Majkl Davenport: Srbija je bila veliko otkrovenje za mene 1Foto: Stanislav Milojković

Srbija je za nas bila veliko otkrovenje i ljudi su nas veoma toplo dočekali u svim delovima zemlje. Kada me je baronica Ketrin Ešton zamolila da budem šef Delegacije EU u Srbiji, mi smo rado iskoristili priliku da ostanemo ovde duže. Kažem „mi“, jer kada ste diplomata, porodica vam je izuzetno važna. Ja sam ih, naravno, konsultovao, a moja kćerka i supruga su pokazale naročit entuzijazam da se zadržimo duže. Srbija je, dakle, bila za mene otkriće, ne samo kada je reč o ljudima, već i o državi, istoriji. Mislim da smo u proteklih šest godina obišli svaki deo Srbije. Kada je reč o mom poslu, najpre kao ambasadora Velike Britanije, a zatim kao šefa Delegacije EU, bilo je dosta kontinuiteta. Posao britanskog ambasadora jeste da podrži proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, a to je bio i ključni zadatak za mene u svojstvu ambasadora EU. Stoga, prelazak na novu dužnost bio je prirodan, kaže u oproštajnom razgovoru za Danas šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Majkl Davenport, sumirajući utiske o šestogodišnjem boravku u našoj državi. Davenport je, podsetimo, najpre bio ambasador Velike Britanije u Srbiji, a septembra 2013. izabran je za šefa Delegacije EU.

* Koji deo Srbije vam se najviše dopao?

– To je teško pitanje. Kao što sam rekao, boravili smo u svim delovima zemlje, ali ono što je ostavilo najveći utisak na mene jeste raznolikost Srbije. Prvo mesto u koje smo otišli izvan Beograda bila je Đerdapska klisura, niz reku Dunav. Ilustracije radi, posetili smo Lepenski vir, Golubac i Kladovo. Otvoreni prostori i nizije Vojvodine, ispresecani divnim brdima Fruške gore takođe su veoma fascinantni.

* Šta su vam bili najteži zadaci tokom mandata u Srbiji?

– Posao ambasadora EU podrazumeva mnogo zadataka, uključujući rad sa srpskim zvaničnicima i sa civilnim sektorom. Dakle, trebalo je uhvatiti se ukoštac sa suštinskim pitanjima koja se tiču proširenja Evropske unije, uključujući vladavinu prava, ekonomske reforme, kao i reformu javne uprave. Mislim da su to bili ključni izazovi, sa kojima se države susreću već od početka pridruživanja države EU, a dobijanje podrške za to, od svih aktera u navedenom procesu, izazov je koji i dalje traje. Naravno, bilo je i pitanja koja su iskrsla mimo toga, uključujući katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Moram da istaknem da sam zaista ponosan na odgovor EU na te poplave, i što se tiče Srbije i Bosne i Hercegovine. EU je reagovala veoma brzo. Nakon što su se nadležni obratile Uniji za pomoć, 19 država članica EU je nakon 24 sata reagovalo i pomoglo da se otklone neposredne posledice poplava. Mislim da je najvažnije bilo to što su timovi država članica EU ostali na terenu i, između ostalog, ispumpavali vodu, dok je EU stala iza Srbije, dajući novčana sredstva za saniranje posledica poplava, gradeći i obnavljajući škole i kuće, pomažući preko 30.000 farmera, preko 500 malih porodičnih firmi i slično… EU je reagovala kao da je Srbija već postala članica Unije. Bez ovakve pomoći EU Srbiji bi bilo potrebno više vremena da povrati privredni rast. Sada je važno izgraditi kapacitete za sprečavanje poplava u budućnosti. Drugi veliki izazov, koji i dalje traje, odnosi se, bez sumnje, na migrantsku krizu. Svi se suočavamo sa istim problemom, a EU je partner Srbiji u prevazilaženju migrantske krize i dala je, između ostalog, 50 miliona evra Beogradu, kako bi se postarala da Srbija nastavi da pruža dobar tretman migrantima koje se ovde nalaze.

* Poslanici Srpske radikalne stranke sprečili su vas u novembru prošle godine da predstavite godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU u srpskom parlamentu. Kako ste se osećali tada?

– Mislim da je važno razumeti da oni ne samo da su meni onemogućili da govorim, već i poslanicima koji su bili prisutni. To nije trebalo da bude samo predstavljanje Izveštaja EK, već i diskusija. Dakle, oni su sprečili sve članove Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije da predoče svoja gledišta o Izveštaju. Odbor za evropske integracije je pozvao mene, u svojstvu ambasadora EU, kao i svih prethodnih godina, da govorim o Izveštaju, ali, takođe, da učestvujem u diskusiji. Svih prethodnih godina svoj doprinos u razmatranju tog dokumenta davali su predstavnici svih stranaka u Odboru, ne samo postavljanjem pitanja, već i davanjem komentara, od kojih su neki bili kritike, a neki su bili pohvale. Stoga, ono što se desilo predstavljalo je ometanje rada Odbora, jer je posao Odbora da organizuje takve sastanke. To je izazov za parlament i ja sam uputio pismo predsednici Narodne skupštine u kojem sam zatražio da se postara da se slične stvari ne dogode u budućnosti, ali nisam dobio odgovor. Takođe, opisao sam šta se dogodilo i izrazio spremnost da se vratim u parlament i predstavim Izveštaj kada se steknu uslovi za to.

* U januaru 2016. u razgovoru za naš list naveli ste da imate „redovnu, sveobuhvatnu i plodnu“ saradnju sa srpskim zvaničnicima. Da li se u međuvremenu bilo šta promenilo kada se radi o vašim kontaktima sa srpskim premijerom i ostalim zvaničnicima?

– Ne, nastavili smo da imamo redovnu, sveobuhvatnu i plodnu saradnju sa Vladom Srbije. Suština je da je Srbija trasirala svoj put u pravcu dobijanja članstva u EU i da je to istakla kao svoj strateški cilj. Kao što sam rekao mnogo puta do sada, mandat Delegacije EU ovde u Srbiji jeste da obezbedimo što veću moguću podršku Srbiji, ne samo Vladi Srbije, već Srbiji kao državi, kako bi se pripremila za obaveze koje proističu iz članstva u Uniji. To znači da imamo dalekosežne, veoma intenzivne i i redovne kontakte sa Vladom Srbije, na svim nivoima. Takva praksa je nastavljena i siguran sam da će postojati i u budućnosti.

* Koji su najvažniji zadaci srpskih vlasti u narednih nekoliko meseci, kada je reč o nastavku puta države ka EU?

– Već sam pomenuo ključne prioritete – vladavinu prava, ekonomske reforme, kao i reformu javne uprave. Ta tri domena su u sedištu pažnje EU, a verujem da su i najvažniji za Vladu Srbije. Prošle godine su otvorena pregovaračka poglavlja koja se tiču vladavine prava i ima mnogo posla koji treba obaviti u tom domenu, naročito u vezi sa pravosuđem, uključujući i nezavisnost i efikasnost pravosuđa, u vezi sa borbom protiv korupcije, te sprovođenjem preporuka u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, gde je ključni izazov izbor novog tužioca za ratne zločine, budući da taj proces traje već godinu i po. EU je veoma pozitivno reagovala na korake koje je Vlada Srbije sprovela u vezi sa ekonomskim reformama. Srbija je nedavno osmislila program ekonomskih reformi za period od 2017. do 2019. godine i mi kao EU ćemo nastaviti da podržavamo Srbiju u sprovođenju teških ekonomskih reformi, kao i u segmentu koji se odnosi na reformu javne uprave, za šta je EU izdvojila 80 miliona evra. Važno je dodati i dva najveća domena u kojem je potrebno još mnogo toga učiniti, naročito kada je reč o planiranju. Prvi segment je zaštita životne sredine, a drugi poljoprivreda. Kao što su nedavne diskusije o monitoringu korišćenja IPA fondova pokazali, ima mnogo posla kada je reč o osmišljavanju projekata koji se odnose na zaštitu sredine. Imamo zaista čvrstu osnovu za investiranje u, recimo, odlaganje otpada ili otpadnih voda, ali i dalje postoji mnogo zabrinjavajućih primera neadekvatnog ispunjenja obaveza što se tiče investicija i dozvola na lokalnom nivou. Dakle, potrebno je više napora uložiti u to, kako bi se privukle i investicije EU, uključujući ulaganja na primer Evropske investicione banke.

Potrebno je i da Vlada Srbije osmisli program poljoprivrede i regionalnog razvoja, naročito kada je reč o raspoređivanju finansija, budući da postoji program EU u vrednosti od 175 miliona evra koji može da bude korišćen u tu svrhu. Nadam se da će odgovarajući koraci biti preduzeti do kraja 2017, jer smo mi spremni da sprovedemo taj program kada se stvore uslovi. Pored toga, očekujemo da Vlada Srbije konačno primeni svoju sopstvenu strategiju za informisanje građana o procesu pristupanja EU, usvajanjem godišnjih akcionih planova.

* Očekujete li da će uskoro biti otvorena nova poglavlja u pregovorima Srbije sa EU?

– Kao što znate, otvaranje poglavlja ne zavisi samo od institucija EU i Evropske komisije, već pre svega od spremnosti Srbije da predstavi pregovaračke pozicije za određena poglavlja, kao i, naravno, od svih država članica Unije. Siguran sam da možemo očekivati da tokom ove godine budu otvorena nova poglavlja. U ovom trenutku to u najvećoj meri zavisi od Vlade Srbije. Srbija je već pozvana da predstavi svoje pregovaračke pozicije o nekim poglavljima i smatram da je važno zadržati zamajac kada je o otvaranju poglavlja reč.

* Kako ocenjujete tempo briselskih pregovora Beograda i Prištine?

– Važno je da obe pregovaračke strane primene postignute dogovore, a EU će raditi sa obe strane da omogući napredak u tom procesu. Smatram da je važno prepoznati koliko toga je učinjeno u prethodnom periodu. Značajno je da se podsetimo da je u proteklih nekoliko godina došlo do suštinske promene u odnosu Beograda i Prištine, što je rezultat Briselskog sporazuma i primene tog sporazuma. Iako nisu svi dogovori primenjeni, neki jesu, a ostaje još puno posla koji treba obaviti, što zahteva stalni dijalog i posvećenost i Vlade Srbije i Vlade u Prištini.

* Kako gledate na aktuelnu medijsku situaciju u Srbiji, budući da je sloboda izražavanja jedan od ključnih principa EU?

– U pravu ste, sloboda izražavanja jeste jedan od glavnih principa EU i zbog toga veoma pažljivo nadziremo situaciju u državama kandidatima za članstvo, time se bavi i poglavlje 23. Pitanje medija se pominje i u svim godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku država kandidata, to je bio slučaj i 2016. Nemam ništa da dodam ocenama i preporukama iz Izveštaja EK za 2016. Tu se, između ostalog, ističe potreba da države u regionu stvore uslove za puno izražavanje slobode izražavanja i omoguće više prostora za diskusije u medijima, te da omoguće relevantnim regulatornim telima da obavljaju svoj posao. Medijska situacija, generalno govoreći, a ne samo u Srbiji, nije bila statična, već je pojačano prisustvo i internet portala i vizuelnih medija, koji su dostupni elektronskim putem, što menja stvari. Dakle, mnogo medijskih sadržaja je dostupno običnim građanima. Drugi važan segment odnosi se na postavljanje visokih standarda u novinarstvu. Uvek je značajno postaviti standarde kojima drugi mogu da teže. U tom kontekstu, značajno je što je BBC odlučio da ponovo pokrene program na srpskom jeziku.

Odlazak na drugi kontinent

* Možete li nam reći nešto o svojoj novoj diplomatskoj dužnosti?

– Razlog zbog kojeg sada odlazim iz Srbije jeste taj što sam izabran na novu dužnost. Ne mogu da kažem kuda odlazim, ali mogu da kažem da će to biti nešto veoma, veoma različito od Srbije i na drugom kontinentu.

close
Majkl Davenport: Srbija je bila veliko otkrovenje za mene 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.