Majstorović: Bez vladavine prava Mini Šengen osuđen na propast 1Foto: FoNet/ Medija centar

Predsedavajući UO Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović rekao je da Zapadni Balkan mora da deluje kao region, da su svi suviše mali pojedinačno, da region mora da prepozna šanse za saradnju u okviru Mini Šengena i da oni koji su pokrenuli tu inicijativu moraju da pokažu kako može da se sprovede.

„Region može da napreduje samo ako su svi na broju“, rekao je Majstorović ali i istakao da je bez vladavine prava inicijativa Mali Šengen osuđena na propast.

On je na skupu „Regionalna saradnja – Od ‘Mini Šengena’ do novog pristupnog bloka“ takođe istakao da zemlje regiona moraju da grade kredibilitet i stiču poverenje EU i pozdravio je novu metodologiju proširenja EU u kojoj će apsekt primene dogovorenog biti ključan.

„Da se primenjuje uslovljavanje – u suprotnom fondovi dolaze u ruke snažnim liderima da se promovišu. Ukoliko država ne izvršava svoje obaveze, to mora biti jasno, glasno i javno rečeno, da gradjani to čuju – ne može se žmuriti na primere korupcije i nekažnjivosti“, rekao je Majstorović.

„Korona je pokazala da su u uslovima pandemije svi mali i to je poruka za region“, rekao je Majstorović koji je ubeđen da će region grupno ući u EU.

Izvršna direktorka Mreže Politikon iz Podgorice Jovana Marović rekla je na skupu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) i Fondacije Fridrih Ebert da se grupisanje država Zapadnog Balkana ne može izbeći i da region više nema vremena za prazan hod.

Ipak, kako je rekla, u Crnoj Gori inicijativa Mali Šengen nije u prvom planu ali je ta zemlja bila posmatrač u razgovorima  i bilo je nagoveštaja da će se priključiti inicijativi.

Marović se složila sa Majstorovićem da će zemlje Zapadnog Balkana zajedno postati članice EU i „da je na nama da uradimo šta možemo“ a da su regionalne inicijative tu „da pokažemo koliko smo spremni za članstvo“.

Istovremeno je izvršna direktorka Platforme Civikos iz Prištine Donika Emini rekla da podržava Mini Šengen ali da se nameću neka pitanja kako će sve to da izgleda i da „neizvesnost čini da se bude rezervisan kada je reč o regionalnim inicijativama“.

Emini je rekla i da postoji percepcija da EU koristi Kosovo da utre put Srbije ka EU. Ona je podsetila da Kosovo još nije dobilo jasnu perspektivu od EU, što „plaši i dovodi u pitanje kredibilitet EU“.

Ukazala je i da je Mini Šengen problem za EU zbog bezbednosnih činilaca.

Na skupu se govorilo i o stvaranju „pristupnog bloka“, grupe zemalja iz regiona koje su već na putu pristupanja EU mada u različitim fazama – Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije.

Predsednica EPuS Jelica Minić rekla je da već imamo četiri zemlje u procesu pristupanja EU koje mogu da se udruže i oforme blok kako bi se ubrzale evriointegracije i pomoglo onima koji tek treba da se pridruže na tom putu – BiH i Kosovu.

Minić je govorila i o pozitivnom primeru Višegradske četvorke (V4).

„Nije bilo ljubavi u V4. Postojala je velika asimetrija ali su te zemlje tokom vremena shvatile da su njihove medjusobne konsultacije pozitivne, pogotovo po ulasku u EU, gde su unapređivale svoj požaj zahvaljujući tome“, rekla je Minić.

Za novi „pristupni blok“ kao potencijal u procesu pristupanja EU direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja Simonida Kačarska rekla je da ide u prilog željama mnogih da se daju pozitivna dinamika i podrška.

Istovremeno je izvršna direktorka Albanskog instituta za međunarodne studije Alba Čela izrazila zabrintost oko grupisanja „da neko ne ostane u ćošku, van grupe“, iako se slaže da je medjusobna pomoć dobra.

Učesnici debate govorili su i o drugim aktuelnim temama u regionu – izborima u Crnoj Gori, sastancima lidera Beograda i Prištine u  Vašingtonu i Briselu, novoj metodologiji proširenja EU, poverenju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.