Foto: FoNet Aleksandar Levajkovic

Ona je za NIN rekla da su ljudi iz organizacije protesta zaključili da treba da se ide ka pokušaju zajedničkog dogovora sa političkim partijam i udruženjima, pokretima, sindikatima, strukovnim udurženjima sa svom zainteresovanom javnošu koja može da se uključi u taj proces.

„Dobro sam čula upravo njegovu (Trifunovićevu) ponudu da opozicija izađe sa konkretnim predlozima i da se u zajedničkom saglasaju – do koga će, duboko sam uveren, moći da se dođe – dogovore dalji zajednički aktivizam, ciljevi, rokovi, nosioci politike i oni koje će biti odgovorni: ne samo za to kako će do nje da se dođe nego i šta ako se ukazano poverenje ne opravda“, kazala je Tepić.

Ona je rekla da političari moraju da budu deo toga zato što je politička partija i političko udruženje stub parlamentarnog delovanja.

„Mi možemo da se bunimo zajedno jako dugo, nije problem, ali neko sutra to mora da iznese“, rekla je Tepić.

Ona je kazala da je dobro čula ponudu organizatora protesta da opozicija izađe sa konkretnim predlozima i da se u zajedničkom saglasju do koga će, duboko je uverena moći da se dođe, dogovore dalji zajednički aktivizam, ciljevi, rokovi, nosioci politike i oni koji će biti odgovorni.

Tepić je rekla i da je apsolutno za bojkot izbora ističući da u datim okolnostima ne postoje nikavi uslovi za fer i poštene izbore.

Najpre ne postoje medijski uslovi koji su predluslov za njih, rekla je ona i dodala da postoji problem ne samo sa neprimenjivanjem izbornih zakona, nego i sa njihovom zloupotrebom, najpre u predizbornom periodu, potom u izbornom danu i naročito u postizbodnom periodu kada se ulažu prigovori.

Ona je kazala da nije dovoljno da izbore bojkotuje samo opozicija, već i građani.

Kako je istakla, to je pre svega rušenje legitimiteta tih izbora, druga stvar je što će se posle toga pritisci pojačati da se ponovo raspišu izbori koji bi morali da budu fer i slobodni.

„Ukoliko se to ne desi naravno da će i ti izbori biti bojkotovani. Neće to moći da traje doveka“, ocenila je Tepić.

Govoreći o pretnjama smrću koje su joj upućene ona je kazala da je postupak još u toku pošto ga je Više javno tužilaštvo preuzelo i po službenoj dužnosti vodi taj postupak.

Podsetila je da je reč o Tomislavu Lovrekoviću koji joj je uputio pretnje u jednom svom tekstu – da sve Marinike treba ućutkati, prvo snajperski onda artiljerijski.

„To je bila jedna kampanja počev od pitanja koje sam postavila 2. novembra 2017. godine šta fašista Džim Dounson radi u Srbiji, uprkos tome što mu je zabranjen ulaz u neke susedne zemlje, a sluteći da je to nemoguće bez saradnje ljudi iz vlasti i SNS-a“, kazala je Tepić.

Ona je podsetila da se Džim Dounson slikao u Palati Srbija sa Mišom Vacićem koji je tada bio službenik u Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, posle čega je ona postavila pitanje u parlamentu.

Posle toga su se pojavili grafiti „Marinika shvati nećemo stati“, a potom i parole „Ako država stane pred Marinikom mi nećemo stati“ a koju je potpisao Mihajlo Janjić tada iz Pokreta 1389, takođe organizacije Miše Vacića koji je sada njegov povernik za severnu srpsku pokrajinu u Srpskoj desnici.

„Naravno u januara 2008. godine kada je osnovana Srpska desnica rame uz rame sa Vacićem je stajao Milenko Jovanov potpredsednik SNS, kao počasni gost i tu više nije bilo nikakve dileme da je čitava ta ekipa na povocu bratije Vučić i da im služi u takvim situacijama kada treba da zastrašuju ili da prete opozicionarima – naročito ako su žene , manjina… Mi smo laka meta za njih“, navela je Tepić.

Rekla je i da su je „unutar svoje ekipe“ nazivali Džo aludirajući na britansku parlamentarku koja je izbodena na smrt, a oči britanske javnosti su bile uprte u organizaciju „Britain first“ čiji je osnivač Džim Dounson.

Povezani tekstovi