljno jasan, kako bi sudije mogle da ga primene.

Za jasnu granicu sekularne države

Koalicija protiv diskriminacije apelovala je na Vladu Srbije da na današnjoj sednici usvoji neizmenjeni Predlog zakona protiv diskriminacije čime bi povukla „jasnu granicu sekularne države“ u kojoj verske organizacije ne treba da se mešaju u donošenje zakona i oblast ljudskih prava. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Nišu pravni savetnik Švedskog helsinškog odbora za ljudska prava Goran Miletić ocenio je da bi za Srbiju bilo „izuzetno štetno i politički problematično“, ukoliko bi republička skupština amandmanima izmenila suštinu postojećeg predloga zakona. Predsednica organizacije za lezbejska ljudska prava Labris Dragana Vučković dodala je da je za postojeći „cirkus“ u vezi sa donošenjem zakona protiv diskriminacije odgovorna država, a ne verske organizacije, koje „imaju legitimno pravo da lobiraju za svoje interese“. Z. M.

 

IZMENJENI ČLANOVI

* Član 3

Član tri koji se tiče „Zaštićenih prava i lica“ je dopunjen u trećem stavu. Sada glasi: „Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Stranac u Republici Srbiji, u skladu s međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava drugih zajamčena Ustavom i međunarodnim ugovorima“.

* Član 18

Umesto brisanja koje su predložile tradicionalne crkve i verske zajednice sporni član 18 o diskriminaciji u oblasti verskih prava je izmenjen i dopunjen. U novoj verziji glasi: „Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkva i verskih zajednica“. Dopisani treći stav kaže da se „ne smatra diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosnoi verskog službenika koji je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u Registar verskih zajednica, u skladu sa zakonom“.

* Član 21

Iz člana 21, čije su brisanje tradicionalne crkve i verske zajednice takođe tražile, izbrisan je samo treći stav kojim se predviđalo da „sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti“. U novoj verziji ovaj član glasi: „Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno“.

* Član 56

Neznatne izmene je pretpeo i član 56. On predviđa „novčanu kaznu od 10.000 do 100.000 dinara za prekršaj pravnog lica ili preduzetnika ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihovog rodnog identiteta i seksualne orijentacije u skladu sa ovim zakonom (član 21)“. Za isti prekršaj „odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice“ biće kažnjeni „novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara“.