Odlaganje formiranja Zajednice služi kao alibi-argument Beogradu da bi krivicu za zastoj prebacio na kosovsku stranu, kao što i Priština poteže sličan alibi-argument kada krivca za zastoj traži u Beogradu optužujući ga da blokira realizaciju već postignutih kao i iniciranje novih sporazuma. Na ovom nivou javnog prepucavanja stvara se utisak kao da Priština, kao protivtežu za formiranje ZSO, od Beograda traži da se ne suprotstavlja transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku – ocenjuje za Danas Škeljzen Malići, kosovski publicista i analitičar, upitan o razlozima zastoja Briselskog dijaloga.

Malići kaže da je problem svakako mnogo ozbiljniji od te „relativno proste trampe: mi vama Zajednicu, vi nama Vojsku“, kao da bi ona mogla biti kulminacija dosadašnjeg procesa dijaloga.

– Poslednjih godina izgubljeno je mnogo vremena u realizaciji strategije malih koraka, koja je bila zamišljena kao priprema terena za veliki sporazum. Beograd i Priština sada traže prelazak na novu, višu fazu dijaloga koji će direktno voditi do tog praktično mirovnog sporazuma. Beogradu se čini da je formiranje Zajednice srpskih opština nedovoljna kompenzacija i veoma nisko postavljen cilj u odnosu na „velike ustupke koje je već učinila kosovskoj strani“. Ovo tim pre što je Ustavni sud Kosova kritički pročešljao predlog projekta Asocijacije brišući u njemu sve elemente koji mogu dati kompetencije izvršne političke i ekonomske autonomije. I ako se formira, ZSO će biti savetodavno telo, nikako paradržavni entitet kako su je zamišljali Beograd i kosovski Srbi – smatra sagovornik našeg lista, koji je donedavno obavljao funkciju političkog savetnika premijera Albanije Edija Rame.

Malići dalje navodi da je intencija Beograda za izbegavanje „poražavajućeg scenarija“ vraćanje u igru projekta sveobuhvatnog srpsko-albanskog sporazuma kojim bi Sever Kosova, sa granicom kod Zvečana, postao deo Srbije, kao zalog za potpuno ili prećutno priznavanje Kosova od strane Srbije.

– Srpski lideri u poslednje vreme sve češće spominju mogućnost da, u skorijoj budućnosti, Kosovo postane članica UN, kao nešto što je praktično neminovno, ali onda otvoreno ili posredno traže da se prethodno postigne sporazum o srpsko-albanskom razgraničenju.

Prema nekim glasinama, i Federika Mogerini je, razočarana opstrukcijama dijaloga i taktiziranjima i tapkanjem u mestu, izgleda naklonjena toj vrsti sporazuma. Problem je međutim to što bi bilo koja varijanta „podele Kosova“ narušila bazični evropski princip nemenjanja postojećih granica otvarajući Pandorinu kutiju revizije mnogih „problematičnih“ granica, kaže sagovornik Danasa.

Da bi se na Kosovu ostvario plan o podeli, nastavlja on, potrebno je da se prethodno desi reverzija procesa. To praktično znači, ističe Malići, da Srbija prizna suverenost Kosova, pa da se onda dve suverene zemlje, na što imaju pravo, dogovore oko revizije zajedničkih granica, čak i ako bi eventualno podrazumevalo razmenu teritorija, recimo sever Kosova za Preševsku dolinu.

– Da li se na takvom scenariju radi potajno, kako tvrde neki krugovi, teško je reći, ali imajući u vidu neke druge situacije sličnih kriza, nije isključeno da se negde vode tajni pregovori da bi se onda u kratkom intervalu objavio sveobuhvatni istorijski sporazum. Naravno, ne kažem da se na tome radi, već samo da se čuju glasine o tome. Mnogo je izvesnije da će realni proces ići usporeno jer je suštinski uslovljen strateškim odnosima u trouglu Brisel – Vašington – Moskva – zaključuje sagovornik Danasa.